رَهَبَ
Изговор:
Значења:
- бојати се
- плашити се
Примери:
- .رَهَبَتْ الفَتَاةُ مِن الزِّلْزِلَةِ
- Девојка се уплашила од земљотреса.
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .الشُّجَاعَةُ هِي عِنْدَمَا تَرْحَبُ إِلَى المَوْتِ و لَكِن تَبْقَى عَلَى أَيْ حَالٍ
- Храброст је када си преплашен на смрт али ипак останеш до краја.
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
бојати се | يَرْهَبُ | رَهِبَ | 1. |
плашити | يُرَهِّبُ | رَهَّبَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
плашити, страшити, тероризирати | يُرْهِبُ | أَرْهَبَ | 4. |
уплашити, запретити | يَتَرَهَّبُ | تَرَهَّبَ | 5. |
један другог се бојати | يَتَرَاهَبُ | تَرَاهَبَ | 6. |
/ | / | / | 7. |
/ | / | / | 8. |
/ | / | / | 9. |
заплашити | يَسْتَرْهِبُ | إِسْتَرْهَبَ | 10. |
Асоцијације:
- خَوْفٌ - Страх
Изведене речи:
- إِرْهَابٌ - застрашивање, терор, плашење, саботажа
- إِرْهَابِيٌّ - терориста, застрашивач
- تَرْهِيبٌ - плашење,застрашивање, претња
- رَاهِبٌ - монах, калуђер, самотњак
- رَاهِبَةٌ - опатица, часна сестра
- رَهَبٌ - страх, рукав
- رُهْبٌ - страх, бојазан
- رَهْبَاءُ - страх, бојазан
- رَهْبَانِ - јако плашљив
- رَهْبَانِيَّةٌ - монаштво
- رَهْبَةٌ - страхопоштовање
- رَهَبُوتٌ - силан страх, ужас, језа
- مَرْهُوبٌ - страшан, језовит, ужасан
- مَرَاهِبُ - страхоте, грозоте
- رَهِيبٌ - страшан, ужасан, језив
- رَهْبَىً - страх, бојазан
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола رَهَبَ (rahaba) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
رَاهِبٌ (rāhibun) (rāhibun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَرْهُوبٌ (marhūbun) (marhūbun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | رَهَبْتُ (rahabtu) (rahabtu) |
رَهَبْتَ (rahabta) (rahabta) |
رَهَبَ (rahaba) |
رَهَبْتُمَا (rahabtumā) (rahabtumā) |
رَهَبَا (rahabā) (rahabā) |
رَهَبْنَا (rahabnā) (rahabnā) |
رَهَبْتُمْ (rahabtum) (rahabtum) |
رَهَبُوا (rahabū) (rahabū) | |||
f | رَهَبْتِ (rahabti) (rahabti) |
رَهَبَتْ (rahabat) (rahabat) |
رَهَبَتَا (rahabatā) (rahabatā) |
رَهَبْتُنَّ (rahabtunna) (rahabtunna) |
رَهَبْنَ (rahabna) (rahabna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَرْهَبُ (ʾarhabu) (ʾarhabu) |
تَرْهَبُ (tarhabu) (tarhabu) |
يَرْهَبُ (yarhabu) (yarhabu) |
تَرْهَبَانِ (tarhabāni) (tarhabāni) |
يَرْهَبَانِ (yarhabāni) (yarhabāni) |
نَرْهَبُ (narhabu) (narhabu) |
تَرْهَبُونَ (tarhabūna) (tarhabūna) |
يَرْهَبُونَ (yarhabūna) (yarhabūna) | |||
f | تَرْهَبِينَ (tarhabīna) (tarhabīna) |
تَرْهَبُ (tarhabu) (tarhabu) |
تَرْهَبَانِ (tarhabāni) (tarhabāni) |
تَرْهَبْنَ (tarhabna) (tarhabna) |
يَرْهَبْنَ (yarhabna) (yarhabna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَرْهَبَ (ʾarhaba) (ʾarhaba) |
تَرْهَبَ (tarhaba) (tarhaba) |
يَرْهَبَ (yarhaba) (yarhaba) |
تَرْهَبَا (tarhabā) (tarhabā) |
يَرْهَبَا (yarhabā) (yarhabā) |
نَرْهَبَ (narhaba) (narhaba) |
تَرْهَبُوا (tarhabū) (tarhabū) |
يَرْهَبُوا (yarhabū) (yarhabū) | |||
f | تَرْهَبِي (tarhabī) (tarhabī) |
تَرْهَبَ (tarhaba) (tarhaba) |
تَرْهَبَا (tarhabā) (tarhabā) |
تَرْهَبْنَ (tarhabna) (tarhabna) |
يَرْهَبْنَ (yarhabna) (yarhabna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَرْهَبْ (ʾarhab) (ʾarhab) |
تَرْهَبْ (tarhab) (tarhab) |
يَرْهَبْ (yarhab) (yarhab) |
تَرْهَبَا (tarhabā) (tarhabā) |
يَرْهَبَا (yarhabā) (yarhabā) |
نَرْهَبْ (narhab) (narhab) |
تَرْهَبُوا (tarhabū) (tarhabū) |
يَرْهَبُوا (yarhabū) (yarhabū) | |||
f | تَرْهَبِي (tarhabī) (tarhabī) |
تَرْهَبْ (tarhab) (tarhab) |
تَرْهَبَا (tarhabā) (tarhabā) |
تَرْهَبْنَ (tarhabna) (tarhabna) |
يَرْهَبْنَ (yarhabna) (yarhabna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِرْهَبْ (irhab) (irhab) |
اِرْهَبَا (irhabā) (irhabā) |
اِرْهَبُوا (irhabū) (irhabū) |
||||||||
f | اِرْهَبِي (irhabī) (irhabī) |
اِرْهَبْنَ (irhabna) (irhabna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | رُهِبْتُ (ruhibtu) (ruhibtu) |
رُهِبْتَ (ruhibta) (ruhibta) |
رُهِبَ (ruhiba) |
رُهِبْتُمَا (ruhibtumā) (ruhibtumā) |
رُهِبَا (ruhibā) (ruhibā) |
رُهِبْنَا (ruhibnā) (ruhibnā) |
رُهِبْتُمْ (ruhibtum) (ruhibtum) |
رُهِبُوا (ruhibū) (ruhibū) | |||
f | رُهِبْتِ (ruhibti) (ruhibti) |
رُهِبَتْ (ruhibat) (ruhibat) |
رُهِبَتَا (ruhibatā) (ruhibatā) |
رُهِبْتُنَّ (ruhibtunna) (ruhibtunna) |
رُهِبْنَ (ruhibna) (ruhibna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُرْهَبُ (ʾurhabu) (ʾurhabu) |
تُرْهَبُ (turhabu) (turhabu) |
يُرْهَبُ (yurhabu) (yurhabu) |
تُرْهَبَانِ (turhabāni) (turhabāni) |
يُرْهَبَانِ (yurhabāni) (yurhabāni) |
نُرْهَبُ (nurhabu) (nurhabu) |
تُرْهَبُونَ (turhabūna) (turhabūna) |
يُرْهَبُونَ (yurhabūna) (yurhabūna) | |||
f | تُرْهَبِينَ (turhabīna) (turhabīna) |
تُرْهَبُ (turhabu) (turhabu) |
تُرْهَبَانِ (turhabāni) (turhabāni) |
تُرْهَبْنَ (turhabna) (turhabna) |
يُرْهَبْنَ (yurhabna) (yurhabna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُرْهَبَ (ʾurhaba) (ʾurhaba) |
تُرْهَبَ (turhaba) (turhaba) |
يُرْهَبَ (yurhaba) (yurhaba) |
تُرْهَبَا (turhabā) (turhabā) |
يُرْهَبَا (yurhabā) (yurhabā) |
نُرْهَبَ (nurhaba) (nurhaba) |
تُرْهَبُوا (turhabū) (turhabū) |
يُرْهَبُوا (yurhabū) (yurhabū) | |||
f | تُرْهَبِي (turhabī) (turhabī) |
تُرْهَبَ (turhaba) (turhaba) |
تُرْهَبَا (turhabā) (turhabā) |
تُرْهَبْنَ (turhabna) (turhabna) |
يُرْهَبْنَ (yurhabna) (yurhabna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُرْهَبْ (ʾurhab) (ʾurhab) |
تُرْهَبْ (turhab) (turhab) |
يُرْهَبْ (yurhab) (yurhab) |
تُرْهَبَا (turhabā) (turhabā) |
يُرْهَبَا (yurhabā) (yurhabā) |
نُرْهَبْ (nurhab) (nurhab) |
تُرْهَبُوا (turhabū) (turhabū) |
يُرْهَبُوا (yurhabū) (yurhabū) | |||
f | تُرْهَبِي (turhabī) (turhabī) |
تُرْهَبْ (turhab) (turhab) |
تُرْهَبَا (turhabā) (turhabā) |
تُرْهَبْنَ (turhabna) (turhabna) |
يُرْهَبْنَ (yurhabna) (yurhabna) |