حَصَلَ

Корен: ح ص ل*

Добитници Нобелове награде за мир 1994 у Ослу, Јасер Арафат, Шимон Перес и Јицак Рабин.

Изговор:

DIN: ḥaṣala  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. преостати
2. наћи се
3. појавити се
4. постојати
5. бити
6. настати
7. постати
8. резултирати
9. наступити
10. догодити се
11. десити се

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
остати, постати, појавити се	يَحْصُلُ	حَصَلَ	1.
изазвати, сажети	يُحَصِّلُ	حَصَّلَ	2.
/	/	/	3.
/	/	/	4.
бити достигнут, остварити се	يَتَحَصَّلُ	تَحَصَّلَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
добити, постићи	يَسْتَحْصِلُ	إِسْتَحْصَلَ	10.

Примери:

.حَصَلَ نَجِيب مَحْفُوظ عَلَى جَائِزَةِ نُوبِل فِي الأََدَبِ سَنَةَ ١٩٨٨

Нагиб Махфуз је добио Нобелову награду за књижевност 1988. године.

Синоними:

• بَقِيَ - остати, преостати
• ظَهَرَ - појавити се
• وَجَدَ - бити, постојати
• أَصْبَحَ - настати, постати
• حَدَثَ - догодити се
• أَََتَى - десити се

Супротне речи:

• إِخْتَفَى - нестати
• إِنْتَهَى - завршити се

Изреке и пословице:

. مَنْ يَحْتَاجُ الحُبَّ هُوَ الأَخِيرُ الَّذِي سَيَحْصَلُ إِلَيْه

Особа којој треба љубав последња је која ће је добити.

Асоцијације:

• جَائِزَةٌ - награда
• بَقِيَةٌ - остатак

Изведене речи:

• تَحْصِيلٌ - постизање, стицање, добијање, зарада, приход
• حَاصِلٌ - резултат, исход, последица, збир, сума, производ, продукт
• حَاصِلَاتٌ - производња, продукција
• حُصُولٌ - наступање, долазак,збивање, одигравање, стицање, постигнуће, остварење
• حَصِيلٌ - преостала имовина
• حَصِيلَةٌ - остатак, износ, зарада, добитак
• مُتَحَصِّلٌ - приход, резултат
• مَحْصَلٌ - исход, резултат
• مُحَصَّلٌ - исход, резултат, смисао, значење
• مُحَصِّلٌ - порезник, благајник
• مَحْصُولٌ - исход, резултат, производ, продукт, износ, добит

Сродни чланци са Википедије:

حَصَلَ

Преводи

Енглески: [1] become ☞en Италијански: [1] diventare ☞it Немачки: [1] werden ☞de Шпански: [1] convertirse en ☞es Француски: [1] devenir ☞fr Фински: [1] tulla ☞fi Грчки: [1] γίνει ☞el

Руски: [1] становиться ☞ru Португалски: [1] tornar-se ☞pt Македонски: [1] стане ☞mk Српски: [1] постати ☞sr Мађарски: [1] lesz ☞hu Бугарски: [1] стане ☞bg Кинески: [1] 成为 ☞zh

Конјугација глагола حَصَلَ (ḥaṣala) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَاصِلٌ‎ (ḥāṣilun) (ḥāṣilun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْصُولٌ‎ (maḥṣūlun) (maḥṣūlun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَصَلْتُ‎ (ḥaṣaltu) (ḥaṣaltu)	حَصَلْتَ‎ (ḥaṣalta) (ḥaṣalta)	حَصَلَ (ḥaṣala)		حَصَلْتُمَا‎ (ḥaṣaltumā) (ḥaṣaltumā)	حَصَلَا‎ (ḥaṣalā) (ḥaṣalā)		حَصَلْنَا‎ (ḥaṣalnā) (ḥaṣalnā)	حَصَلْتُمْ‎ (ḥaṣaltum) (ḥaṣaltum)	حَصَلُوا‎ (ḥaṣalū) (ḥaṣalū)
	f		حَصَلْتِ‎ (ḥaṣalti) (ḥaṣalti)	حَصَلَتْ‎ (ḥaṣalat) (ḥaṣalat)			حَصَلَتَا‎ (ḥaṣalatā) (ḥaṣalatā)			حَصَلْتُنَّ‎ (ḥaṣaltunna) (ḥaṣaltunna)	حَصَلْنَ‎ (ḥaṣalna) (ḥaṣalna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْصُلُ‎ (ʾaḥṣulu) (ʾaḥṣulu)	تَحْصُلُ‎ (taḥṣulu) (taḥṣulu)	يَحْصُلُ‎ (yaḥṣulu) (yaḥṣulu)		تَحْصُلَانِ‎ (taḥṣulāni) (taḥṣulāni)	يَحْصُلَانِ‎ (yaḥṣulāni) (yaḥṣulāni)		نَحْصُلُ‎ (naḥṣulu) (naḥṣulu)	تَحْصُلُونَ‎ (taḥṣulūna) (taḥṣulūna)	يَحْصُلُونَ‎ (yaḥṣulūna) (yaḥṣulūna)
	f		تَحْصُلِينَ‎ (taḥṣulīna) (taḥṣulīna)	تَحْصُلُ‎ (taḥṣulu) (taḥṣulu)			تَحْصُلَانِ‎ (taḥṣulāni) (taḥṣulāni)			تَحْصُلْنَ‎ (taḥṣulna) (taḥṣulna)	يَحْصُلْنَ‎ (yaḥṣulna) (yaḥṣulna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْصُلَ‎ (ʾaḥṣula) (ʾaḥṣula)	تَحْصُلَ‎ (taḥṣula) (taḥṣula)	يَحْصُلَ‎ (yaḥṣula) (yaḥṣula)		تَحْصُلَا‎ (taḥṣulā) (taḥṣulā)	يَحْصُلَا‎ (yaḥṣulā) (yaḥṣulā)		نَحْصُلَ‎ (naḥṣula) (naḥṣula)	تَحْصُلُوا‎ (taḥṣulū) (taḥṣulū)	يَحْصُلُوا‎ (yaḥṣulū) (yaḥṣulū)
	f		تَحْصُلِي‎ (taḥṣulī) (taḥṣulī)	تَحْصُلَ‎ (taḥṣula) (taḥṣula)			تَحْصُلَا‎ (taḥṣulā) (taḥṣulā)			تَحْصُلْنَ‎ (taḥṣulna) (taḥṣulna)	يَحْصُلْنَ‎ (yaḥṣulna) (yaḥṣulna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْصُلْ‎ (ʾaḥṣul) (ʾaḥṣul)	تَحْصُلْ‎ (taḥṣul) (taḥṣul)	يَحْصُلْ‎ (yaḥṣul) (yaḥṣul)		تَحْصُلَا‎ (taḥṣulā) (taḥṣulā)	يَحْصُلَا‎ (yaḥṣulā) (yaḥṣulā)		نَحْصُلْ‎ (naḥṣul) (naḥṣul)	تَحْصُلُوا‎ (taḥṣulū) (taḥṣulū)	يَحْصُلُوا‎ (yaḥṣulū) (yaḥṣulū)
	f		تَحْصُلِي‎ (taḥṣulī) (taḥṣulī)	تَحْصُلْ‎ (taḥṣul) (taḥṣul)			تَحْصُلَا‎ (taḥṣulā) (taḥṣulā)			تَحْصُلْنَ‎ (taḥṣulna) (taḥṣulna)	يَحْصُلْنَ‎ (yaḥṣulna) (yaḥṣulna)
императив الأمر	m		اُحْصُلْ‎ (uḥṣul) (uḥṣul)			اُحْصُلَا‎ (uḥṣulā) (uḥṣulā)				اُحْصُلُوا‎ (uḥṣulū) (uḥṣulū)
	f		اُحْصُلِي‎ (uḥṣulī) (uḥṣulī)							اُحْصُلْنَ‎ (uḥṣulna) (uḥṣulna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُصِلْتُ‎ (ḥuṣiltu) (ḥuṣiltu)	حُصِلْتَ‎ (ḥuṣilta) (ḥuṣilta)	حُصِلَ (ḥuṣila)		حُصِلْتُمَا‎ (ḥuṣiltumā) (ḥuṣiltumā)	حُصِلَا‎ (ḥuṣilā) (ḥuṣilā)		حُصِلْنَا‎ (ḥuṣilnā) (ḥuṣilnā)	حُصِلْتُمْ‎ (ḥuṣiltum) (ḥuṣiltum)	حُصِلُوا‎ (ḥuṣilū) (ḥuṣilū)
	f		حُصِلْتِ‎ (ḥuṣilti) (ḥuṣilti)	حُصِلَتْ‎ (ḥuṣilat) (ḥuṣilat)			حُصِلَتَا‎ (ḥuṣilatā) (ḥuṣilatā)			حُصِلْتُنَّ‎ (ḥuṣiltunna) (ḥuṣiltunna)	حُصِلْنَ‎ (ḥuṣilna) (ḥuṣilna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْصَلُ‎ (ʾuḥṣalu) (ʾuḥṣalu)	تُحْصَلُ‎ (tuḥṣalu) (tuḥṣalu)	يُحْصَلُ‎ (yuḥṣalu) (yuḥṣalu)		تُحْصَلَانِ‎ (tuḥṣalāni) (tuḥṣalāni)	يُحْصَلَانِ‎ (yuḥṣalāni) (yuḥṣalāni)		نُحْصَلُ‎ (nuḥṣalu) (nuḥṣalu)	تُحْصَلُونَ‎ (tuḥṣalūna) (tuḥṣalūna)	يُحْصَلُونَ‎ (yuḥṣalūna) (yuḥṣalūna)
	f		تُحْصَلِينَ‎ (tuḥṣalīna) (tuḥṣalīna)	تُحْصَلُ‎ (tuḥṣalu) (tuḥṣalu)			تُحْصَلَانِ‎ (tuḥṣalāni) (tuḥṣalāni)			تُحْصَلْنَ‎ (tuḥṣalna) (tuḥṣalna)	يُحْصَلْنَ‎ (yuḥṣalna) (yuḥṣalna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْصَلَ‎ (ʾuḥṣala) (ʾuḥṣala)	تُحْصَلَ‎ (tuḥṣala) (tuḥṣala)	يُحْصَلَ‎ (yuḥṣala) (yuḥṣala)		تُحْصَلَا‎ (tuḥṣalā) (tuḥṣalā)	يُحْصَلَا‎ (yuḥṣalā) (yuḥṣalā)		نُحْصَلَ‎ (nuḥṣala) (nuḥṣala)	تُحْصَلُوا‎ (tuḥṣalū) (tuḥṣalū)	يُحْصَلُوا‎ (yuḥṣalū) (yuḥṣalū)
	f		تُحْصَلِي‎ (tuḥṣalī) (tuḥṣalī)	تُحْصَلَ‎ (tuḥṣala) (tuḥṣala)			تُحْصَلَا‎ (tuḥṣalā) (tuḥṣalā)			تُحْصَلْنَ‎ (tuḥṣalna) (tuḥṣalna)	يُحْصَلْنَ‎ (yuḥṣalna) (yuḥṣalna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْصَلْ‎ (ʾuḥṣal) (ʾuḥṣal)	تُحْصَلْ‎ (tuḥṣal) (tuḥṣal)	يُحْصَلْ‎ (yuḥṣal) (yuḥṣal)		تُحْصَلَا‎ (tuḥṣalā) (tuḥṣalā)	يُحْصَلَا‎ (yuḥṣalā) (yuḥṣalā)		نُحْصَلْ‎ (nuḥṣal) (nuḥṣal)	تُحْصَلُوا‎ (tuḥṣalū) (tuḥṣalū)	يُحْصَلُوا‎ (yuḥṣalū) (yuḥṣalū)
	f		تُحْصَلِي‎ (tuḥṣalī) (tuḥṣalī)	تُحْصَلْ‎ (tuḥṣal) (tuḥṣal)			تُحْصَلَا‎ (tuḥṣalā) (tuḥṣalā)			تُحْصَلْنَ‎ (tuḥṣalna) (tuḥṣalna)	يُحْصَلْنَ‎ (yuḥṣalna) (yuḥṣalna)