vek

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив vek vekovi
Генитив veka vekova
Датив veku vekovima
Акузатив vek vekovi
Вокатив veku vekovi
Инструментал vekom vekovima
Локатив veku vekovima


Именица

vek, м

Значења:

  1. period od sto godina [1]
  2. (значење изведено преко синонима) era, epoha, razdoblje, interval, vreme, doba, etapa, sezona, арх. dob арх. [1]

  3. (значење изведено преко синонима) beskrajnost, beskraj, vekovečnost, eon, nedogled, bezgraničnost [1]

  4. (значење изведено преко синонима) postojanje, življenje, фиг. glava фиг., egzistiranje, egzistencija, trajanje фиг., песн. vekovanje песн., рет. živovanje рет., opstojanje, živost [1]

  5. vremenski period u rastu čoveka [1]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Ћосић Павле (2008) chapter IX, in Речник Синонима (in Српски), Београд, Србија: Корнет, →ISBN, page 714; republished Нови Сад,: Прометеј, 2018, →ISBN, page 1356 2008 (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) Речник синонима, Београд: Kornet, →ISBN, page 714 (COBISS)

Напомене

Шаблон:Kateg3 Шаблон:Kateg



Такође погледајте: věk

Czech

Pronunciation

Noun

vek f

  1. genitive plural of veka

Finnish

Pronunciation

Шаблон:fi-p

Adverb

Шаблон:fi-adv (colloquial)

  1. Alternative form of veke.

Further reading

Norwegian Bokmål

Etymology 1

From Old Norse veikr via Дански veg.

Adjective

Шаблон:nb-adj-1

  1. alternative form of veik

Etymology 2

Alternative forms

Verb

Шаблон:nb-verb-form

  1. simple past of vike

References

Old Norse

Verb

vek

  1. inflection of vekja:
    1. first-person singular present active indicative
    2. second-person singular present active imperative

Српскохрватски

Alternative forms

Etymology

Наслеђено од Пра-Словенски *věkъ.

Noun

vȇk m (Ћирилица spelling ве̑к)

  1. century (100 years)
  2. a long period of time, especially historical; an era
  3. lifetime

Declension

Derived terms

Шведски

Pronunciation

  • МФА(кључ): /ˈveːk/
  • Audio:(file)
  • Риме: -eːk

Etymology 1

From Old Swedish vēker, from Old Norse veikr, from Пра-Германски *waikwaz. Cognate with Norwegian veik, German weich and English weak.

Adjective

vek (comparative vekare, superlative vekast)

  1. weak
Declension

Шаблон:sv-adj-reg

Etymology 2

See the etymology of the main entry.

Verb

vek

  1. past indicative of vika

Talysh

Etymology

Ultimately from Proto-Indo-Iranian *wr̥tkás.

Noun

vek

  1. kidney

Tocharian B

Etymology

Cf. wek. Compare Tocharian A vak and Санскрт वाक् (vāk) from वाच् (vāc).

Noun

Шаблон:txb-noun

  1. voice