Викиречник

gnjizdo

gnjizdo

Српски

gnjizdo (српски, ћир. гњиздо)

Падеж Једнина Множина
Номинатив gnizdo gnizda
Генитив gnizda gnizda
Датив gnizdu gnizdima
Акузатив gnizdo gnizda
Вокатив gnizdo gnizda
Инструментал gnizdom gnizdima
Локатив gnizdu gnizdima


Именица

gnjizdo, с

 
Gnizdo

Категорије: об.риб.прен.

Облици:

[1.1.], [2.1.] gnjízdo [1]
[1.1.], [2.1.] gnjízdo [1]
[1.1.], [2.1.] gnjízdo Вршац [1]

Морфолошке варијације:

[1.1.] икавски: gnizdo, ијекавски: gnijezdo, екавски: gnezdo

Слогови: gni-zdo,  мн. gni-zda


Значења:

[1.] Ležište ili kućica u kojoj ptice žive i izvode ptiće; ležište na kojem domaće pernate životinje nose jaja i legu pilad. [1]
[1.1.] U sanskrtu nailazimo na imenicu srednjeg roda नीड [2] (čita se) nida, jedno od značenja je kao i u srpskom jeziku - ptičje gnezdo.
[2.] Kuća, dom. [1]

Порекло:

[1.1.] iz praslavenskog: *gnizdo -> staroslavenskog: gnьzdo

Синоними:

[1.1.] gnezdo, leglo [1]
[2.1.] plodište [1]
[2.1.1.] krtog [1]


Примери:

[1.1.] Òvu sam gȕsku odljúčila z gȕščići, a òna je òstala na gnjízdo. [3] [4] [5] [6] [7] Башаид, Нештин, Мартинци, Сусек, Лаћарак, Свилош, Черевић, Лединци, Врдник, Павловци, Платичево, Буђановци, Краљевци, Чортановци, Карловчић, Инђија, Шимановци, Деч, Бољевци, Батајница, Добановци, Сремски Михаљевци, Суботица, Мартонош, Сивац, Бечеј, Чуруг, Дероње, Равно Село, Госпођинци, Ђурђево, Каћ, Бегеч, Ковиљ, Ђала, Банатско Аранђелово, Нови Кнежевац, Санад, Падеј, Иђош, Кикинда, Ново Милошево, Српска Црња, Башаид, Нови Бечеј, Итебеј, Међа, Меленци, Житиште, Јаша Томић, Шурјан, Зрењанин, Бока, Неузина, Томашевац, Перлез, Фаркаждин, Иланџа, Чента, Вршац, Избиште, Сефкерин, Иванда, Дињаш, Гад [1]
[1.2.] Òstavila golùbica gnjízdo i mláde. Бачинци [1]
[1.3.] A óvde láste mi prȁvu gnjízda. Ђала [1]
[1.4.] U izuzetna dela panonskog graditeljstva ubrajam zemunicu, kuću od naboja i gnezdo lastavice. Турија [1]
[1.5.] Imali smo bušeni bunar sa pumpom, betonski bazen za kišnicu i ugrađena gnezda za nosilje u velikoj zidanoj šupi. Платичево [1]
[1.6.] Ȉma trídeset pári kormorána, tȗ se nȅki légli, nȅki su nam dòšli, màda ȏn nè māri tȍlko za gnjézdo.Ковиљ [1]
[1.7.] Iz tog gnjezda sam ja već izvadijo vrapčiće. [6] [8] [7] [9] Јасеново, Моровић, Вишњићево, Чалма, Мол, Крушчица, Кусић, Баваниште, Гај, Помаз, Деска, Ловра, Ченеј [1]
[2.1.] Gnjízdo je di se pčȅle légu. [10] Светозар Милетић, Футог [1]
[2.2.] Pčèlije gnjézdo je di òna léže. [10] Ириг [1]
[2.1.1.] Som ide u svoje gnjizdo u kamenu, u dubokim vodama. [11] Перлез [1]
[2.1.2.] Gnjezdo ako nađemo, onda ima ribe. [11] Бездан [1]

Изрази:

[1.8.][1]
[1.9.] Ban [1]
[1.10.] G. mn gnjizdádi Чента [1]
[1.11.] savȉti gnjízdo ("zasnovati dom i porodicu"). Вршац [1]
[1.12.] kukavica’ Вршац [1]
[1.13.] Gȍlub iz vrȁnina gnjízda [1]
[1.14.] ne diraj u zoljino gnjezdo ("ne treba se svađati s osobom koja je ljutite prirode, prznica, svađalica"). Јасеново [1]

Асоцијације:

[1.1.] [[]]

Изведене речи:

[1.1.] [[]]


Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Sanskrt: [[1]]
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 228, 230, 368.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 104, 145, 298, 299, 300, 301, 349, 402.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 10, 42, 101, 153, 164, 170.
  6. ↑ 6,0 6,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 314.
  7. ↑ 7,0 7,1 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  8. ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  9. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  10. ↑ 10,0 10,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  11. ↑ 11,0 11,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=gnjizdo&oldid=700091”