ујак

Српски

ујак (српски, lat. ujak)

Падеж Једнина Множина
Номинатив ујак ујаци
Генитив ујака ујака
Датив ујаку ујацима
Акузатив ујака ујаке
Вокатив ујаче ујаци
Инструментал ујаком ујацима
Локатив ујаку ујацима


Именица

ујак, м

Облици:

[1.1.] у̏јак, у̏ја̄к [1]

Слогови: у-јак,  мн. у-ја-ци


Значења:

[1] Мајчин брат. [1]

Синоними:

[1.1.] ујка, ујац [1]


Примери:

[1.1.] Два́десет прве и два̀јсат дру̏ге о̑н је с мо̀јим у̏ја̄ком ту̑ ра́дио. [2] [3] [4] [5] [6] Ђала, Бачинци, Сусек, Свилош, Сремска Митровица, Сремска Каменица, Мартонош, Пачир, Сомбор, Сивац, Бачко Петрово Село, Госпођинци, Српски Крстур, Падеј, Итебеј, Меленци, Елемир, Фаркаждин, Чип, Ловра, Деска [1]
[1.2.] Би́ли су стри́чеви и у̏ја̄ци, и у̑јне, и стри̑не — сви̏, јѐ л да, већѝно̄м ста̀рији су би́ли на вѐридби, а мла̏ђи са̀мо друга̀рице, Се́ла је би́ла и тако. Нови Сад [1]
[1.3.] Дѐво̄јка да̀рӣва све̏ — свѐкра, све̏крву, за̏ову, де̏вера, ко̀га и̏ма, у̏ја̄к и стри́чеве. Бешка [1]
[1.4.] Мо̑ј у̏јак кад је до̀шо из му̏нка̄ша, па ви̏дио же̏нске у ча̀кшире. Нови Сад [1]
[1.5.] Дола̏зу до̏вече пога̏чари, то су ње̑ни го̏сти, ње̑не се́стре, бра̏ћа, другари̏ца, у̏јаци, у̑јна. [7] Избиште, Беркасово, Черевић, Бешка, Мол, Кула, Товаришево, Бегеч, Ђала, Јаша Томић, Вршац [1]
[1.6.] О̀на је мо̑г бра̏та од у̏јака ће́рка, а ја̏ њо̑ј као спа̏дам те̏тка. Визић [1]
[1.7.] Е̏, бо̏же, Ма̏ја, да ти дѝва̄ним ка̏ко је би́ло ка̀дгод кад се венча́вала мо̀ја сѐстра о̀д уја̄ка. Кула, Ново Милошево, Иванда [1]


Асоцијације:

[1.1.] родбина

Изведене речи:

[1.1.] ујаков



Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30, 101, 162, 167.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 110, 113, 115, 117, 340.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 19, 21, 26.
  5. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 140.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54, 60.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114.

Сродни чланци са Википедије:

[1] ујак