دَفَعَ

Корен: د ف ع*

Плаћање пореза.

Изговор:

DIN: dafaʿa  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. платити
2. одгурнути
3. одбити
4. удаљити

Примери:

.اللِّصُ دَفَعَنِي وَإِنْضَرَبَ رَأْسِي

Лопов ме је гурнуо и ударио сам главом.

.دَفَعْتُ كُلَّ مَشْروعاتَ القَوانينَ والآنَ سَوْفَ أَمُوتُ جوعاً

Платио сам све рачуне и сад ћу умрети од глади.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
платити	يَدْفَعُ	دَفَعَ	1.
приморати да плати	يُدَفِّعُ	دَفَّعَ	2.
противити се	يُدَافِعُ	دَافَعَ	3.
/	/	/	4.
јурити	يَتَدَفَّعُ	تَدَفَّعَ	5.
један другом исплатити	يَتَدَافَعُ	تَدَافَعَ	6.
исплаћен	يَنْدَفِعُ	إِنْدَفَعَ	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
молити да отклони	يَسْتَدْفِعُ	إِسْتَدْفَعَ	10.

Синоними:

• رَبِحَ - платити, зарадити
• صَرَفَ - платити
• حَشَرَ - гурнути
• غَرَزَ - гурнути, набити

Супротне речи:

• جَرَّ - повући
• سَحَبَ - вући
• جَذَبَ - привући, привлачити

Изреке и пословице:

.إِدْفَعْ العامِلَ قَبْلَ أَنْ يَجُفَّ عَرَقٌ عَلَى يَدَيْهِ

Исплати радника пре но што му се осуши зној на рукама.

Асоцијације:

• نُقودٌ - новац
• مَصْرَفٌ - банка
• بَنْكٌ - банка

Изведене речи:

• دِفاعٌ - одбрана, бранилац
• دَفْعٌ - одбијање, предаја, исплата
• مَدْفوعٌ - прималац

Сродни чланци са Википедије:

دَفَعَ

Преводи

Енглески: [1] pay ☞en Италијански: [1] pagare ☞it Немачки: [1] bezahlen ☞de Шпански: [1] pagar ☞es Француски: [1] payer ☞fr Фински: [1] maksaa ☞fi Грчки: [1] πληρώνω ☞el

Руски: [1] платить ☞ru Португалски: [1] pagar ☞pt Македонски: [1] плаќа ☞mk Српски: [1] платити ☞sr Мађарски: [1] fizet ☞hu Бугарски: [1] платя ☞bg Кинески: [1] 付 ☞zh

Конјугација глагола دَفَعَ (dafaʿa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						دَافِعٌ‎ (dāfiʿun) (dāfiʿun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَدْفُوعٌ‎ (madfūʿun) (madfūʿun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	دَفَعْتُ‎ (dafaʿtu) (dafaʿtu)	دَفَعْتَ‎ (dafaʿta) (dafaʿta)	دَفَعَ (dafaʿa)		دَفَعْتُمَا‎ (dafaʿtumā) (dafaʿtumā)	دَفَعَا‎ (dafaʿā) (dafaʿā)		دَفَعْنَا‎ (dafaʿnā) (dafaʿnā)	دَفَعْتُمْ‎ (dafaʿtum) (dafaʿtum)	دَفَعُوا‎ (dafaʿū) (dafaʿū)
	f		دَفَعْتِ‎ (dafaʿti) (dafaʿti)	دَفَعَتْ‎ (dafaʿat) (dafaʿat)			دَفَعَتَا‎ (dafaʿatā) (dafaʿatā)			دَفَعْتُنَّ‎ (dafaʿtunna) (dafaʿtunna)	دَفَعْنَ‎ (dafaʿna) (dafaʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَدْفَعُ‎ (ʾadfaʿu) (ʾadfaʿu)	تَدْفَعُ‎ (tadfaʿu) (tadfaʿu)	يَدْفَعُ‎ (yadfaʿu) (yadfaʿu)		تَدْفَعَانِ‎ (tadfaʿāni) (tadfaʿāni)	يَدْفَعَانِ‎ (yadfaʿāni) (yadfaʿāni)		نَدْفَعُ‎ (nadfaʿu) (nadfaʿu)	تَدْفَعُونَ‎ (tadfaʿūna) (tadfaʿūna)	يَدْفَعُونَ‎ (yadfaʿūna) (yadfaʿūna)
	f		تَدْفَعِينَ‎ (tadfaʿīna) (tadfaʿīna)	تَدْفَعُ‎ (tadfaʿu) (tadfaʿu)			تَدْفَعَانِ‎ (tadfaʿāni) (tadfaʿāni)			تَدْفَعْنَ‎ (tadfaʿna) (tadfaʿna)	يَدْفَعْنَ‎ (yadfaʿna) (yadfaʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَدْفَعَ‎ (ʾadfaʿa) (ʾadfaʿa)	تَدْفَعَ‎ (tadfaʿa) (tadfaʿa)	يَدْفَعَ‎ (yadfaʿa) (yadfaʿa)		تَدْفَعَا‎ (tadfaʿā) (tadfaʿā)	يَدْفَعَا‎ (yadfaʿā) (yadfaʿā)		نَدْفَعَ‎ (nadfaʿa) (nadfaʿa)	تَدْفَعُوا‎ (tadfaʿū) (tadfaʿū)	يَدْفَعُوا‎ (yadfaʿū) (yadfaʿū)
	f		تَدْفَعِي‎ (tadfaʿī) (tadfaʿī)	تَدْفَعَ‎ (tadfaʿa) (tadfaʿa)			تَدْفَعَا‎ (tadfaʿā) (tadfaʿā)			تَدْفَعْنَ‎ (tadfaʿna) (tadfaʿna)	يَدْفَعْنَ‎ (yadfaʿna) (yadfaʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَدْفَعْ‎ (ʾadfaʿ) (ʾadfaʿ)	تَدْفَعْ‎ (tadfaʿ) (tadfaʿ)	يَدْفَعْ‎ (yadfaʿ) (yadfaʿ)		تَدْفَعَا‎ (tadfaʿā) (tadfaʿā)	يَدْفَعَا‎ (yadfaʿā) (yadfaʿā)		نَدْفَعْ‎ (nadfaʿ) (nadfaʿ)	تَدْفَعُوا‎ (tadfaʿū) (tadfaʿū)	يَدْفَعُوا‎ (yadfaʿū) (yadfaʿū)
	f		تَدْفَعِي‎ (tadfaʿī) (tadfaʿī)	تَدْفَعْ‎ (tadfaʿ) (tadfaʿ)			تَدْفَعَا‎ (tadfaʿā) (tadfaʿā)			تَدْفَعْنَ‎ (tadfaʿna) (tadfaʿna)	يَدْفَعْنَ‎ (yadfaʿna) (yadfaʿna)
императив الأمر	m		اِدْفَعْ‎ (idfaʿ) (idfaʿ)			اِدْفَعَا‎ (idfaʿā) (idfaʿā)				اِدْفَعُوا‎ (idfaʿū) (idfaʿū)
	f		اِدْفَعِي‎ (idfaʿī) (idfaʿī)							اِدْفَعْنَ‎ (idfaʿna) (idfaʿna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	دُفِعْتُ‎ (dufiʿtu) (dufiʿtu)	دُفِعْتَ‎ (dufiʿta) (dufiʿta)	دُفِعَ (dufiʿa)		دُفِعْتُمَا‎ (dufiʿtumā) (dufiʿtumā)	دُفِعَا‎ (dufiʿā) (dufiʿā)		دُفِعْنَا‎ (dufiʿnā) (dufiʿnā)	دُفِعْتُمْ‎ (dufiʿtum) (dufiʿtum)	دُفِعُوا‎ (dufiʿū) (dufiʿū)
	f		دُفِعْتِ‎ (dufiʿti) (dufiʿti)	دُفِعَتْ‎ (dufiʿat) (dufiʿat)			دُفِعَتَا‎ (dufiʿatā) (dufiʿatā)			دُفِعْتُنَّ‎ (dufiʿtunna) (dufiʿtunna)	دُفِعْنَ‎ (dufiʿna) (dufiʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُدْفَعُ‎ (ʾudfaʿu) (ʾudfaʿu)	تُدْفَعُ‎ (tudfaʿu) (tudfaʿu)	يُدْفَعُ‎ (yudfaʿu) (yudfaʿu)		تُدْفَعَانِ‎ (tudfaʿāni) (tudfaʿāni)	يُدْفَعَانِ‎ (yudfaʿāni) (yudfaʿāni)		نُدْفَعُ‎ (nudfaʿu) (nudfaʿu)	تُدْفَعُونَ‎ (tudfaʿūna) (tudfaʿūna)	يُدْفَعُونَ‎ (yudfaʿūna) (yudfaʿūna)
	f		تُدْفَعِينَ‎ (tudfaʿīna) (tudfaʿīna)	تُدْفَعُ‎ (tudfaʿu) (tudfaʿu)			تُدْفَعَانِ‎ (tudfaʿāni) (tudfaʿāni)			تُدْفَعْنَ‎ (tudfaʿna) (tudfaʿna)	يُدْفَعْنَ‎ (yudfaʿna) (yudfaʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُدْفَعَ‎ (ʾudfaʿa) (ʾudfaʿa)	تُدْفَعَ‎ (tudfaʿa) (tudfaʿa)	يُدْفَعَ‎ (yudfaʿa) (yudfaʿa)		تُدْفَعَا‎ (tudfaʿā) (tudfaʿā)	يُدْفَعَا‎ (yudfaʿā) (yudfaʿā)		نُدْفَعَ‎ (nudfaʿa) (nudfaʿa)	تُدْفَعُوا‎ (tudfaʿū) (tudfaʿū)	يُدْفَعُوا‎ (yudfaʿū) (yudfaʿū)
	f		تُدْفَعِي‎ (tudfaʿī) (tudfaʿī)	تُدْفَعَ‎ (tudfaʿa) (tudfaʿa)			تُدْفَعَا‎ (tudfaʿā) (tudfaʿā)			تُدْفَعْنَ‎ (tudfaʿna) (tudfaʿna)	يُدْفَعْنَ‎ (yudfaʿna) (yudfaʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُدْفَعْ‎ (ʾudfaʿ) (ʾudfaʿ)	تُدْفَعْ‎ (tudfaʿ) (tudfaʿ)	يُدْفَعْ‎ (yudfaʿ) (yudfaʿ)		تُدْفَعَا‎ (tudfaʿā) (tudfaʿā)	يُدْفَعَا‎ (yudfaʿā) (yudfaʿā)		نُدْفَعْ‎ (nudfaʿ) (nudfaʿ)	تُدْفَعُوا‎ (tudfaʿū) (tudfaʿū)	يُدْفَعُوا‎ (yudfaʿū) (yudfaʿū)
	f		تُدْفَعِي‎ (tudfaʿī) (tudfaʿī)	تُدْفَعْ‎ (tudfaʿ) (tudfaʿ)			تُدْفَعَا‎ (tudfaʿā) (tudfaʿā)			تُدْفَعْنَ‎ (tudfaʿna) (tudfaʿna)	يُدْفَعْنَ‎ (yudfaʿna) (yudfaʿna)