حَرَصَ

Корен: ح ر ص

Похлепни људи жуде за новцем.

Изговор:

DIN: ḥaraṣa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. бити похлепан (за)
2. жудети
3. желети
4. имати на уму
5. тежити за
6. чувати
7. пазити на
8. обраћати пажњу на

Примери:

.حَرَصَ عَلَى النُقُودِ وَ الثَرْوَةِ طُولَ حَياتِهِ

Био је похлепан за новцем и богатством током целог свог живота.

Синоними:

• رَغِبَ فِي - жудети (јако желети)
• أَرادَ - желети
• طَمُعَ - бити лаком, бити похлепан
• مالَ - тежити за
• حافَظَ عَلَى - чувати

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити похлепан	يَحْرُصُ	حَرَصَ	1.
изазвати похлепу	يُحَرِّصُ	حَرَّصَ	2.
/	/	/	3.
/	/	/	4.
правити се да жуди	يَتَحَرَّصُ	تَحَرَّصَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
бити похлепан, желети	يَحْتَرِصُ	إِحْتَرَصَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Изреке и пословице:

.عِنْدَما تُحارِصُ شَيْءً يَعْنِي أَنَّكَ تَتَكَلَّمُ طُولَ الوَقْتِوَ لا تُرِيدُ أَنْ تَسْمَعَ أبَدًا

Бити похлепан је говорити све време, а не желети да слушаш нимало.

Асоцијације:

• نُقُودٌ - новац
• طَماعَةٌ - жудња
• طُمُوحٌ - амбиција
• مَيْلٌ إِلَى - тежња
• حَسَدٌ - завист
• رَغْبَةٌ - жеља
• حِمايَةٌ - заштита

Изведене речи:

• حَرَّصَ عَلَى - изазвати похлепу (за)
• إِحْتَرَصَ عَلَى - бити похлепан, жудити за; прижељкивати, желети
• حارِصٌ - похлепан, пожудан
• حِرْصٌ عَلَى - похлепа, жудња, пожуда, жеља, тежња
• حَرِيصٌ - похлепан, грамзив, лаком; жедан; шкрт

Сродни чланци са Википедије:

حَرَصَ

Преводи

Енглески: [1] yearn ☞en Италијански: [1] struggersi ☞it Немачки: [1] verlangen ☞de Шпански: [1] desear ☞es Француски: [1] languir ☞fr Фински: [1] kaivata ☞fi Грчки: [1] επιθυμώ ☞el

Руски: [1] скучать ☞ru Португалски: [1] ansiar ☞pt Македонски: [1] копнеат ☞mk Српски: [1] жу́дети ☞sr Мађарски: [1] sóvárog ☞hu Бугарски: [1] копнея ☞bg Кинески: [1] 想念 ☞zh

Конјугација глагола حَرَصَ (ḥaraṣa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَارِصٌ (ḥāriṣun) (ḥāriṣun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْرُوصٌ (maḥrūṣun) (maḥrūṣun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَرَصْتُ (ḥaraṣtu) (ḥaraṣtu)	حَرَصْتَ (ḥaraṣta) (ḥaraṣta)	حَرَصَ (ḥaraṣa)		حَرَصْتُمَا (ḥaraṣtumā) (ḥaraṣtumā)	حَرَصَا (ḥaraṣā) (ḥaraṣā)		حَرَصْنَا (ḥaraṣnā) (ḥaraṣnā)	حَرَصْتُمْ (ḥaraṣtum) (ḥaraṣtum)	حَرَصُوا (ḥaraṣū) (ḥaraṣū)
	f		حَرَصْتِ (ḥaraṣti) (ḥaraṣti)	حَرَصَتْ (ḥaraṣat) (ḥaraṣat)			حَرَصَتَا (ḥaraṣatā) (ḥaraṣatā)			حَرَصْتُنَّ (ḥaraṣtunna) (ḥaraṣtunna)	حَرَصْنَ (ḥaraṣna) (ḥaraṣna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْرِصُ (ʾaḥriṣu) (ʾaḥriṣu)	تَحْرِصُ (taḥriṣu) (taḥriṣu)	يَحْرِصُ (yaḥriṣu) (yaḥriṣu)		تَحْرِصَانِ (taḥriṣāni) (taḥriṣāni)	يَحْرِصَانِ (yaḥriṣāni) (yaḥriṣāni)		نَحْرِصُ (naḥriṣu) (naḥriṣu)	تَحْرِصُونَ (taḥriṣūna) (taḥriṣūna)	يَحْرِصُونَ (yaḥriṣūna) (yaḥriṣūna)
	f		تَحْرِصِينَ (taḥriṣīna) (taḥriṣīna)	تَحْرِصُ (taḥriṣu) (taḥriṣu)			تَحْرِصَانِ (taḥriṣāni) (taḥriṣāni)			تَحْرِصْنَ (taḥriṣna) (taḥriṣna)	يَحْرِصْنَ (yaḥriṣna) (yaḥriṣna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْرِصَ (ʾaḥriṣa) (ʾaḥriṣa)	تَحْرِصَ (taḥriṣa) (taḥriṣa)	يَحْرِصَ (yaḥriṣa) (yaḥriṣa)		تَحْرِصَا (taḥriṣā) (taḥriṣā)	يَحْرِصَا (yaḥriṣā) (yaḥriṣā)		نَحْرِصَ (naḥriṣa) (naḥriṣa)	تَحْرِصُوا (taḥriṣū) (taḥriṣū)	يَحْرِصُوا (yaḥriṣū) (yaḥriṣū)
	f		تَحْرِصِي (taḥriṣī) (taḥriṣī)	تَحْرِصَ (taḥriṣa) (taḥriṣa)			تَحْرِصَا (taḥriṣā) (taḥriṣā)			تَحْرِصْنَ (taḥriṣna) (taḥriṣna)	يَحْرِصْنَ (yaḥriṣna) (yaḥriṣna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْرِصْ (ʾaḥriṣ) (ʾaḥriṣ)	تَحْرِصْ (taḥriṣ) (taḥriṣ)	يَحْرِصْ (yaḥriṣ) (yaḥriṣ)		تَحْرِصَا (taḥriṣā) (taḥriṣā)	يَحْرِصَا (yaḥriṣā) (yaḥriṣā)		نَحْرِصْ (naḥriṣ) (naḥriṣ)	تَحْرِصُوا (taḥriṣū) (taḥriṣū)	يَحْرِصُوا (yaḥriṣū) (yaḥriṣū)
	f		تَحْرِصِي (taḥriṣī) (taḥriṣī)	تَحْرِصْ (taḥriṣ) (taḥriṣ)			تَحْرِصَا (taḥriṣā) (taḥriṣā)			تَحْرِصْنَ (taḥriṣna) (taḥriṣna)	يَحْرِصْنَ (yaḥriṣna) (yaḥriṣna)
императив الأمر	m		اِحْرِصْ (iḥriṣ) (iḥriṣ)			اِحْرِصَا (iḥriṣā) (iḥriṣā)				اِحْرِصُوا (iḥriṣū) (iḥriṣū)
	f		اِحْرِصِي (iḥriṣī) (iḥriṣī)							اِحْرِصْنَ (iḥriṣna) (iḥriṣna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُرِصْتُ (ḥuriṣtu) (ḥuriṣtu)	حُرِصْتَ (ḥuriṣta) (ḥuriṣta)	حُرِصَ (ḥuriṣa)		حُرِصْتُمَا (ḥuriṣtumā) (ḥuriṣtumā)	حُرِصَا (ḥuriṣā) (ḥuriṣā)		حُرِصْنَا (ḥuriṣnā) (ḥuriṣnā)	حُرِصْتُمْ (ḥuriṣtum) (ḥuriṣtum)	حُرِصُوا (ḥuriṣū) (ḥuriṣū)
	f		حُرِصْتِ (ḥuriṣti) (ḥuriṣti)	حُرِصَتْ (ḥuriṣat) (ḥuriṣat)			حُرِصَتَا (ḥuriṣatā) (ḥuriṣatā)			حُرِصْتُنَّ (ḥuriṣtunna) (ḥuriṣtunna)	حُرِصْنَ (ḥuriṣna) (ḥuriṣna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْرَصُ (ʾuḥraṣu) (ʾuḥraṣu)	تُحْرَصُ (tuḥraṣu) (tuḥraṣu)	يُحْرَصُ (yuḥraṣu) (yuḥraṣu)		تُحْرَصَانِ (tuḥraṣāni) (tuḥraṣāni)	يُحْرَصَانِ (yuḥraṣāni) (yuḥraṣāni)		نُحْرَصُ (nuḥraṣu) (nuḥraṣu)	تُحْرَصُونَ (tuḥraṣūna) (tuḥraṣūna)	يُحْرَصُونَ (yuḥraṣūna) (yuḥraṣūna)
	f		تُحْرَصِينَ (tuḥraṣīna) (tuḥraṣīna)	تُحْرَصُ (tuḥraṣu) (tuḥraṣu)			تُحْرَصَانِ (tuḥraṣāni) (tuḥraṣāni)			تُحْرَصْنَ (tuḥraṣna) (tuḥraṣna)	يُحْرَصْنَ (yuḥraṣna) (yuḥraṣna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْرَصَ (ʾuḥraṣa) (ʾuḥraṣa)	تُحْرَصَ (tuḥraṣa) (tuḥraṣa)	يُحْرَصَ (yuḥraṣa) (yuḥraṣa)		تُحْرَصَا (tuḥraṣā) (tuḥraṣā)	يُحْرَصَا (yuḥraṣā) (yuḥraṣā)		نُحْرَصَ (nuḥraṣa) (nuḥraṣa)	تُحْرَصُوا (tuḥraṣū) (tuḥraṣū)	يُحْرَصُوا (yuḥraṣū) (yuḥraṣū)
	f		تُحْرَصِي (tuḥraṣī) (tuḥraṣī)	تُحْرَصَ (tuḥraṣa) (tuḥraṣa)			تُحْرَصَا (tuḥraṣā) (tuḥraṣā)			تُحْرَصْنَ (tuḥraṣna) (tuḥraṣna)	يُحْرَصْنَ (yuḥraṣna) (yuḥraṣna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْرَصْ (ʾuḥraṣ) (ʾuḥraṣ)	تُحْرَصْ (tuḥraṣ) (tuḥraṣ)	يُحْرَصْ (yuḥraṣ) (yuḥraṣ)		تُحْرَصَا (tuḥraṣā) (tuḥraṣā)	يُحْرَصَا (yuḥraṣā) (yuḥraṣā)		نُحْرَصْ (nuḥraṣ) (nuḥraṣ)	تُحْرَصُوا (tuḥraṣū) (tuḥraṣū)	يُحْرَصُوا (yuḥraṣū) (yuḥraṣū)
	f		تُحْرَصِي (tuḥraṣī) (tuḥraṣī)	تُحْرَصْ (tuḥraṣ) (tuḥraṣ)			تُحْرَصَا (tuḥraṣā) (tuḥraṣā)			تُحْرَصْنَ (tuḥraṣna) (tuḥraṣna)	يُحْرَصْنَ (yuḥraṣna) (yuḥraṣna)