stado

Српски

stado (српски, ћир. стадо)

Падеж Једнина Множина
Номинатив stado stada
Генитив stada stada
Датив stadu stadima
Акузатив stado stada
Вокатив stado stada
Инструментал stadom stadima
Локатив stadu stadima


Именица

stado, с

 
Stado ovaca

Облици:

  1. stȃdo, stȁdo [1]

Слогови: sta-do,  мн. sta-da


Значења:

[1.] Stado je naziv za sitnije domaće ili divlje životinje, koje se kreću i okupljaju u većim grupama, a ne napadaju čoveka.

Порекло:

[1.1.] iz praslavenskog:

Синоними:

krdo [1]


Примери:

[1.1.] Kȕpila se plȅva pa ránili se stȃdo, kònji i krȁve. [2] Вилово, Јамена, Моровић, Сремска Рача, Вишњићево, Гибарац, Моловин, Сот, Бачинци, Кукујевци, Мартинци, Ердевик, Лежимир, Свилош, Черевић, Шуљам, Јазак, Кленак, Вогањ, Јарак, Хртковци, Платичево, Врдник, Сремска Каменица, Грабовци, Нерадин, Мали Радинци, Огар, Крушедол, Марадик, Прхово, Карловчић, Купиново, Голубинци, Крчедин, Војка, Нови Сланкамен, Бољевци, Батајница, Белегиш, Сурчин, Госпођинци, Футог, Итебеј, Опово [1]
[1.2.] Stȁdo mȍže bȉti ováca, kózā, krȃva. [3] Бачка Паланка, Сремска Митровица, Буковац, Товаришево, Бегеч, Ново Милошево [1]


Асоцијације:

[1.1.] jato, krdo, čopor, roj

Изведене речи:

[1.1.] [[]]


Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  3. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).

Сродни чланци са Википедије:

[1] stado