بَحِرَ
Изговор:
Значења:
- запрепастити се
- пренеразити се
- запањити се
Примери:
- .وَصَلَ إِلى الحَفْلَةِ و بَحِرَ لِأَنَّ الجَميعَ كانوا قَدْ ذَهَبوا
- Дошао је на прославу и запањио се јер су сви отишли.
Синоними:
Супротне речи:
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
запрепастити се | يَبْحَرُ | بَحِرَ | 1. |
поћи на север | يُبَحِّرُ | بَحَّرَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
пловити | يُبْحِرُ | أَبْحَرَ | 4. |
распитивати се о | يَتَبَحَّرُ | تَبَحَّرَ | 5. |
/ | / | / | 6. |
/ | / | / | 7. |
уписати се, бити уписан | يَكْتَتِبُ | إِكْتَتَبَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
бити простран | يَسْتَبْحِرُ | إِسْتَبْحَرَ | 10. |
Изреке и пословице:
- .نَبْحَرُ عِنْدَما نُدْرِكُ أَنَّ الفائِدَةَ القَليلَةَ مِنَ الحَقيقَةِ في هَذا العالَمِ
- Запањимо се када схватимо да је мала корист од истине на овом свету.
Асоцијације:
- مُفاجَأَةٌ - изненађење, неочекиваност
- مُباغَتَةٌ - изненађење
- أَثَرٌ - утицај, утисак
Изведене речи:
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола بَحِرَ (baḥira) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
بَاحِرٌ (bāḥirun) (bāḥirun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَبْحُورٌ (mabḥūrun) (mabḥūrun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | بَحِرْتُ (baḥirtu) (baḥirtu) |
بَحِرْتَ (baḥirta) (baḥirta) |
بَحِرَ (baḥira) |
بَحِرْتُمَا (baḥirtumā) (baḥirtumā) |
بَحِرَا (baḥirā) (baḥirā) |
بَحِرْنَا (baḥirnā) (baḥirnā) |
بَحِرْتُمْ (baḥirtum) (baḥirtum) |
بَحِرُوا (baḥirū) (baḥirū) | |||
f | بَحِرْتِ (baḥirti) (baḥirti) |
بَحِرَتْ (baḥirat) (baḥirat) |
بَحِرَتَا (baḥiratā) (baḥiratā) |
بَحِرْتُنَّ (baḥirtunna) (baḥirtunna) |
بَحِرْنَ (baḥirna) (baḥirna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَبْحَرُ (ʾabḥaru) (ʾabḥaru) |
تَبْحَرُ (tabḥaru) (tabḥaru) |
يَبْحَرُ (yabḥaru) (yabḥaru) |
تَبْحَرَانِ (tabḥarāni) (tabḥarāni) |
يَبْحَرَانِ (yabḥarāni) (yabḥarāni) |
نَبْحَرُ (nabḥaru) (nabḥaru) |
تَبْحَرُونَ (tabḥarūna) (tabḥarūna) |
يَبْحَرُونَ (yabḥarūna) (yabḥarūna) | |||
f | تَبْحَرِينَ (tabḥarīna) (tabḥarīna) |
تَبْحَرُ (tabḥaru) (tabḥaru) |
تَبْحَرَانِ (tabḥarāni) (tabḥarāni) |
تَبْحَرْنَ (tabḥarna) (tabḥarna) |
يَبْحَرْنَ (yabḥarna) (yabḥarna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَبْحَرَ (ʾabḥara) (ʾabḥara) |
تَبْحَرَ (tabḥara) (tabḥara) |
يَبْحَرَ (yabḥara) (yabḥara) |
تَبْحَرَا (tabḥarā) (tabḥarā) |
يَبْحَرَا (yabḥarā) (yabḥarā) |
نَبْحَرَ (nabḥara) (nabḥara) |
تَبْحَرُوا (tabḥarū) (tabḥarū) |
يَبْحَرُوا (yabḥarū) (yabḥarū) | |||
f | تَبْحَرِي (tabḥarī) (tabḥarī) |
تَبْحَرَ (tabḥara) (tabḥara) |
تَبْحَرَا (tabḥarā) (tabḥarā) |
تَبْحَرْنَ (tabḥarna) (tabḥarna) |
يَبْحَرْنَ (yabḥarna) (yabḥarna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَبْحَرْ (ʾabḥar) (ʾabḥar) |
تَبْحَرْ (tabḥar) (tabḥar) |
يَبْحَرْ (yabḥar) (yabḥar) |
تَبْحَرَا (tabḥarā) (tabḥarā) |
يَبْحَرَا (yabḥarā) (yabḥarā) |
نَبْحَرْ (nabḥar) (nabḥar) |
تَبْحَرُوا (tabḥarū) (tabḥarū) |
يَبْحَرُوا (yabḥarū) (yabḥarū) | |||
f | تَبْحَرِي (tabḥarī) (tabḥarī) |
تَبْحَرْ (tabḥar) (tabḥar) |
تَبْحَرَا (tabḥarā) (tabḥarā) |
تَبْحَرْنَ (tabḥarna) (tabḥarna) |
يَبْحَرْنَ (yabḥarna) (yabḥarna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِبْحَرْ (ibḥar) (ibḥar) |
اِبْحَرَا (ibḥarā) (ibḥarā) |
اِبْحَرُوا (ibḥarū) (ibḥarū) |
||||||||
f | اِبْحَرِي (ibḥarī) (ibḥarī) |
اِبْحَرْنَ (ibḥarna) (ibḥarna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | بُحِرْتُ (buḥirtu) (buḥirtu) |
بُحِرْتَ (buḥirta) (buḥirta) |
بُحِرَ (buḥira) |
بُحِرْتُمَا (buḥirtumā) (buḥirtumā) |
بُحِرَا (buḥirā) (buḥirā) |
بُحِرْنَا (buḥirnā) (buḥirnā) |
بُحِرْتُمْ (buḥirtum) (buḥirtum) |
بُحِرُوا (buḥirū) (buḥirū) | |||
f | بُحِرْتِ (buḥirti) (buḥirti) |
بُحِرَتْ (buḥirat) (buḥirat) |
بُحِرَتَا (buḥiratā) (buḥiratā) |
بُحِرْتُنَّ (buḥirtunna) (buḥirtunna) |
بُحِرْنَ (buḥirna) (buḥirna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُبْحَرُ (ʾubḥaru) (ʾubḥaru) |
تُبْحَرُ (tubḥaru) (tubḥaru) |
يُبْحَرُ (yubḥaru) (yubḥaru) |
تُبْحَرَانِ (tubḥarāni) (tubḥarāni) |
يُبْحَرَانِ (yubḥarāni) (yubḥarāni) |
نُبْحَرُ (nubḥaru) (nubḥaru) |
تُبْحَرُونَ (tubḥarūna) (tubḥarūna) |
يُبْحَرُونَ (yubḥarūna) (yubḥarūna) | |||
f | تُبْحَرِينَ (tubḥarīna) (tubḥarīna) |
تُبْحَرُ (tubḥaru) (tubḥaru) |
تُبْحَرَانِ (tubḥarāni) (tubḥarāni) |
تُبْحَرْنَ (tubḥarna) (tubḥarna) |
يُبْحَرْنَ (yubḥarna) (yubḥarna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُبْحَرَ (ʾubḥara) (ʾubḥara) |
تُبْحَرَ (tubḥara) (tubḥara) |
يُبْحَرَ (yubḥara) (yubḥara) |
تُبْحَرَا (tubḥarā) (tubḥarā) |
يُبْحَرَا (yubḥarā) (yubḥarā) |
نُبْحَرَ (nubḥara) (nubḥara) |
تُبْحَرُوا (tubḥarū) (tubḥarū) |
يُبْحَرُوا (yubḥarū) (yubḥarū) | |||
f | تُبْحَرِي (tubḥarī) (tubḥarī) |
تُبْحَرَ (tubḥara) (tubḥara) |
تُبْحَرَا (tubḥarā) (tubḥarā) |
تُبْحَرْنَ (tubḥarna) (tubḥarna) |
يُبْحَرْنَ (yubḥarna) (yubḥarna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُبْحَرْ (ʾubḥar) (ʾubḥar) |
تُبْحَرْ (tubḥar) (tubḥar) |
يُبْحَرْ (yubḥar) (yubḥar) |
تُبْحَرَا (tubḥarā) (tubḥarā) |
يُبْحَرَا (yubḥarā) (yubḥarā) |
نُبْحَرْ (nubḥar) (nubḥar) |
تُبْحَرُوا (tubḥarū) (tubḥarū) |
يُبْحَرُوا (yubḥarū) (yubḥarū) | |||
f | تُبْحَرِي (tubḥarī) (tubḥarī) |
تُبْحَرْ (tubḥar) (tubḥar) |
تُبْحَرَا (tubḥarā) (tubḥarā) |
تُبْحَرْنَ (tubḥarna) (tubḥarna) |
يُبْحَرْنَ (yubḥarna) (yubḥarna) |