репа

Српски

репа (српски, lat. repa)

Падеж Једнина Множина
Номинатив репа репе
Генитив репе репа
Датив репи репама
Акузатив репу репе
Вокатив репо репе
Инструментал репом репама
Локатив репи репама


Именица

репа, ж

Категорије: бот.


Облици:

[1.1.] ре́па, ре̏па [1]
[2.1.] ре̏па [1]

Слогови: ре-па,  мн. ре-пе


Значења:

[1.] Зељаста биљка са меснатим задебљалим кореном која се употребљава као људска и сточна храна Brassica rapa. [1]
[2.] Врста репе која се као индустријска култура гаји за производњу шећера Beta vulgaris rapacea altissima. [1]

Синоними:

[1.1.] блитва [1]


Примери:

[1.1.] И̏мамо ми̑ на̏шу ре̏пу за ма̑рву, а Јо́вин бра̏т је га́јио за фа̀брику да про̀да док је мо̏го да ра̑ди и да зара̑ди. Неузина [1]
[1.2.] О̏нда кад бу̏де про̀леће, си̏је ре̏пу. Дероње [1]
[1.3.] Ре̏па је гу́сто ни̏кла, тре̏ба̄ је рашчу̀пати. Лаћарак [1]
[1.4.] Си̏јали кро̀мпӣр, ре̏пу и та̀ко мало ситни́лежи. [2] [3] [4] Чип, Бачинци, Сусек, Свилош, Суботица, Бачко Петрово Село, Змајево, Жабаљ, Бегеч, Тараш, Јаша Томић, Шурјан, Бока, Томашевац, Фаркаждин, Помаз [1]
[1.5.] Три̑ ју̏тра ре́пе смо ѝмали у вѐлики ри̑т. Мартонош [1]
[1.6.] Наре́дили су ко̏ ће на жи̏то да пле̑ви, ко̏ ће на ла̏н, ко̏ ће на ре́пу. [5] Итебеј [1]
[1.7.] Се̏јали ре́пу и куку̀руз. [6] [7] [8] Елемир, Мокрин, Башаид, Јаша Томић, Зрењанин, Деска [1]
[2.1.] Кад се се̏јала ре̏па, па би́ло је и по џа̑к шеће̏ра. [9] Избиште, Надаљ, Чуруг, Госпођинци, Жабаљ, Мошорин, Каћ, Бегеч, Ковиљ, Тител [1]
[2.2.] Ви̏ди, о̀во је ре̏па, то ј[е] шѐћер. Дероње [1]

Асоцијације:

[1.1.] [[]]

Изведене речи:

[1.1.] [[]]



Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80.
  3. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  4. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 146.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 503.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 502.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118, 154, 162.
  9. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Сродни чланци са Википедије:

[1] репа