Викиречник

гњиздо

гњиздо

Језици (2)
Референце • Напомене
Страна категорија

Српски

гњиздо (српски, lat. gnjizdo)

Падеж Једнина Множина
Номинатив гниздо гнизда
Генитив гнизда гнизда
Датив гнизду гниздима
Акузатив гниздо гнизда
Вокатив гниздо гнизда
Инструментал гниздом гниздима
Локатив гнизду гниздима


Именица

гњиздо, с

 
Гниздо

Категорије: об.риб.прен.

Облици:

[1.1.], [2.1.] гњи́здо [1]
[1.1.], [2.1.] гњи́здо [1]
[1.1.], [2.1.] гњи́здо Вршац [1]

Морфолошке варијације:

[1.1.] икавски: гниздо, ијекавски: гнијездо, екавски: гнездо

Слогови: гни-здо,  мн. гни-зда


Значења:

[1.] Лежиште или кућица у којој птице живе и изводе птиће; лежиште на којем домаће пернате животиње носе јаја и легу пилад. [1]
[1.1.] У санскрту наилазимо на именицу средњег рода नीड [2] (чита се) нида, једно од значења је као и у српском језику - птичје гнездо.
[2.] Кућа, дом. [1]

Порекло:

[1.1.] из праславенског: *гниздо -> старославенског: гньздо

Синоними:

[1.1.] гнездо, легло [3]
[2.1.] плодиште [3]
[2.1.1.] кртог [3]


Примери:

[1.1.] О̀ву сам гу̏ску одљу́чила з гу̏шчићи, а о̀на је о̀стала на гњи́здо. [4] [5] [6] [7] [8] Башаид, Нештин, Мартинци, Сусек, Лаћарак, Свилош, Черевић, Лединци, Врдник, Павловци, Платичево, Буђановци, Краљевци, Чортановци, Карловчић, Инђија, Шимановци, Деч, Бољевци, Батајница, Добановци, Сремски Михаљевци, Суботица Мартонош, Сивац, Бечеј, Чуруг, Дероње, Равно Село, Госпођинци, Ђурђево, Каћ, Бегеч, Ковиљ, Ђала, Банатско Аранђелово, Нови Кнежевац, Санад, Падеј, Иђош, Кикинда, Ново Милошево, Српска Црња, Башаид, Нови Бечеј, Итебеј, Међа, Меленци, Житиште, Јаша Томић, Шурјан, Зрењанин, Бока, Неузина, Томашевац, Перлез, Фаркаждин, Иланџа, Чента, Вршац, Избиште, Сефкерин, Иванда, Дињаш, Гад [3]
[1.2.] О̀ставила голу̀бица гњи́здо и мла́де. Бачинци [3]
[1.3.] А о́вде ла́сте ми пра̏ву гњи́зда. Ђала [3]
[1.4.] У изузетна дела панонског градитељства убрајам земуницу, кућу од набоја и гнездо ластавице. Турија [3]
[1.5.] Имали смо бушени бунар са пумпом, бетонски базен за кишницу и уграђена гнезда за носиље у великој зиданој шупи. Платичево [3]
[1.6.] И̏ма три́десет па́ри кормора́на, ту̑ се не̏ки ле́гли, не̏ки су нам до̀шли, ма̀да о̑н нѐ ма̄ри то̏лко за гње́здо. Ковиљ [3]
[1.7.] Из тог гњезда сам ја већ извадијо врапчиће. [7] [9] [8] [10] Јасеново, Моровић, Вишњићево, Чалма, Мол, Крушчица, Кусић, Баваниште, Гај, Помаз, Деска, Ловра, Ченеј [3]
[2.1.] Гњи́здо је ди се пче̏ле ле́гу. [11] Светозар Милетић, Футог [3]
[2.2.] Пчѐлије гње́здо је ди о̀на ле́же. [11] Ириг [3]
[2.1.1.] Сом иде у своје гњиздо у камену, у дубоким водама. [12] Перлез [3]
[2.1.2.] Гњездо ако нађемо, онда има рибе. [12] Бездан [3]

Изрази:

[1.8.] [3]
[1.9.] Бан [3]
[1.10.] Г. мн гњизда́ди Чента [3]
[1.11.] сави̏ти гњи́здо ("засновати дом и породицу"). Вршац [3]
[1.12.] кукавица’ Вршац [3]
[1.13.] Го̏луб из вра̏нина гњи́зда [3]
[1.14.] не дирај у зољино гњездо ("не треба се свађати с особом која је љутите природе, прзница, свађалица"). Јасеново [3]

Асоцијације:

[1.1.] [[]]

Изведене речи:

[1.1.] [[]]


Референце

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. ↑ Санскрт: [[1]]
  3. ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 3,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 228, 230, 368.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 104, 145, 298, 299, 300, 301, 349, 402.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 10, 42, 101, 153, 164, 170.
  7. ↑ 7,0 7,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 314.
  8. ↑ 8,0 8,1 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  9. ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  10. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  11. ↑ 11,0 11,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  12. ↑ 12,0 12,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=гњиздо&oldid=700092”