ثَبَتَ

Корен: ث ب ت*

Дрво живота у Бахреину мистериозно одолева упркос лошим климатским условима у пустињи.

Изговор:

DIN: ṯabata  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. бити чврст, јак
2. бити поуздан, сигуран
3. бити доказан, утврђен
4. бити непомичан, непокретан
5. одржати се
6. одолети
7. остати
8. усталити се
9. задржати
10. држати се (нечега)

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити чврст, јак	يَثْبَتُ	ثَبَتَ	1.
учврстити, потврдити	يُثَبَّتُ	ثَبَّثَ	2.
добро знати	يُثابِتُ	ثَابَتَ	3.
причврстити, појачати	يُثْبِتُ	أَثْبَتَ	4.
бити учвршћен	يَتَثَبَّتُ	تَثَبَّتَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
бити причвршћен	يَثْتَبِتُ	إِثْتَبَتَ	8.
/	/	/	9.
бити устрајан, издржљив	يَسْتَثْبِتُ	إِسْتَثْبَتَ	10.

Примери:

.تَثْبِتُ شَجَرَةُ الحَيَاةِ الظُّرُوفَ الجَوِّيَّةَ السِّيئَةَ فِي الصَّحْرَاءِ لِمُدَّةِ أَرْبَعَةَ قُرُونٍ

Дрво живота одолева лошим климатским условима у пустињи током четири века.

Синоними:

• بَقِيَ - одржати се, остати
• إِسْتَمَرَّ - одржати се
• إِنْعَقَدَ - одржати се
• جَرَى - одржати се
• تَحَمَّلَ - одолети
• قَاوَمَ - одолети
• تَغَلَّبَ - одолети
• مَكَثَ - остати
• لَبِثَ - остати

Супротне речи:

• سَقَطَ - пасти, пропасти
• وَقَعَ - пропасти
• هَوَى - пропасти
• تَخَرَّبَ - пропасти
• عَثَرَ - посрнути
• تَعَثَّرَ - посрнути
• كَبَا - посрнути

Изреке и пословице:

.السُّلْطَةُ إِغْرَاءٌ كَبِيرٌ، وَهُنَاكَ عَدَدٌ قَلِيلٌ مِنْ الَّذِينَ يُمْكِنُ أَنْ يَثَبُتَ هَذِهِ الإِغْرَاءِ

Власт је велико искушење и мало је оних који могу том искушењу одолети. - Владика Николај Велимировић

Асоцијације:

• جَامِدٌ - тврд
• تَحْدِيَّةٌ - изазов
• مُشْكِلَةٌ - проблем

Изведене речи:

• إِثْبَاتٌ - утврђивање, установљење, потврда, доказ, признање
• إِثْبَاتِيٌّ - потврдан, афирмативан
• تَثَبُّتٌ - увереност, провера, преиспитивање
• تَثْبِيتٌ - учвршћење, стабилизација, фиксирање, потврда
• ثَابِتٌ - чврст, јак, стабилан, непомичан
• ثَبَاتٌ - чврстина, постојаност, непоколебљивост, непокретност
• ثَبَتٌ - постојаност, издржљивост
• ثُبُوتٌ - чврстина, постојаност, непоколебљивост, устрајност, непомичност
• ثَبِيتٌ - учвршћен, чврст, устрајан, упоран
• مُثْبَتٌ - причвршћен, привезан, непокретан

Сродни чланци са Википедије:

ثَبَتَ

Преводи

Енглески: [1] resist ☞en Италијански: [1] resistere ☞it Немачки: [1] Widerstand leisten ☞de Шпански: [1] resistir ☞es Француски: [1] résister ☞fr Фински: [1] vastustaa ☞fi Грчки: [1] αντισταθούν ☞el

Руски: [1] сопротивляться ☞ru Португалски: [1] resistir ☞pt Македонски: [1] одолее ☞mk Српски: [1] одолети ☞sr Мађарски: [1] ellenáll ☞hu Бугарски: [1] устои ☞bg Кинески: [1] 抵制 ☞zh

Конјугација глагола ثَبَتَ (ṯabata) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						ثَابِتٌ (ṯābitun) (ṯābitun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَثْبُوتٌ (maṯbūtun) (maṯbūtun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	ثَبَتْتُ (ṯabattu) (ṯabattu)	ثَبَتْتَ (ṯabatta) (ṯabatta)	ثَبَتَ (ṯabata)		ثَبَتْتُمَا (ṯabattumā) (ṯabattumā)	ثَبَتَا (ṯabatā) (ṯabatā)		ثَبَتْنَا (ṯabatnā) (ṯabatnā)	ثَبَتْتُمْ (ṯabattum) (ṯabattum)	ثَبَتُوا (ṯabatū) (ṯabatū)
	f		ثَبَتْتِ (ṯabatti) (ṯabatti)	ثَبَتَتْ (ṯabatat) (ṯabatat)			ثَبَتَتَا (ṯabatatā) (ṯabatatā)			ثَبَتْتُنَّ (ṯabattunna) (ṯabattunna)	ثَبَتْنَ (ṯabatna) (ṯabatna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَثْبُتُ (ʾaṯbutu) (ʾaṯbutu)	تَثْبُتُ (taṯbutu) (taṯbutu)	يَثْبُتُ (yaṯbutu) (yaṯbutu)		تَثْبُتَانِ (taṯbutāni) (taṯbutāni)	يَثْبُتَانِ (yaṯbutāni) (yaṯbutāni)		نَثْبُتُ (naṯbutu) (naṯbutu)	تَثْبُتُونَ (taṯbutūna) (taṯbutūna)	يَثْبُتُونَ (yaṯbutūna) (yaṯbutūna)
	f		تَثْبُتِينَ (taṯbutīna) (taṯbutīna)	تَثْبُتُ (taṯbutu) (taṯbutu)			تَثْبُتَانِ (taṯbutāni) (taṯbutāni)			تَثْبُتْنَ (taṯbutna) (taṯbutna)	يَثْبُتْنَ (yaṯbutna) (yaṯbutna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَثْبُتَ (ʾaṯbuta) (ʾaṯbuta)	تَثْبُتَ (taṯbuta) (taṯbuta)	يَثْبُتَ (yaṯbuta) (yaṯbuta)		تَثْبُتَا (taṯbutā) (taṯbutā)	يَثْبُتَا (yaṯbutā) (yaṯbutā)		نَثْبُتَ (naṯbuta) (naṯbuta)	تَثْبُتُوا (taṯbutū) (taṯbutū)	يَثْبُتُوا (yaṯbutū) (yaṯbutū)
	f		تَثْبُتِي (taṯbutī) (taṯbutī)	تَثْبُتَ (taṯbuta) (taṯbuta)			تَثْبُتَا (taṯbutā) (taṯbutā)			تَثْبُتْنَ (taṯbutna) (taṯbutna)	يَثْبُتْنَ (yaṯbutna) (yaṯbutna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَثْبُتْ (ʾaṯbut) (ʾaṯbut)	تَثْبُتْ (taṯbut) (taṯbut)	يَثْبُتْ (yaṯbut) (yaṯbut)		تَثْبُتَا (taṯbutā) (taṯbutā)	يَثْبُتَا (yaṯbutā) (yaṯbutā)		نَثْبُتْ (naṯbut) (naṯbut)	تَثْبُتُوا (taṯbutū) (taṯbutū)	يَثْبُتُوا (yaṯbutū) (yaṯbutū)
	f		تَثْبُتِي (taṯbutī) (taṯbutī)	تَثْبُتْ (taṯbut) (taṯbut)			تَثْبُتَا (taṯbutā) (taṯbutā)			تَثْبُتْنَ (taṯbutna) (taṯbutna)	يَثْبُتْنَ (yaṯbutna) (yaṯbutna)
императив الأمر	m		اُثْبُتْ (uṯbut) (uṯbut)			اُثْبُتَا (uṯbutā) (uṯbutā)				اُثْبُتُوا (uṯbutū) (uṯbutū)
	f		اُثْبُتِي (uṯbutī) (uṯbutī)							اُثْبُتْنَ (uṯbutna) (uṯbutna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	ثُبِتْتُ (ṯubittu) (ṯubittu)	ثُبِتْتَ (ṯubitta) (ṯubitta)	ثُبِتَ (ṯubita)		ثُبِتْتُمَا (ṯubittumā) (ṯubittumā)	ثُبِتَا (ṯubitā) (ṯubitā)		ثُبِتْنَا (ṯubitnā) (ṯubitnā)	ثُبِتْتُمْ (ṯubittum) (ṯubittum)	ثُبِتُوا (ṯubitū) (ṯubitū)
	f		ثُبِتْتِ (ṯubitti) (ṯubitti)	ثُبِتَتْ (ṯubitat) (ṯubitat)			ثُبِتَتَا (ṯubitatā) (ṯubitatā)			ثُبِتْتُنَّ (ṯubittunna) (ṯubittunna)	ثُبِتْنَ (ṯubitna) (ṯubitna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُثْبَتُ (ʾuṯbatu) (ʾuṯbatu)	تُثْبَتُ (tuṯbatu) (tuṯbatu)	يُثْبَتُ (yuṯbatu) (yuṯbatu)		تُثْبَتَانِ (tuṯbatāni) (tuṯbatāni)	يُثْبَتَانِ (yuṯbatāni) (yuṯbatāni)		نُثْبَتُ (nuṯbatu) (nuṯbatu)	تُثْبَتُونَ (tuṯbatūna) (tuṯbatūna)	يُثْبَتُونَ (yuṯbatūna) (yuṯbatūna)
	f		تُثْبَتِينَ (tuṯbatīna) (tuṯbatīna)	تُثْبَتُ (tuṯbatu) (tuṯbatu)			تُثْبَتَانِ (tuṯbatāni) (tuṯbatāni)			تُثْبَتْنَ (tuṯbatna) (tuṯbatna)	يُثْبَتْنَ (yuṯbatna) (yuṯbatna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُثْبَتَ (ʾuṯbata) (ʾuṯbata)	تُثْبَتَ (tuṯbata) (tuṯbata)	يُثْبَتَ (yuṯbata) (yuṯbata)		تُثْبَتَا (tuṯbatā) (tuṯbatā)	يُثْبَتَا (yuṯbatā) (yuṯbatā)		نُثْبَتَ (nuṯbata) (nuṯbata)	تُثْبَتُوا (tuṯbatū) (tuṯbatū)	يُثْبَتُوا (yuṯbatū) (yuṯbatū)
	f		تُثْبَتِي (tuṯbatī) (tuṯbatī)	تُثْبَتَ (tuṯbata) (tuṯbata)			تُثْبَتَا (tuṯbatā) (tuṯbatā)			تُثْبَتْنَ (tuṯbatna) (tuṯbatna)	يُثْبَتْنَ (yuṯbatna) (yuṯbatna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُثْبَتْ (ʾuṯbat) (ʾuṯbat)	تُثْبَتْ (tuṯbat) (tuṯbat)	يُثْبَتْ (yuṯbat) (yuṯbat)		تُثْبَتَا (tuṯbatā) (tuṯbatā)	يُثْبَتَا (yuṯbatā) (yuṯbatā)		نُثْبَتْ (nuṯbat) (nuṯbat)	تُثْبَتُوا (tuṯbatū) (tuṯbatū)	يُثْبَتُوا (yuṯbatū) (yuṯbatū)
	f		تُثْبَتِي (tuṯbatī) (tuṯbatī)	تُثْبَتْ (tuṯbat) (tuṯbat)			تُثْبَتَا (tuṯbatā) (tuṯbatā)			تُثْبَتْنَ (tuṯbatna) (tuṯbatna)	يُثْبَتْنَ (yuṯbatna) (yuṯbatna)