حَجَزَ
Глаголски вид | |||
---|---|---|---|
свршени | несвршени | ||
حَجَزَ | يَحْجُزُ |
Изговор:
Значења:
- задржати
- спречити
- заузети
- резервисати
Примери:
- .حَجَزْتُ غُرْفَتَيْنِ فِي الطَّابِقِ الثَّانِي
- Резервисао сам две собе на другом спрату.
Синоними:
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .حَجَزْتُ مَكَانًا فِي قَلْبِي لِكُلِّ مَنْ حَبَبْتُ و مَنْ سَوْفَ أُحِبُّ
- Резервисала сам место у срцу за све које сам волела и које ћу волети.
Асоцијације:
Изведене речи:
- حَاجِزٌ - који спречава, раздваја; тампон-држава; насилник, пленитељ; заграда, баријера
- حِجَازٌ - појас, ремен, уже
- حِجَازَةٌ - спречавање
- حَجْزٌ - задржавање, спречавање, одвајање
- مُحَاجَزَةٌ - спречавање
- مَحْجُوزٌ - спречен, задржан, резервисан
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола حَجَزَ (ḥağaza) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
حَاجِزٌ (ḥājizun) (ḥāğizun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَحْجُوزٌ (maḥjūzun) (maḥğūzun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | حَجَزْتُ (ḥajaztu) (ḥağaztu) |
حَجَزْتَ (ḥajazta) (ḥağazta) |
حَجَزَ (ḥağaza) |
حَجَزْتُمَا (ḥajaztumā) (ḥağaztumā) |
حَجَزَا (ḥajazā) (ḥağazā) |
حَجَزْنَا (ḥajaznā) (ḥağaznā) |
حَجَزْتُمْ (ḥajaztum) (ḥağaztum) |
حَجَزُوا (ḥajazū) (ḥağazū) | |||
f | حَجَزْتِ (ḥajazti) (ḥağazti) |
حَجَزَتْ (ḥajazat) (ḥağazat) |
حَجَزَتَا (ḥajazatā) (ḥağazatā) |
حَجَزْتُنَّ (ḥajaztunna) (ḥağaztunna) |
حَجَزْنَ (ḥajazna) (ḥağazna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَحْجُزُ (ʾaḥjuzu) (ʾaḥğuzu) |
تَحْجُزُ (taḥjuzu) (taḥğuzu) |
يَحْجُزُ (yaḥjuzu) (yaḥğuzu) |
تَحْجُزَانِ (taḥjuzāni) (taḥğuzāni) |
يَحْجُزَانِ (yaḥjuzāni) (yaḥğuzāni) |
نَحْجُزُ (naḥjuzu) (naḥğuzu) |
تَحْجُزُونَ (taḥjuzūna) (taḥğuzūna) |
يَحْجُزُونَ (yaḥjuzūna) (yaḥğuzūna) | |||
f | تَحْجُزِينَ (taḥjuzīna) (taḥğuzīna) |
تَحْجُزُ (taḥjuzu) (taḥğuzu) |
تَحْجُزَانِ (taḥjuzāni) (taḥğuzāni) |
تَحْجُزْنَ (taḥjuzna) (taḥğuzna) |
يَحْجُزْنَ (yaḥjuzna) (yaḥğuzna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَحْجُزَ (ʾaḥjuza) (ʾaḥğuza) |
تَحْجُزَ (taḥjuza) (taḥğuza) |
يَحْجُزَ (yaḥjuza) (yaḥğuza) |
تَحْجُزَا (taḥjuzā) (taḥğuzā) |
يَحْجُزَا (yaḥjuzā) (yaḥğuzā) |
نَحْجُزَ (naḥjuza) (naḥğuza) |
تَحْجُزُوا (taḥjuzū) (taḥğuzū) |
يَحْجُزُوا (yaḥjuzū) (yaḥğuzū) | |||
f | تَحْجُزِي (taḥjuzī) (taḥğuzī) |
تَحْجُزَ (taḥjuza) (taḥğuza) |
تَحْجُزَا (taḥjuzā) (taḥğuzā) |
تَحْجُزْنَ (taḥjuzna) (taḥğuzna) |
يَحْجُزْنَ (yaḥjuzna) (yaḥğuzna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَحْجُزْ (ʾaḥjuz) (ʾaḥğuz) |
تَحْجُزْ (taḥjuz) (taḥğuz) |
يَحْجُزْ (yaḥjuz) (yaḥğuz) |
تَحْجُزَا (taḥjuzā) (taḥğuzā) |
يَحْجُزَا (yaḥjuzā) (yaḥğuzā) |
نَحْجُزْ (naḥjuz) (naḥğuz) |
تَحْجُزُوا (taḥjuzū) (taḥğuzū) |
يَحْجُزُوا (yaḥjuzū) (yaḥğuzū) | |||
f | تَحْجُزِي (taḥjuzī) (taḥğuzī) |
تَحْجُزْ (taḥjuz) (taḥğuz) |
تَحْجُزَا (taḥjuzā) (taḥğuzā) |
تَحْجُزْنَ (taḥjuzna) (taḥğuzna) |
يَحْجُزْنَ (yaḥjuzna) (yaḥğuzna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُحْجُزْ (uḥjuz) (uḥğuz) |
اُحْجُزَا (uḥjuzā) (uḥğuzā) |
اُحْجُزُوا (uḥjuzū) (uḥğuzū) |
||||||||
f | اُحْجُزِي (uḥjuzī) (uḥğuzī) |
اُحْجُزْنَ (uḥjuzna) (uḥğuzna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | حُجِزْتُ (ḥujiztu) (ḥuğiztu) |
حُجِزْتَ (ḥujizta) (ḥuğizta) |
حُجِزَ (ḥuğiza) |
حُجِزْتُمَا (ḥujiztumā) (ḥuğiztumā) |
حُجِزَا (ḥujizā) (ḥuğizā) |
حُجِزْنَا (ḥujiznā) (ḥuğiznā) |
حُجِزْتُمْ (ḥujiztum) (ḥuğiztum) |
حُجِزُوا (ḥujizū) (ḥuğizū) | |||
f | حُجِزْتِ (ḥujizti) (ḥuğizti) |
حُجِزَتْ (ḥujizat) (ḥuğizat) |
حُجِزَتَا (ḥujizatā) (ḥuğizatā) |
حُجِزْتُنَّ (ḥujiztunna) (ḥuğiztunna) |
حُجِزْنَ (ḥujizna) (ḥuğizna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُحْجَزُ (ʾuḥjazu) (ʾuḥğazu) |
تُحْجَزُ (tuḥjazu) (tuḥğazu) |
يُحْجَزُ (yuḥjazu) (yuḥğazu) |
تُحْجَزَانِ (tuḥjazāni) (tuḥğazāni) |
يُحْجَزَانِ (yuḥjazāni) (yuḥğazāni) |
نُحْجَزُ (nuḥjazu) (nuḥğazu) |
تُحْجَزُونَ (tuḥjazūna) (tuḥğazūna) |
يُحْجَزُونَ (yuḥjazūna) (yuḥğazūna) | |||
f | تُحْجَزِينَ (tuḥjazīna) (tuḥğazīna) |
تُحْجَزُ (tuḥjazu) (tuḥğazu) |
تُحْجَزَانِ (tuḥjazāni) (tuḥğazāni) |
تُحْجَزْنَ (tuḥjazna) (tuḥğazna) |
يُحْجَزْنَ (yuḥjazna) (yuḥğazna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُحْجَزَ (ʾuḥjaza) (ʾuḥğaza) |
تُحْجَزَ (tuḥjaza) (tuḥğaza) |
يُحْجَزَ (yuḥjaza) (yuḥğaza) |
تُحْجَزَا (tuḥjazā) (tuḥğazā) |
يُحْجَزَا (yuḥjazā) (yuḥğazā) |
نُحْجَزَ (nuḥjaza) (nuḥğaza) |
تُحْجَزُوا (tuḥjazū) (tuḥğazū) |
يُحْجَزُوا (yuḥjazū) (yuḥğazū) | |||
f | تُحْجَزِي (tuḥjazī) (tuḥğazī) |
تُحْجَزَ (tuḥjaza) (tuḥğaza) |
تُحْجَزَا (tuḥjazā) (tuḥğazā) |
تُحْجَزْنَ (tuḥjazna) (tuḥğazna) |
يُحْجَزْنَ (yuḥjazna) (yuḥğazna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُحْجَزْ (ʾuḥjaz) (ʾuḥğaz) |
تُحْجَزْ (tuḥjaz) (tuḥğaz) |
يُحْجَزْ (yuḥjaz) (yuḥğaz) |
تُحْجَزَا (tuḥjazā) (tuḥğazā) |
يُحْجَزَا (yuḥjazā) (yuḥğazā) |
نُحْجَزْ (nuḥjaz) (nuḥğaz) |
تُحْجَزُوا (tuḥjazū) (tuḥğazū) |
يُحْجَزُوا (yuḥjazū) (yuḥğazū) | |||
f | تُحْجَزِي (tuḥjazī) (tuḥğazī) |
تُحْجَزْ (tuḥjaz) (tuḥğaz) |
تُحْجَزَا (tuḥjazā) (tuḥğazā) |
تُحْجَزْنَ (tuḥjazna) (tuḥğazna) |
يُحْجَزْنَ (yuḥjazna) (yuḥğazna) |