ујак

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив ујак ујаци
Генитив ујака ујака
Датив ујаку ујацима
Акузатив ујака ујаке
Вокатив ујаче ујаци
Инструментал ујаком ујацима
Локатив ујаку ујацима


Именица

ујак, м

Облици:

[1.1.] у̏јак, у̏ја̄к [1]

Слогови: у-јак,  мн. у-ја-ци


Значења:

[1] Мајчин брат. [1]

Синоними:

[1.1.] ујка, ујац [1]


Примери:

[1.1.] Два́десет прве и два̀јсат дру̏ге о̑н је с мо̀јим у̏ја̄ком ту̑ ра́дио. [2] [3] [4] [5] [6] Ђала, Бачинци, Сусек, Свилош, Сремска Митровица, Сремска Каменица, Мартонош, Пачир, Сомбор, Сивац, Бачко Петрово Село, Госпођинци, Српски Крстур, Падеј, Итебеј, Меленци, Елемир, Фаркаждин, Чип, Ловра, Деска [1]
[1.2.] Би́ли су стри́чеви и у̏ја̄ци, и у̑јне, и стри̑не — сви̏, јѐ л да, већѝно̄м ста̀рији су би́ли на вѐридби, а мла̏ђи са̀мо друга̀рице, Се́ла је би́ла и тако. Нови Сад [1]
[1.3.] Дѐво̄јка да̀рӣва све̏ — свѐкра, све̏крву, за̏ову, де̏вера, ко̀га и̏ма, у̏ја̄к и стри́чеве. Бешка [1]
[1.4.] Мо̑ј у̏јак кад је до̀шо из му̏нка̄ша, па ви̏дио же̏нске у ча̀кшире. Нови Сад [1]
[1.5.] Дола̏зу до̏вече пога̏чари, то су ње̑ни го̏сти, ње̑не се́стре, бра̏ћа, другари̏ца, у̏јаци, у̑јна. [7] Избиште, Беркасово, Черевић, Бешка, Мол, Кула, Товаришево, Бегеч, Ђала, Јаша Томић, Вршац [1]
[1.6.] О̀на је мо̑г бра̏та од у̏јака ће́рка, а ја̏ њо̑ј као спа̏дам те̏тка. Визић [1]
[1.7.] Е̏, бо̏же, Ма̏ја, да ти дѝва̄ним ка̏ко је би́ло ка̀дгод кад се венча́вала мо̀ја сѐстра о̀д уја̄ка. Кула, Ново Милошево, Иванда [1]


Асоцијације:

[1.1.] родбина

Изведене речи:

[1.1.] ујаков



Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30, 101, 162, 167.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 110, 113, 115, 117, 340.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 19, 21, 26.
  5. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 140.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54, 60.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114.

Сродни чланци са Википедије:

[1] ујак