صَعِدَ
Изговор:
Значења:
- устати
- подигнути се
- попети се
- узлетети/авион/
Примери:
- .صَعِدَتْ الطَّئِرَةُ لَمَّا دَخَلوا كُلُّ المُسافِرينَ
- Авион је узлетео када су сви путници ушли.
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
устати | يَصْعَدُ | صَعِدَ | 1. |
успињати се | يُصَعِّدُ | صَعَّدَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
успињати се на | يُصْعِدُ | أَصْعَدَ | 4. |
уздизати се | يَتَصَعَّدُ | تَصَعَّدَ | 5. |
постепено се дизати | يَتَصَاعَدُ | تَصَاعَدَ | 6. |
/ | / | / | 7. |
пењати се, успињати се | يَصْتَعِدُ | إِصْتَعَدَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
дизатисе, успињати се | يَسْتَصْعِدُ | إِسْتَصْعَدَ | 10. |
Синоними:
- قامَ - устати,(по)дигнути се
- تَسَلَّقَ - попети се
- نَهَضَ - подигнути се, устати
- إِرْتَفَعَ - попети се, дигнути се
Супротне речи:
- نَزَلَ - сићи
- حَدَرَ - сићи, спустити се
- إِنْهَبَطَ - спустити се, сићи
Изреке и пословице:
- .لا تَصْعَضُ عِنْدَما يَسْقُطُ الآخَرونَ
- Немој се пењати кад други падају.
Асоцијације:
Изведене речи:
- صُعودٌ - уздизање, узлетање
- صَعودٌ - узбрдица
- مِصْعَدَةٌ - лифт
- صاعِضٌ - узлазан
- أَصْعَدُ - узвишен, изврстан
- تَصَعُّدٌ - успињање
- تَصاعُدِيٌّ - узлазан, прогресиван
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола صَعِدَ (ṣaʿida) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
صَاعِدٌ (ṣāʿidun) (ṣāʿidun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَصْعُودٌ (maṣʿūdun) (maṣʿūdun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | صَعِدْتُ (ṣaʿidtu) (ṣaʿidtu) |
صَعِدْتَ (ṣaʿidta) (ṣaʿidta) |
صَعِدَ (ṣaʿida) |
صَعِدْتُمَا (ṣaʿidtumā) (ṣaʿidtumā) |
صَعِدَا (ṣaʿidā) (ṣaʿidā) |
صَعِدْنَا (ṣaʿidnā) (ṣaʿidnā) |
صَعِدْتُمْ (ṣaʿidtum) (ṣaʿidtum) |
صَعِدُوا (ṣaʿidū) (ṣaʿidū) | |||
f | صَعِدْتِ (ṣaʿidti) (ṣaʿidti) |
صَعِدَتْ (ṣaʿidat) (ṣaʿidat) |
صَعِدَتَا (ṣaʿidatā) (ṣaʿidatā) |
صَعِدْتُنَّ (ṣaʿidtunna) (ṣaʿidtunna) |
صَعِدْنَ (ṣaʿidna) (ṣaʿidna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَصْعَدُ (ʾaṣʿadu) (ʾaṣʿadu) |
تَصْعَدُ (taṣʿadu) (taṣʿadu) |
يَصْعَدُ (yaṣʿadu) (yaṣʿadu) |
تَصْعَدَانِ (taṣʿadāni) (taṣʿadāni) |
يَصْعَدَانِ (yaṣʿadāni) (yaṣʿadāni) |
نَصْعَدُ (naṣʿadu) (naṣʿadu) |
تَصْعَدُونَ (taṣʿadūna) (taṣʿadūna) |
يَصْعَدُونَ (yaṣʿadūna) (yaṣʿadūna) | |||
f | تَصْعَدِينَ (taṣʿadīna) (taṣʿadīna) |
تَصْعَدُ (taṣʿadu) (taṣʿadu) |
تَصْعَدَانِ (taṣʿadāni) (taṣʿadāni) |
تَصْعَدْنَ (taṣʿadna) (taṣʿadna) |
يَصْعَدْنَ (yaṣʿadna) (yaṣʿadna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَصْعَدَ (ʾaṣʿada) (ʾaṣʿada) |
تَصْعَدَ (taṣʿada) (taṣʿada) |
يَصْعَدَ (yaṣʿada) (yaṣʿada) |
تَصْعَدَا (taṣʿadā) (taṣʿadā) |
يَصْعَدَا (yaṣʿadā) (yaṣʿadā) |
نَصْعَدَ (naṣʿada) (naṣʿada) |
تَصْعَدُوا (taṣʿadū) (taṣʿadū) |
يَصْعَدُوا (yaṣʿadū) (yaṣʿadū) | |||
f | تَصْعَدِي (taṣʿadī) (taṣʿadī) |
تَصْعَدَ (taṣʿada) (taṣʿada) |
تَصْعَدَا (taṣʿadā) (taṣʿadā) |
تَصْعَدْنَ (taṣʿadna) (taṣʿadna) |
يَصْعَدْنَ (yaṣʿadna) (yaṣʿadna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَصْعَدْ (ʾaṣʿad) (ʾaṣʿad) |
تَصْعَدْ (taṣʿad) (taṣʿad) |
يَصْعَدْ (yaṣʿad) (yaṣʿad) |
تَصْعَدَا (taṣʿadā) (taṣʿadā) |
يَصْعَدَا (yaṣʿadā) (yaṣʿadā) |
نَصْعَدْ (naṣʿad) (naṣʿad) |
تَصْعَدُوا (taṣʿadū) (taṣʿadū) |
يَصْعَدُوا (yaṣʿadū) (yaṣʿadū) | |||
f | تَصْعَدِي (taṣʿadī) (taṣʿadī) |
تَصْعَدْ (taṣʿad) (taṣʿad) |
تَصْعَدَا (taṣʿadā) (taṣʿadā) |
تَصْعَدْنَ (taṣʿadna) (taṣʿadna) |
يَصْعَدْنَ (yaṣʿadna) (yaṣʿadna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِصْعَدْ (iṣʿad) (iṣʿad) |
اِصْعَدَا (iṣʿadā) (iṣʿadā) |
اِصْعَدُوا (iṣʿadū) (iṣʿadū) |
||||||||
f | اِصْعَدِي (iṣʿadī) (iṣʿadī) |
اِصْعَدْنَ (iṣʿadna) (iṣʿadna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | صُعِدْتُ (ṣuʿidtu) (ṣuʿidtu) |
صُعِدْتَ (ṣuʿidta) (ṣuʿidta) |
صُعِدَ (ṣuʿida) |
صُعِدْتُمَا (ṣuʿidtumā) (ṣuʿidtumā) |
صُعِدَا (ṣuʿidā) (ṣuʿidā) |
صُعِدْنَا (ṣuʿidnā) (ṣuʿidnā) |
صُعِدْتُمْ (ṣuʿidtum) (ṣuʿidtum) |
صُعِدُوا (ṣuʿidū) (ṣuʿidū) | |||
f | صُعِدْتِ (ṣuʿidti) (ṣuʿidti) |
صُعِدَتْ (ṣuʿidat) (ṣuʿidat) |
صُعِدَتَا (ṣuʿidatā) (ṣuʿidatā) |
صُعِدْتُنَّ (ṣuʿidtunna) (ṣuʿidtunna) |
صُعِدْنَ (ṣuʿidna) (ṣuʿidna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُصْعَدُ (ʾuṣʿadu) (ʾuṣʿadu) |
تُصْعَدُ (tuṣʿadu) (tuṣʿadu) |
يُصْعَدُ (yuṣʿadu) (yuṣʿadu) |
تُصْعَدَانِ (tuṣʿadāni) (tuṣʿadāni) |
يُصْعَدَانِ (yuṣʿadāni) (yuṣʿadāni) |
نُصْعَدُ (nuṣʿadu) (nuṣʿadu) |
تُصْعَدُونَ (tuṣʿadūna) (tuṣʿadūna) |
يُصْعَدُونَ (yuṣʿadūna) (yuṣʿadūna) | |||
f | تُصْعَدِينَ (tuṣʿadīna) (tuṣʿadīna) |
تُصْعَدُ (tuṣʿadu) (tuṣʿadu) |
تُصْعَدَانِ (tuṣʿadāni) (tuṣʿadāni) |
تُصْعَدْنَ (tuṣʿadna) (tuṣʿadna) |
يُصْعَدْنَ (yuṣʿadna) (yuṣʿadna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُصْعَدَ (ʾuṣʿada) (ʾuṣʿada) |
تُصْعَدَ (tuṣʿada) (tuṣʿada) |
يُصْعَدَ (yuṣʿada) (yuṣʿada) |
تُصْعَدَا (tuṣʿadā) (tuṣʿadā) |
يُصْعَدَا (yuṣʿadā) (yuṣʿadā) |
نُصْعَدَ (nuṣʿada) (nuṣʿada) |
تُصْعَدُوا (tuṣʿadū) (tuṣʿadū) |
يُصْعَدُوا (yuṣʿadū) (yuṣʿadū) | |||
f | تُصْعَدِي (tuṣʿadī) (tuṣʿadī) |
تُصْعَدَ (tuṣʿada) (tuṣʿada) |
تُصْعَدَا (tuṣʿadā) (tuṣʿadā) |
تُصْعَدْنَ (tuṣʿadna) (tuṣʿadna) |
يُصْعَدْنَ (yuṣʿadna) (yuṣʿadna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُصْعَدْ (ʾuṣʿad) (ʾuṣʿad) |
تُصْعَدْ (tuṣʿad) (tuṣʿad) |
يُصْعَدْ (yuṣʿad) (yuṣʿad) |
تُصْعَدَا (tuṣʿadā) (tuṣʿadā) |
يُصْعَدَا (yuṣʿadā) (yuṣʿadā) |
نُصْعَدْ (nuṣʿad) (nuṣʿad) |
تُصْعَدُوا (tuṣʿadū) (tuṣʿadū) |
يُصْعَدُوا (yuṣʿadū) (yuṣʿadū) | |||
f | تُصْعَدِي (tuṣʿadī) (tuṣʿadī) |
تُصْعَدْ (tuṣʿad) (tuṣʿad) |
تُصْعَدَا (tuṣʿadā) (tuṣʿadā) |
تُصْعَدْنَ (tuṣʿadna) (tuṣʿadna) |
يُصْعَدْنَ (yuṣʿadna) (yuṣʿadna) |