حَفَصَ

Корен: ح ف ص*

На острву Баирики скупљање шкољки представља извор прихода великог дела становништва.

Глаголски вид
свршени	несвршени
حَفَصَ	يَحْفِصُ

Изговор:

DIN: ḥafaṣa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. скупити
2. сабрати

Примери:

.حَفَصْتُ الأَمْسَ كَثِيرُ مِنْ الأَصْدَافِ فِي سَاحِلِ البَحْرِ

Јуче сам скупила пуно шкољака на обали мора.

Синоними:

• حَشَرَ - скупити, сабрати, сјединити
• جَمَعَ - скупити, сабрати, сјединити
• ضَمَّ - скупити, сјединити, саставити
• كَوَّمَ - скупити
• رَاكَمَ - скупити
• إِلْتَقَطَ - сабрати
• لَمَّ - сабрати
• جَنَى - сабрати

Супротне речи:

• وَزَّعَ - растурити
• نَشَرَ - растурити
• شَتَّتَ - растурити, раштркати
• بَدَّدَ - растурити
• بَذَّرَ - растурити
• هَدَمَ - растурити
• فَصَلَ - раставити
• فَرَّقَ - раставити
• حَلَّ - раставити
• فَكَّ - раставити
• فَتَّتَ - раштркати

Изреке и пословице:

.جَامِعَةُ مُجَرَّدُ مَجْمُوعَةَ مِنْ المَبَانِي يُحْفِصَ حَوْلَ المَكْتَبَةِ

Универзитет је само група зграда скупљена око библиотеке. -Шелби Фут

Асоцијације:

• مَجْمُوعَةٌ - збирка, колекција
• جَمْعٌ - слагање
• زُمْرَةٌ - скупина

Изведене речи:

• حُفَاصَةٌ - хрпа, гомила, скуп
• حَفْصٌ - торба
• مِحْفَصَةٌ - кожна торба, зембиљ

Сродни чланци са Википедије:

حَفَصَ

Преводи

Енглески: [1] gather ☞en Италијански: [1] raccogliere ☞it Немачки: [1] sammeln ☞de Шпански: [1] reunir ☞es Француски: [1] rassembler ☞fr Фински: [1] kerätä ☞fi Грчки: [1] συγκεντρωθούν ☞el

Руски: [1] собирать ☞ru Португалски: [1] reunir ☞pt Македонски: [1] соберат ☞mk Српски: [1] скупити ☞sr Мађарски: [1] gyűjt ☞hu Бугарски: [1] събирам ☞bg Кинески: [1] 收集 ☞zh

Конјугација глагола حَفَصَ (ḥafaṣa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَافِصٌ (ḥāfiṣun) (ḥāfiṣun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْفُوصٌ (maḥfūṣun) (maḥfūṣun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَفَصْتُ (ḥafaṣtu) (ḥafaṣtu)	حَفَصْتَ (ḥafaṣta) (ḥafaṣta)	حَفَصَ (ḥafaṣa)		حَفَصْتُمَا (ḥafaṣtumā) (ḥafaṣtumā)	حَفَصَا (ḥafaṣā) (ḥafaṣā)		حَفَصْنَا (ḥafaṣnā) (ḥafaṣnā)	حَفَصْتُمْ (ḥafaṣtum) (ḥafaṣtum)	حَفَصُوا (ḥafaṣū) (ḥafaṣū)
	f		حَفَصْتِ (ḥafaṣti) (ḥafaṣti)	حَفَصَتْ (ḥafaṣat) (ḥafaṣat)			حَفَصَتَا (ḥafaṣatā) (ḥafaṣatā)			حَفَصْتُنَّ (ḥafaṣtunna) (ḥafaṣtunna)	حَفَصْنَ (ḥafaṣna) (ḥafaṣna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْفِصُ (ʾaḥfiṣu) (ʾaḥfiṣu)	تَحْفِصُ (taḥfiṣu) (taḥfiṣu)	يَحْفِصُ (yaḥfiṣu) (yaḥfiṣu)		تَحْفِصَانِ (taḥfiṣāni) (taḥfiṣāni)	يَحْفِصَانِ (yaḥfiṣāni) (yaḥfiṣāni)		نَحْفِصُ (naḥfiṣu) (naḥfiṣu)	تَحْفِصُونَ (taḥfiṣūna) (taḥfiṣūna)	يَحْفِصُونَ (yaḥfiṣūna) (yaḥfiṣūna)
	f		تَحْفِصِينَ (taḥfiṣīna) (taḥfiṣīna)	تَحْفِصُ (taḥfiṣu) (taḥfiṣu)			تَحْفِصَانِ (taḥfiṣāni) (taḥfiṣāni)			تَحْفِصْنَ (taḥfiṣna) (taḥfiṣna)	يَحْفِصْنَ (yaḥfiṣna) (yaḥfiṣna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْفِصَ (ʾaḥfiṣa) (ʾaḥfiṣa)	تَحْفِصَ (taḥfiṣa) (taḥfiṣa)	يَحْفِصَ (yaḥfiṣa) (yaḥfiṣa)		تَحْفِصَا (taḥfiṣā) (taḥfiṣā)	يَحْفِصَا (yaḥfiṣā) (yaḥfiṣā)		نَحْفِصَ (naḥfiṣa) (naḥfiṣa)	تَحْفِصُوا (taḥfiṣū) (taḥfiṣū)	يَحْفِصُوا (yaḥfiṣū) (yaḥfiṣū)
	f		تَحْفِصِي (taḥfiṣī) (taḥfiṣī)	تَحْفِصَ (taḥfiṣa) (taḥfiṣa)			تَحْفِصَا (taḥfiṣā) (taḥfiṣā)			تَحْفِصْنَ (taḥfiṣna) (taḥfiṣna)	يَحْفِصْنَ (yaḥfiṣna) (yaḥfiṣna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْفِصْ (ʾaḥfiṣ) (ʾaḥfiṣ)	تَحْفِصْ (taḥfiṣ) (taḥfiṣ)	يَحْفِصْ (yaḥfiṣ) (yaḥfiṣ)		تَحْفِصَا (taḥfiṣā) (taḥfiṣā)	يَحْفِصَا (yaḥfiṣā) (yaḥfiṣā)		نَحْفِصْ (naḥfiṣ) (naḥfiṣ)	تَحْفِصُوا (taḥfiṣū) (taḥfiṣū)	يَحْفِصُوا (yaḥfiṣū) (yaḥfiṣū)
	f		تَحْفِصِي (taḥfiṣī) (taḥfiṣī)	تَحْفِصْ (taḥfiṣ) (taḥfiṣ)			تَحْفِصَا (taḥfiṣā) (taḥfiṣā)			تَحْفِصْنَ (taḥfiṣna) (taḥfiṣna)	يَحْفِصْنَ (yaḥfiṣna) (yaḥfiṣna)
императив الأمر	m		اِحْفِصْ (iḥfiṣ) (iḥfiṣ)			اِحْفِصَا (iḥfiṣā) (iḥfiṣā)				اِحْفِصُوا (iḥfiṣū) (iḥfiṣū)
	f		اِحْفِصِي (iḥfiṣī) (iḥfiṣī)							اِحْفِصْنَ (iḥfiṣna) (iḥfiṣna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُفِصْتُ (ḥufiṣtu) (ḥufiṣtu)	حُفِصْتَ (ḥufiṣta) (ḥufiṣta)	حُفِصَ (ḥufiṣa)		حُفِصْتُمَا (ḥufiṣtumā) (ḥufiṣtumā)	حُفِصَا (ḥufiṣā) (ḥufiṣā)		حُفِصْنَا (ḥufiṣnā) (ḥufiṣnā)	حُفِصْتُمْ (ḥufiṣtum) (ḥufiṣtum)	حُفِصُوا (ḥufiṣū) (ḥufiṣū)
	f		حُفِصْتِ (ḥufiṣti) (ḥufiṣti)	حُفِصَتْ (ḥufiṣat) (ḥufiṣat)			حُفِصَتَا (ḥufiṣatā) (ḥufiṣatā)			حُفِصْتُنَّ (ḥufiṣtunna) (ḥufiṣtunna)	حُفِصْنَ (ḥufiṣna) (ḥufiṣna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْفَصُ (ʾuḥfaṣu) (ʾuḥfaṣu)	تُحْفَصُ (tuḥfaṣu) (tuḥfaṣu)	يُحْفَصُ (yuḥfaṣu) (yuḥfaṣu)		تُحْفَصَانِ (tuḥfaṣāni) (tuḥfaṣāni)	يُحْفَصَانِ (yuḥfaṣāni) (yuḥfaṣāni)		نُحْفَصُ (nuḥfaṣu) (nuḥfaṣu)	تُحْفَصُونَ (tuḥfaṣūna) (tuḥfaṣūna)	يُحْفَصُونَ (yuḥfaṣūna) (yuḥfaṣūna)
	f		تُحْفَصِينَ (tuḥfaṣīna) (tuḥfaṣīna)	تُحْفَصُ (tuḥfaṣu) (tuḥfaṣu)			تُحْفَصَانِ (tuḥfaṣāni) (tuḥfaṣāni)			تُحْفَصْنَ (tuḥfaṣna) (tuḥfaṣna)	يُحْفَصْنَ (yuḥfaṣna) (yuḥfaṣna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْفَصَ (ʾuḥfaṣa) (ʾuḥfaṣa)	تُحْفَصَ (tuḥfaṣa) (tuḥfaṣa)	يُحْفَصَ (yuḥfaṣa) (yuḥfaṣa)		تُحْفَصَا (tuḥfaṣā) (tuḥfaṣā)	يُحْفَصَا (yuḥfaṣā) (yuḥfaṣā)		نُحْفَصَ (nuḥfaṣa) (nuḥfaṣa)	تُحْفَصُوا (tuḥfaṣū) (tuḥfaṣū)	يُحْفَصُوا (yuḥfaṣū) (yuḥfaṣū)
	f		تُحْفَصِي (tuḥfaṣī) (tuḥfaṣī)	تُحْفَصَ (tuḥfaṣa) (tuḥfaṣa)			تُحْفَصَا (tuḥfaṣā) (tuḥfaṣā)			تُحْفَصْنَ (tuḥfaṣna) (tuḥfaṣna)	يُحْفَصْنَ (yuḥfaṣna) (yuḥfaṣna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْفَصْ (ʾuḥfaṣ) (ʾuḥfaṣ)	تُحْفَصْ (tuḥfaṣ) (tuḥfaṣ)	يُحْفَصْ (yuḥfaṣ) (yuḥfaṣ)		تُحْفَصَا (tuḥfaṣā) (tuḥfaṣā)	يُحْفَصَا (yuḥfaṣā) (yuḥfaṣā)		نُحْفَصْ (nuḥfaṣ) (nuḥfaṣ)	تُحْفَصُوا (tuḥfaṣū) (tuḥfaṣū)	يُحْفَصُوا (yuḥfaṣū) (yuḥfaṣū)
	f		تُحْفَصِي (tuḥfaṣī) (tuḥfaṣī)	تُحْفَصْ (tuḥfaṣ) (tuḥfaṣ)			تُحْفَصَا (tuḥfaṣā) (tuḥfaṣā)			تُحْفَصْنَ (tuḥfaṣna) (tuḥfaṣna)	يُحْفَصْنَ (yuḥfaṣna) (yuḥfaṣna)