месец

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив месец месеци
Генитив месеца месеци / месеца
Датив месецу месецима
Акузатив месец месеце
Вокатив месече месеци
Инструментал месецом месецима
Локатив месецу месецима


Именица

месец, м

Облици:

[1.1.], [2.1.] мȅсец, ме̏се̄ц [1]
[1.1.], [2.1.] ме̏се̄ц [1]

Морфолошке варијације:

[1.1.], [2.1.] икавски: мисец, ијекавски: мјесец, екавски: месец
 
[1.], [2.] Месец

Слогови: ме-сец,  мн. ме-се-ци


Значења:

[1.] Део календарске године који траје тридесетак дана и има одређено име и редослед. [1]
[1.1.] У санскрту наилазимо на именицу мушког рода मास [2] (чита се) маса, једно од значења је истоветно као и у српском језику - месец.
*напомена: У најстаријим ведским списима појам месец и Месец као небеско тело су обједињени као и у српском језику (овде су то тачке [1.] и [2.]). Данас постоји посебан назив за појам Месеца као небеско тело.
[2.] Небеско тело најближе Земљи, Земљин сателит и пише се великим словом Месец. [1]
[3.] Први месец живота у браку. [1]
[4.] Врста божићног колача. [1]

Порекло:

[1.1.], [2.1.] из праславенског * → старославенски мѣсѧць

Синоними:

[1.1.] плата [1]
[1.2.] најам [1]


Примери: :

[1.1.] Једни су година, ал је она у јануару рођена, а пошла годину дана раније у школу, а он у мој месец. [3] [4] Ђала, Мартонош, Стапар, Дероње, Госпођинци, Шајкаш, Елемир [1]

[1.2.] И девет месеци сам ранио свиње. [5] Јаша Томић [1]
[1.3.] Па иде месец-два дана. [6] [7] Избиште, Змајево, Кикинда, Ново Милошево, Итебеј, Меленци, Елемир, Зрењанин, Томашевац, Иланџа, Чента, Сефкерин, Јасеново [1]
[1.4.] И сад сам га ја пикирала у март месец, ал је било јако хладно, нисам могла да дочекам да се угреје доле земља, није била угрејана.Велики Гај [1]
[1.5.] Свега ми одбијаду деведесет динара од пензије сваког месца. [8] Нови Бечеј [1]
[1.6.] Он има свој месец — месечну плату. [9] Ново Милошево [1]
[1.7.] Кад је он оздравијо, није тео да дође натраг и мене је газда узео у месец. [10] Нови Бечеј [1]
[2.1.] Сунце и месец направљени су у виду полумесеца (као кифла), и на горњој површини стављено је тесто изрезано као три сунца са зрацима. [11] [12] [13] Стапар, Лаћарак, Остојићево, Кусић [1]
[3.1.] То време [између ракије и погачара] је у неку руку „свадбени месец” младенаца, али онако у паорском смислу. [14] [1]
[3.2.] Сад имаду веће месеце. Вршац, Избиште [1]
[4.1.] То су ти закони: праимо сунце, месец, здравље и колач. Избиште [1]
[4.2.] Ондак тако намести од теста, то се зове здравље, ондак сунце, па месец. Арадац [1]
[4.3.] Месимо њиву, здравље, месец, сунце. Вршац [1]

Изрази:

[1.8.] лимбурга месеца ("никада"). [1]
[2.2.] Је се ко ˜ („секирати се, једити се“). Јасеново [1]

Асоцијације:

[2.1.] Месец

Изведене речи:

[1.1.] месечник, месечина, месечно



Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Санскрт: [[1]]
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХВ, 1994, 419 стр, стр. 110.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СЛХХВ, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 30, 101.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 162.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХВ, 1994, 419 стр, стр. 78, 109, 110, 114, 283, 400.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 152.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 131.
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 128.
  10. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 130.
  11. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 94, 96.
  12. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 157.
  13. Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 176.
  14. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 68.

Сродни чланци са Википедије:

[1] месец


Такође погледајте: Месец

Бугарски

Етимологија

Од Пра-Словенски &#x2А;мěсęць, од Прото-Индо-Еуропеан &#x2А;мḗх₁н̥с.

Изговор

Именица

месец (месец)

  1. месец
  2. (цоллоqуиал) тхе Моон

Деклинација

Референце


Македонски

Етимологија

Од Пра-Словенски &#x2А;мěсęць, од Прото-Индо-Еуропеан &#x2А;мḗх₁н̥с.

Изговор

Именица

месец (месецм

  1. монтх

Деклинација

Референце


Српски

Алтернативни облици

Етимологија

Од Пра-Словенски &#x2А;мěсęць, од Прото-Индо-Еуропеан &#x2А;мḗх₁н̥с.

Извовор

Именица

ме̏се̄ц м (Латиница спеллинг мȅсēц)

  1. моон
  2. месец

Деклинација