лу̑д

Категорије: об.одр. вид.


Облици:

  1. лу́да, луд, лу́до [1]
  2. луд [1]

Значења:

  1. Ментално, умно поремећен. [2] Пачир Госпођинци Ђурђево[1]
  2. Место на којем се галами, виче, препире. Ново Милошево[1]
  3. Лажна млада, мушкарац преобучен у младу са киме се игра за паре. [3][1]
  4. Матица која без реда полаже јаја у ћелије. [1]
  5. Хитар, брз (о риби). [1]
  6. Вино у фази алкохолног врења. Црвена Црква[1]
  7. Непреврео, млад (о вину). [1]
  8. Који није за јело, отрован (о гљивама). [1]

Примери:

  1. Лу́да ма̏тица, као полу́ди, преска̑че ру̏пице, јаја́шца не ста̏вља. [4] Алибунар Черевић Дероње Мошорин Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Бока Конак [1]
  2. Он [шаран] је тако луд и тако љут, он толико се затрчава па удара у вршку. Мол [1]
  3. Он само кад иде на мрест, ондак је најлуђи. Нови Сад [1]
  4. Најлуђа је то риба, та сад нова, тај амур. Тог је тешко уватити. Ти расту велики, а луди. [5] Чента [1]
  5. Не̏ки лу̑ди гљи̑ва на̀купӣмо. [6] Лаћарак Српски Крстур [1]


Изведене речи:

  1. лу̑ди [1]


Синоними:

  1. ајснут [1]


Изрази:

  1. прави се ˜ ("претвара се да не зна, не чује, не види, не разуме"; "Ма иди у очин, шта се правиш луд"). Ново Милошево [1]
  2. кочијаш их не може зауздати Ченеј [1]
  3. смејати се ко ˜ на брашно ("без разлога се смејати"). Футог Ковиљ Вршац Јасеново [1]
  4. ТК] [1]
  5. главу ти твоју луду ("блага псовка"). [1]
  6. мла́до — лу́до, ста̏ро — сла̏бо ("лу́до, ста̏ро — сла̏бо"). Ново Милошево [1]
  7. чега се паметан стиди тиме се ˜ поноси ("у обраћању особи која своју ману представља као врлину"). Јасеново [1]
  8. мла́до —лу́до ("када је човек млад и неискусан, понаша се неодговорно, незрело, неразборито, неразумно"; "у́до ‘када је човек млад и неискусан, понаша се неодговорно, незрело, неразборито, неразумно’"). Ђала Ново Милошево [1]
  9. Бежати ко ˜. — Боме, кад се то деси ("Боме, кад се то деси"). [1]
  10. Благолудима ("некад је лакше онима који нису свесни животних тешкоћа"). [1]
  11. те̏шко нога̏ма подлу̑дом гла́вом ("тешко ономе који нема памети"). Вршац [1]
  12. смејати се ко ˜ на прст ("исто"). [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 16, 129.
  3. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 97.
  4. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.

Напомене

уреди