جَنَحَ
Изговор:
Значења:
- приближити се
- брзати
- насукати се (брод)
- нагнути се (према)
- бити склон
- нагињати
- прићи
- прикључити се
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
приближити се | يَجْنُحُ | جَنَحَ | 1. |
окривити, оптужити | يُجَنِّحُ | جَنَّحَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
прићи, прикључити се | يُجْنِحُ | أَجْنَحَ | 4. |
ослонити се само на дланове | يَتَجَنَّحُ | تَجَنَّحَ | 5. |
/ | / | / | 6. |
/ | / | / | 7. |
бити склон | يَجْتَنِحُ | إِجْتَنَحَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
учинити склоним | يَسْتَجْنِحُ | إِسْتَجْنَحَ | 10. |
Примери:
- .هُوَ يَجْنُحُ إِلَى العَبُوسِ
- Он је склон дурењу.
Синоними:
Супротне речи:
- إِبْتَعَدَ - удаљити се
- إِنْصَرَفَ - удаљити се
Изреке и пословице:
- .السَّفَرُ يَعْنِي تَغْيِيرِ لأَمَاكِن بِسُرْعَةٍ وَالعَادَاتِ وَالنَّاسِ الَّذِينَ نُصَاحَبَهُمْ ، وَهَذَا يَعْنِي أَنْ نَجْنُحَ أَكْثَرًا عَلَى مَدَى الهَاوِيَّةِ الوَقْتِ
- Путовати значи мењати брзо места, навике и људе са којима се дружимо, значи јаче се нагињати над понор времена. - Иво Андрић
Асоцијације:
- نَافِذَةٌ - прозор
- خَطَرٌ - ризик
- مَوْهِبَةٌ - склоност
Изведене речи:
- جَانِحٌ - склон, наклоњен
- جَنَاحٌ - крило, страна, бок, пераје, рука, лопатица, павиљон
- جُنْحٌ - ноћ, тмина
- جُنْحَةٌ - преступ, прекршај
- جُنُوحٌ - нагнутост, повијеност
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола جَنَحَ (ğanaḥa) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
جَانِحٌ (jāniḥun) (ğāniḥun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَجْنُوحٌ (majnūḥun) (mağnūḥun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | جَنَحْتُ (janaḥtu) (ğanaḥtu) |
جَنَحْتَ (janaḥta) (ğanaḥta) |
جَنَحَ (ğanaḥa) |
جَنَحْتُمَا (janaḥtumā) (ğanaḥtumā) |
جَنَحَا (janaḥā) (ğanaḥā) |
جَنَحْنَا (janaḥnā) (ğanaḥnā) |
جَنَحْتُمْ (janaḥtum) (ğanaḥtum) |
جَنَحُوا (janaḥū) (ğanaḥū) | |||
f | جَنَحْتِ (janaḥti) (ğanaḥti) |
جَنَحَتْ (janaḥat) (ğanaḥat) |
جَنَحَتَا (janaḥatā) (ğanaḥatā) |
جَنَحْتُنَّ (janaḥtunna) (ğanaḥtunna) |
جَنَحْنَ (janaḥna) (ğanaḥna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَجْنُحُ (ʾajnuḥu) (ʾağnuḥu) |
تَجْنُحُ (tajnuḥu) (tağnuḥu) |
يَجْنُحُ (yajnuḥu) (yağnuḥu) |
تَجْنُحَانِ (tajnuḥāni) (tağnuḥāni) |
يَجْنُحَانِ (yajnuḥāni) (yağnuḥāni) |
نَجْنُحُ (najnuḥu) (nağnuḥu) |
تَجْنُحُونَ (tajnuḥūna) (tağnuḥūna) |
يَجْنُحُونَ (yajnuḥūna) (yağnuḥūna) | |||
f | تَجْنُحِينَ (tajnuḥīna) (tağnuḥīna) |
تَجْنُحُ (tajnuḥu) (tağnuḥu) |
تَجْنُحَانِ (tajnuḥāni) (tağnuḥāni) |
تَجْنُحْنَ (tajnuḥna) (tağnuḥna) |
يَجْنُحْنَ (yajnuḥna) (yağnuḥna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَجْنُحَ (ʾajnuḥa) (ʾağnuḥa) |
تَجْنُحَ (tajnuḥa) (tağnuḥa) |
يَجْنُحَ (yajnuḥa) (yağnuḥa) |
تَجْنُحَا (tajnuḥā) (tağnuḥā) |
يَجْنُحَا (yajnuḥā) (yağnuḥā) |
نَجْنُحَ (najnuḥa) (nağnuḥa) |
تَجْنُحُوا (tajnuḥū) (tağnuḥū) |
يَجْنُحُوا (yajnuḥū) (yağnuḥū) | |||
f | تَجْنُحِي (tajnuḥī) (tağnuḥī) |
تَجْنُحَ (tajnuḥa) (tağnuḥa) |
تَجْنُحَا (tajnuḥā) (tağnuḥā) |
تَجْنُحْنَ (tajnuḥna) (tağnuḥna) |
يَجْنُحْنَ (yajnuḥna) (yağnuḥna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَجْنُحْ (ʾajnuḥ) (ʾağnuḥ) |
تَجْنُحْ (tajnuḥ) (tağnuḥ) |
يَجْنُحْ (yajnuḥ) (yağnuḥ) |
تَجْنُحَا (tajnuḥā) (tağnuḥā) |
يَجْنُحَا (yajnuḥā) (yağnuḥā) |
نَجْنُحْ (najnuḥ) (nağnuḥ) |
تَجْنُحُوا (tajnuḥū) (tağnuḥū) |
يَجْنُحُوا (yajnuḥū) (yağnuḥū) | |||
f | تَجْنُحِي (tajnuḥī) (tağnuḥī) |
تَجْنُحْ (tajnuḥ) (tağnuḥ) |
تَجْنُحَا (tajnuḥā) (tağnuḥā) |
تَجْنُحْنَ (tajnuḥna) (tağnuḥna) |
يَجْنُحْنَ (yajnuḥna) (yağnuḥna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُجْنُحْ (ujnuḥ) (uğnuḥ) |
اُجْنُحَا (ujnuḥā) (uğnuḥā) |
اُجْنُحُوا (ujnuḥū) (uğnuḥū) |
||||||||
f | اُجْنُحِي (ujnuḥī) (uğnuḥī) |
اُجْنُحْنَ (ujnuḥna) (uğnuḥna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | جُنِحْتُ (juniḥtu) (ğuniḥtu) |
جُنِحْتَ (juniḥta) (ğuniḥta) |
جُنِحَ (ğuniḥa) |
جُنِحْتُمَا (juniḥtumā) (ğuniḥtumā) |
جُنِحَا (juniḥā) (ğuniḥā) |
جُنِحْنَا (juniḥnā) (ğuniḥnā) |
جُنِحْتُمْ (juniḥtum) (ğuniḥtum) |
جُنِحُوا (juniḥū) (ğuniḥū) | |||
f | جُنِحْتِ (juniḥti) (ğuniḥti) |
جُنِحَتْ (juniḥat) (ğuniḥat) |
جُنِحَتَا (juniḥatā) (ğuniḥatā) |
جُنِحْتُنَّ (juniḥtunna) (ğuniḥtunna) |
جُنِحْنَ (juniḥna) (ğuniḥna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُجْنَحُ (ʾujnaḥu) (ʾuğnaḥu) |
تُجْنَحُ (tujnaḥu) (tuğnaḥu) |
يُجْنَحُ (yujnaḥu) (yuğnaḥu) |
تُجْنَحَانِ (tujnaḥāni) (tuğnaḥāni) |
يُجْنَحَانِ (yujnaḥāni) (yuğnaḥāni) |
نُجْنَحُ (nujnaḥu) (nuğnaḥu) |
تُجْنَحُونَ (tujnaḥūna) (tuğnaḥūna) |
يُجْنَحُونَ (yujnaḥūna) (yuğnaḥūna) | |||
f | تُجْنَحِينَ (tujnaḥīna) (tuğnaḥīna) |
تُجْنَحُ (tujnaḥu) (tuğnaḥu) |
تُجْنَحَانِ (tujnaḥāni) (tuğnaḥāni) |
تُجْنَحْنَ (tujnaḥna) (tuğnaḥna) |
يُجْنَحْنَ (yujnaḥna) (yuğnaḥna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُجْنَحَ (ʾujnaḥa) (ʾuğnaḥa) |
تُجْنَحَ (tujnaḥa) (tuğnaḥa) |
يُجْنَحَ (yujnaḥa) (yuğnaḥa) |
تُجْنَحَا (tujnaḥā) (tuğnaḥā) |
يُجْنَحَا (yujnaḥā) (yuğnaḥā) |
نُجْنَحَ (nujnaḥa) (nuğnaḥa) |
تُجْنَحُوا (tujnaḥū) (tuğnaḥū) |
يُجْنَحُوا (yujnaḥū) (yuğnaḥū) | |||
f | تُجْنَحِي (tujnaḥī) (tuğnaḥī) |
تُجْنَحَ (tujnaḥa) (tuğnaḥa) |
تُجْنَحَا (tujnaḥā) (tuğnaḥā) |
تُجْنَحْنَ (tujnaḥna) (tuğnaḥna) |
يُجْنَحْنَ (yujnaḥna) (yuğnaḥna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُجْنَحْ (ʾujnaḥ) (ʾuğnaḥ) |
تُجْنَحْ (tujnaḥ) (tuğnaḥ) |
يُجْنَحْ (yujnaḥ) (yuğnaḥ) |
تُجْنَحَا (tujnaḥā) (tuğnaḥā) |
يُجْنَحَا (yujnaḥā) (yuğnaḥā) |
نُجْنَحْ (nujnaḥ) (nuğnaḥ) |
تُجْنَحُوا (tujnaḥū) (tuğnaḥū) |
يُجْنَحُوا (yujnaḥū) (yuğnaḥū) | |||
f | تُجْنَحِي (tujnaḥī) (tuğnaḥī) |
تُجْنَحْ (tujnaḥ) (tuğnaḥ) |
تُجْنَحَا (tujnaḥā) (tuğnaḥā) |
تُجْنَحْنَ (tujnaḥna) (tuğnaḥna) |
يُجْنَحْنَ (yujnaḥna) (yuğnaḥna) |