رَجَعَ

Корен: ر ج ع*

Леси се враћа кући.

Изговор:

DIN: rağaʿa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. вратити (се)
2. натраг послати
3. уклонити
4. удаљити
5. одстранити

Примери:

.رَجَعَ الى بَيْتِهِ وَ قَبَّلَ زَوْجَتَهُ

Вратио се кући и пољубио своју жену.

Синоними:

• عادَ - вратити се

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
вратити се	يَرْجِعُ	رَجَعَ	1.
послати назад	يُرَجِّعُ	رَجَّعَ	2.
понављати, враћати се	يُرَاجِعُ	رَاجَعَ	3.
пустити да се врати	يُرْجِعُ	أَرْجَعَ	4.
повратити се	يَتَرَجَّعُ	تَرْجَّعَ	5.
постепено се враћати	يَتَرَاجَعُ	تَرَاجَعَ	6.
/	/	/	7.
натраг послати (довести)	يَرْتَجِعُ	إِرْتَجَعَ	8.
/	/	/	9.
вратити, повући, опозвати	يَسْتَرْجِعُ	إِسْتَرْجَعَ	10.

Супротне речи:

• جاءَ - доћи
• وَصَلَ - доћи, стићи
• أتى - доћи

Изреке и пословице:

.تَرْجِعُ كُلُّ الطُّيورِ إلى سِرْبِها

Свака се птица своме јату враћа.

Асоцијације:

• نَدِمَ - кајати се
• ذَكَرَ - памтити, сећати се
• نَسِيَ - заборавити

Изведене речи:

• إِسْتَرَجَعَ ذِكْرِياتٍ - оживети успомене
• إِرْتِجاعٌ - повратак на старо, реакција
• إِرْجاعٌ - враћање, (до)ношеље
• إِرْتِجاعِيٌّ - реакционаран
• إِسْتِرْجاعٌ - тражење натраг, потраживање
• تَراجُعٌ - повлачеље, узмицање, одступање, предомишљање
• رَجَّاعٌ - који се стално враћа
• رَجْعٌ - повратак, враћање, одговор
• رَجْعَةٌ - враћање, повратак, опозив, узмицање
• رَجْعِيٌّ - назадан, заостао
• رُجوعٌ - враћање, повратак
• مَرْجِعٌ - место повратка, повратак, прибежиште

Сродни чланци са Википедије:

رَجَعَ

Преводи

Енглески: [1] return ☞en Италијански: [1] restituire ☞it Немачки: [1] zurückgeben ☞de Шпански: [1] devolver ☞es Француски: [1] rendre ☞fr Фински: [1] palauttaa ☞fi Грчки: [1] επιστρέφω ☞el

Руски: [1] возвраща́ть ☞ru Португалски: [1] devolver ☞pt Македонски: [1] враќање ☞mk Српски: [1] вратити ☞sr Мађарски: [1] visszatérés ☞hu Бугарски: [1] връщане ☞bg Кинески: [1] 送還 ☞zh

Конјугација глагола رَجَعَ (rağaʿa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						رَاجِعٌ (rājiʿun) (rāğiʿun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَرْجُوعٌ (marjūʿun) (marğūʿun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رَجَعْتُ (rajaʿtu) (rağaʿtu)	رَجَعْتَ (rajaʿta) (rağaʿta)	رَجَعَ (rağaʿa)		رَجَعْتُمَا (rajaʿtumā) (rağaʿtumā)	رَجَعَا (rajaʿā) (rağaʿā)		رَجَعْنَا (rajaʿnā) (rağaʿnā)	رَجَعْتُمْ (rajaʿtum) (rağaʿtum)	رَجَعُوا (rajaʿū) (rağaʿū)
	f		رَجَعْتِ (rajaʿti) (rağaʿti)	رَجَعَتْ (rajaʿat) (rağaʿat)			رَجَعَتَا (rajaʿatā) (rağaʿatā)			رَجَعْتُنَّ (rajaʿtunna) (rağaʿtunna)	رَجَعْنَ (rajaʿna) (rağaʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَرْجِعُ (ʾarjiʿu) (ʾarğiʿu)	تَرْجِعُ (tarjiʿu) (tarğiʿu)	يَرْجِعُ (yarjiʿu) (yarğiʿu)		تَرْجِعَانِ (tarjiʿāni) (tarğiʿāni)	يَرْجِعَانِ (yarjiʿāni) (yarğiʿāni)		نَرْجِعُ (narjiʿu) (narğiʿu)	تَرْجِعُونَ (tarjiʿūna) (tarğiʿūna)	يَرْجِعُونَ (yarjiʿūna) (yarğiʿūna)
	f		تَرْجِعِينَ (tarjiʿīna) (tarğiʿīna)	تَرْجِعُ (tarjiʿu) (tarğiʿu)			تَرْجِعَانِ (tarjiʿāni) (tarğiʿāni)			تَرْجِعْنَ (tarjiʿna) (tarğiʿna)	يَرْجِعْنَ (yarjiʿna) (yarğiʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَرْجِعَ (ʾarjiʿa) (ʾarğiʿa)	تَرْجِعَ (tarjiʿa) (tarğiʿa)	يَرْجِعَ (yarjiʿa) (yarğiʿa)		تَرْجِعَا (tarjiʿā) (tarğiʿā)	يَرْجِعَا (yarjiʿā) (yarğiʿā)		نَرْجِعَ (narjiʿa) (narğiʿa)	تَرْجِعُوا (tarjiʿū) (tarğiʿū)	يَرْجِعُوا (yarjiʿū) (yarğiʿū)
	f		تَرْجِعِي (tarjiʿī) (tarğiʿī)	تَرْجِعَ (tarjiʿa) (tarğiʿa)			تَرْجِعَا (tarjiʿā) (tarğiʿā)			تَرْجِعْنَ (tarjiʿna) (tarğiʿna)	يَرْجِعْنَ (yarjiʿna) (yarğiʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَرْجِعْ (ʾarjiʿ) (ʾarğiʿ)	تَرْجِعْ (tarjiʿ) (tarğiʿ)	يَرْجِعْ (yarjiʿ) (yarğiʿ)		تَرْجِعَا (tarjiʿā) (tarğiʿā)	يَرْجِعَا (yarjiʿā) (yarğiʿā)		نَرْجِعْ (narjiʿ) (narğiʿ)	تَرْجِعُوا (tarjiʿū) (tarğiʿū)	يَرْجِعُوا (yarjiʿū) (yarğiʿū)
	f		تَرْجِعِي (tarjiʿī) (tarğiʿī)	تَرْجِعْ (tarjiʿ) (tarğiʿ)			تَرْجِعَا (tarjiʿā) (tarğiʿā)			تَرْجِعْنَ (tarjiʿna) (tarğiʿna)	يَرْجِعْنَ (yarjiʿna) (yarğiʿna)
императив الأمر	m		اِرْجِعْ (irjiʿ) (irğiʿ)			اِرْجِعَا (irjiʿā) (irğiʿā)				اِرْجِعُوا (irjiʿū) (irğiʿū)
	f		اِرْجِعِي (irjiʿī) (irğiʿī)							اِرْجِعْنَ (irjiʿna) (irğiʿna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رُجِعْتُ (rujiʿtu) (ruğiʿtu)	رُجِعْتَ (rujiʿta) (ruğiʿta)	رُجِعَ (ruğiʿa)		رُجِعْتُمَا (rujiʿtumā) (ruğiʿtumā)	رُجِعَا (rujiʿā) (ruğiʿā)		رُجِعْنَا (rujiʿnā) (ruğiʿnā)	رُجِعْتُمْ (rujiʿtum) (ruğiʿtum)	رُجِعُوا (rujiʿū) (ruğiʿū)
	f		رُجِعْتِ (rujiʿti) (ruğiʿti)	رُجِعَتْ (rujiʿat) (ruğiʿat)			رُجِعَتَا (rujiʿatā) (ruğiʿatā)			رُجِعْتُنَّ (rujiʿtunna) (ruğiʿtunna)	رُجِعْنَ (rujiʿna) (ruğiʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُرْجَعُ (ʾurjaʿu) (ʾurğaʿu)	تُرْجَعُ (turjaʿu) (turğaʿu)	يُرْجَعُ (yurjaʿu) (yurğaʿu)		تُرْجَعَانِ (turjaʿāni) (turğaʿāni)	يُرْجَعَانِ (yurjaʿāni) (yurğaʿāni)		نُرْجَعُ (nurjaʿu) (nurğaʿu)	تُرْجَعُونَ (turjaʿūna) (turğaʿūna)	يُرْجَعُونَ (yurjaʿūna) (yurğaʿūna)
	f		تُرْجَعِينَ (turjaʿīna) (turğaʿīna)	تُرْجَعُ (turjaʿu) (turğaʿu)			تُرْجَعَانِ (turjaʿāni) (turğaʿāni)			تُرْجَعْنَ (turjaʿna) (turğaʿna)	يُرْجَعْنَ (yurjaʿna) (yurğaʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُرْجَعَ (ʾurjaʿa) (ʾurğaʿa)	تُرْجَعَ (turjaʿa) (turğaʿa)	يُرْجَعَ (yurjaʿa) (yurğaʿa)		تُرْجَعَا (turjaʿā) (turğaʿā)	يُرْجَعَا (yurjaʿā) (yurğaʿā)		نُرْجَعَ (nurjaʿa) (nurğaʿa)	تُرْجَعُوا (turjaʿū) (turğaʿū)	يُرْجَعُوا (yurjaʿū) (yurğaʿū)
	f		تُرْجَعِي (turjaʿī) (turğaʿī)	تُرْجَعَ (turjaʿa) (turğaʿa)			تُرْجَعَا (turjaʿā) (turğaʿā)			تُرْجَعْنَ (turjaʿna) (turğaʿna)	يُرْجَعْنَ (yurjaʿna) (yurğaʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُرْجَعْ (ʾurjaʿ) (ʾurğaʿ)	تُرْجَعْ (turjaʿ) (turğaʿ)	يُرْجَعْ (yurjaʿ) (yurğaʿ)		تُرْجَعَا (turjaʿā) (turğaʿā)	يُرْجَعَا (yurjaʿā) (yurğaʿā)		نُرْجَعْ (nurjaʿ) (nurğaʿ)	تُرْجَعُوا (turjaʿū) (turğaʿū)	يُرْجَعُوا (yurjaʿū) (yurğaʿū)
	f		تُرْجَعِي (turjaʿī) (turğaʿī)	تُرْجَعْ (turjaʿ) (turğaʿ)			تُرْجَعَا (turjaʿā) (turğaʿā)			تُرْجَعْنَ (turjaʿna) (turğaʿna)	يُرْجَعْنَ (yurjaʿna) (yurğaʿna)