džega

Српски

džega (српски, ћир. џега)

Падеж Једнина Множина
Номинатив džega džege
Генитив džege džega
Датив džegi džegama
Акузатив džegu džege
Вокатив džego džege
Инструментал džegom džegama
Локатив džegi džegama


Именица

džega, ж

 
Džega ( Narodni muzej Zrenjanin)

Облици:

  1. džéga [1]
  2. džèga Ново Милошево, џе́га [1]
  3. džéga, džèga [1]

Слогови: dže-ga,  мн. dže-ge


Значења:

[1] Vrsta kape kojom se pokriva spletena kosa. [1]
[2] Manja trouglasta marama (obično izvezena) kojom žene povezuju spletenu kosu. [1]
[3] Spletena kosa, vitica, kika uvijena u krug i pokrivena maramom ili naročitom kapom. [1]
[4] mesnati delikates od iznutrica

Синоними:

[4.1.] švargla Кикинда [1]


Примери:

[1.1.] Devojke su išle gologlave, mlade su nosile džegu. [2] Бачка Паланка, Черевић, Мол, Остојићево [1]
[1.2.] Ȍnda su mlȃde nòsile džége. [3] Лаћарак, Сусек, Свилош, Пачир, Сомбор, Турија, Чуруг, Госпођинци, Жабаљ [1]
[1.3.] Mlade žene su nekoliko godina posle venčanja nosile kapu „zlataru” ili “džegu”. [2] Остојићево [1]
[1.4.] Posle porođaja žene su na glavi, preko opletene kose, nosile džege, male kapice sa okruglim dnom. [4] [1]
[1.5.] „DŽega” je bila vrsta crne kape. Ima čvrsto „dance”, a unaokolo je ubrana tkanina. Bilo je džega vezenih i nevezenih. U nekih je džega imala nešto kao rep koji se spuštao niz vrat. DŽega je stavljana na glavu po konđi. [5] [6] [7] Јарковац, Беркасово, Мокрин [1]
[1.6.] A mȍlim te, ȅklovala i tȇ džége što sam ti govòrila, cȓnim kóncem, tȏ je nèviđeno. Кула [1]
[1.7.] DŽégu su nòsile ȕdāte žène dok se ne pòrode. Нови Сад, Суботица, Турија, Равно Село, Ново Милошево [1]
[2.1.] Dòšla je vòjvodīnca, povézala mi džégu. [1]
[2.2.] Povéži lȇpo džégu. [1]
[3.1.] Punđe nose neudate ženske, a džege udate. Бегеч [1]
[4.1.] Morao sam da bacim svu džegu jer se uprelavila. [8] Мокрин, Нови Бечеј, Иланџа [1]
[4.2.] Dobro pripremljena i osušena džega važi za delikates i zbog toga se jede umereno. Ново Милошево [1]


Преводи

  • Енглески:
  • Руски:

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151.
  3. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 74.
  5. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 97.
  6. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 150, 154.
  7. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 142.
  8. Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192.