repa

Српски

repa (српски, ћир. репа)

Падеж Једнина Множина
Номинатив repa repe
Генитив repe repa
Датив repi repama
Акузатив repu repe
Вокатив repo repe
Инструментал repom repama
Локатив repi repama


Именица

repa, ж

Категорије: бот.


Облици:

[1.1.] répa, rȅpa [1]
[2.1.] rȅpa [1]

Слогови: re-pa,  мн. re-pe


Значења:

[1.] Zeljasta biljka sa mesnatim zadebljalim korenom koja se upotrebljava kao ljudska i stočna hrana Brassica rapa. [1]
[2.] Vrsta repe koja se kao industrijska kultura gaji za proizvodnju šećera Beta vulgaris rapacea altissima. [1]

Синоними:

[1.1.] blitva [1]


Примери:

[1.1.] Ȉmamo mȋ nȁšu rȅpu za mȃrvu, a Jóvin brȁt je gájio za fàbriku da pròda dok je mȍgo da rȃdi i da zarȃdi. Неузина [1]
[1.2.] Ȍnda kad bȕde pròleće, sȉje rȅpu. Дероње [1]
[1.3.] Rȅpa je gústo nȉkla, trȅbā je raščùpati. Лаћарак [1]
[1.4.] Sȉjali kròmpīr, rȅpu i tàko malo sitníleži. [2] [3] [4] Чип Бачинци, Сусек, Свилош, Суботица, Бачко Петрово Село, Змајево, Жабаљ, Бегеч, Тараш, Јаша Томић, Шурјан, Бока, Томашевац, Фаркаждин, Помаз [1]
[1.5.] Trȋ jȕtra répe smo ìmali u vèliki rȋt. Мартонош [1]
[1.6.] Narédili su kȍ će na žȉto da plȇvi, kȍ će na lȁn, kȍ će na répu. [5] Итебеј [1]
[1.7.] Sȅjali répu i kukùruz. [6] [7] [8] Елемир, Мокрин, Башаид, Јаша Томић, Зрењанин, Деска [1]
[2.1.] Kad se sȅjala rȅpa, pa bílo je i po džȃk šećȅra. [9] Избиште, Надаљ, Чуруг, Госпођинци, Жабаљ, Мошорин, Каћ, Бегеч, Ковиљ, Тител [1]
[2.2.] Vȉdi, òvo je rȅpa, to j[e] šèćer. Дероње [1]


Асоцијације:

[1.1.] [[]]

Изведене речи:

[1.1.] [[]]



Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80.
  3. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  4. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 146.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 503.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 502.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118, 154, 162.
  9. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Сродни чланци са Википедије:

[1] repa