Викиречник

godina

godina

Језици (1)
Референце
Страна категорија

Српски

godina (српски, ћир. година)

Падеж Једнина Множина
Номинатив godina godine
Генитив godine godina
Датив godini godinama
Акузатив godinu godine
Вокатив godino godine
Инструментал godinom godinama
Локатив godini godinama


Именица

godina, ж

Слогови: go-di-na,  мн. go-di-ne


Значења:

[1.] Vreme od dvanaest meseci, kalendarska godina. [1]
[2.] Neodređeno kratak vremenski period (nekoliko dana do nedelju dana). Јасеново[1]
[3.] Vreme od dvanaest meseci, računajući od nekog određenog dana, događaja. [1]
[4.] Period trajanja nastave u školi. Вршац[1]
[5.] Godišnji period i prilike tokom njega s obzirom na rod, prinos plodova; letina, žetva, rod. [1]
[6.] Godina bogata plodovima, usevom. [2] Суботица, Надаљ, Чуруг, Госпођинци, Жабаљ, Мошорин, Каћ, Ковиљ, Тител[1]
[7.] Godina kada ne rodi usev. Суботица[1]
[8.] Isto. [3] Зрењанин, Вршац[1]
[9.] Godišnjica, godišnji pomen, parastos. [1]
[10.] Uzrast, doba života uopšte; starost, vremešnost. [1]
[11.] Zrelo doba u čovekovom životu. Вршац[1]
[12.] Godine snage, zdravlja, stvaranja. Вршац[1]

Порекло:

[1.1.] iz praslavenskog *godъ → staroslavenski godъ, reč godina proističe iz reči god (god drveta)

Синоними:

[1.1.] leto [1]


Примери:

[2.1.] Jȃ sam òve gȍdine izléčio čòveka od ȉšijāsa. [4] Меленци [1]
[3.1.] Tȃ dȗg se pȍlak opròstijo (polovìna), a pȍlak se odúžijo u dvánajst gȍdina. [5] [6] [7] [8] [9] Ботош, Черевић, Голубинци, Шимановци, Мартонош, Србобран, Госпођинци, Ченеј, Српски Крстур, Банатско Аранђелово, Нови Кнежевац, Санад, Мокрин, Кикинда, Ново Милошево, Српска Црња, Башаид, Нови Бечеј, Итебеј, Међа, Житиште, Елемир, Зрењанин, Арадац, Томашевац, Орловат, Фаркаждин, Иланџа, Чента, Вршац, Сефкерин, Црепаја, Избиште, Јасеново, Деска [1]
[3.2.] Pòtim nadzòrāva pòsao, da ga nȅ bi okrívili s nȁma zȁjedno; kòje smo nȁša grȕpa — osàmnājst nȃs — lànjske gȍdine u nājvȅćem nàpretku sa pòslom bíli. [10] Сента [1]
[3.3.] Два́дес де̏вет го̏дӣна како лѐжи у̀ кревет. [11] Ново Милошево [1]
[3.4.] Òni su pronàšli, Ȍkrūžni ȕrēd, da sam čúvo sedàmnājs gȍdīna. [12] Нови Бечеј [1]
[3.5.] Osamdèset gȍdīna kako je [crkva] prȁljena. [13] [14] [15] Чента, Врдник, Чуруг, Нови Кнежевац, Санад, Кикинда, Српска Црња, Житиште, Јаша Томић, Перлез, Фаркаждин [1]
[5.1.] Ратарева нова година почиње већ усред лета угарењем стрњишта. Платичево [1]
[6.1.] I trȅću gȍdinu dòlazi pšȅnica na ȉsto zȅmljīšte, i tȇ trȅće gȍdine mòja je zèmlja mórala bȉti nàđubrena dok sȁda i u sȅdam ȍsam gȍdina jedàred se nàđubri. [16] [17] Голубинци, Итебеј, Елемир, Зрењанин, Ботош, Чента, Вршац, Панчево [1]
[9.1.] У про́шлу субо̏ту да̀ли смо ма̏тери го̏дину. Вршац, Јамена [1]
[9.2.] Onda za šȇs nȅdēlja i onda za pȏ gȍdine onda za gȍdinu — ȍnda mu dȃća prȏđe za spòkoj dúše. [18] Башаид [1]
[10.1.] Òvi stàrīji što ȉmādu preko sedamdèset gȍdīna, nȅsposobni za rȃd, invalídi, bȍlesni. [19] Мокрин [1]
[11.1.] О̑н је у го̏дина. [20] [21] [22] [23] Крушчица, Лаћарак, Мартонош, Госпођинци, Банатско Аранђелово, Нови Кнежевац, Санад, Падеј, Итебеј, Међа, Кумане, Бока, Иланџа, Чента, Вршац, Павлиш, Сефкерин, Панчево [1]

Изрази:

[1.1.] koliko u maku ima zrna, toliko u godini ima svetaca ("ima mnogo svetaca u godini"). Јарковац [1]
[4.1.] otegniti se ko gladna ˜ ("biti dug, dugo trajati"). Ново Милошево [1]
[9.3.] dávati gȍdinu ("činiti godišnji pomen za pokojnika"). Суботица [1]
[10.2.] uzȇti drȕgu ("ući u drugu (treću itd.) godinu života"). Вршац [1]
[10.3.] ("biti star"). Ново Милошево [1]
[10.4.] Záći u gȍdine ("ostareti, ne biti mlad"). Вршац [1]
[11.1.] naréđati gȍdine ("isto"; "Naréđo je gȍdine"). Вршац [1]

Асоцијације:

[1.1.] zemlja, kalendar, mesec, ratarstvo, Jarilo, Jaroslav

Изведене речи:

[1.1.] godišnji



Преводи

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 137.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 145.
  5. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 168, 186, 206, 261.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 66, 80, 86, 113, 114, 116, 117, 121, 166.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 269, 311, 333.
  8. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  9. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 17.
  10. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 211.
  11. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126.
  12. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130.
  13. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 58, 271, 280, 301, 344.
  14. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114.
  15. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 130, 162, 166, 175, 194, 289.
  16. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152, 161, 168, 176, 260.
  17. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 239, 284.
  18. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.
  19. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117.
  20. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 132, 177, 184, 186, 214, 277.
  21. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 9.
  22. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 77, 85, 118, 120.
  23. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 270, 292, 344.

Сродни чланци са Википедије:

[1] godina
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=godina&oldid=696360”