سَمِعَ

Корен: س م ع*

Момак слуша музику.

Изговор:

DIN: samiʿa  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. слушати
2. послушати
3. услишити
4. разумети
5. схватити
6. прислушкивати

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
чути	يَسْمَعُ	سَمَعَ	1.
казати, испричати	يُسَمِّعُ	سَمَّعَ	2.
/	/	/	3.
дати да чује	يُسْمِعُ	أَسْمَعَ	4.
прислушкивати	يَتَسَمَّعُ	تَسَمَّعَ	5.
један од другог чути о	يَتَسَامَعُ	تَسَامَعَ	6.
/	/	/	7.
слушати, прислушкивати	يَسْتَمِعُ	إِسْتَمَعَ	8.
/	/	/	9.
чути	يَسْتَسْمِعُ	إِسْتَسْمَعَ	10.

Примери:

.قَدْ سَمَعَ إلى ألمُسِيقَى طُوالَ اليَوْمِ

Слушао је музику цео дан.

Синоними:

• إِسْتَمَعَ - слушати, обраћати пажњу
• أَصْغَى - слушати, чути

Супротне речи:

• أَصَمَ - б.глув

Изреке и пословице:

.أَفْضَلُ أَن تَسْمَعَ عَنْه مِنْ أَن تَرَآهُ

Боље је о њему чути него га видети.

Асоцијације:

• مُوسِيقَى - музика
• مِيكْرُوفُون - микрофон
• سَماعَةٌ - слушалице

Изведене речи:

• إِسْتِماعٌ - слушање, аудиција
• أَسْمَعٌ - који најбоље чује
• تَسْمِيعٌ - преслушавање, дифонија, мешање у разговор
• سَامِعٌ - онај који слуша
• سَماعِيٌّ - слушни, акустичан
• سَماعَيّاتٌ - акустика
• سَمْعٌ - слушање, слух, ухо, добар глас, реноме
• مِسْمَعٌ - ухо, слушалица, стетоскоп
• مَسْمُوعٌ - гласина

Сродни чланци са Википедије:

سَمِعَ

Преводи

Енглески: [1] listen ☞en Италијански: [1] ascoltare ☞it Немачки: [1] hören ☞de Шпански: [1] escuchar ☞es Француски: [1] écouter ☞fr Фински: [1] kuunnella ☞fi Грчки: [1] ακούω ☞el

Руски: [1] слушать ☞ru Португалски: [1] escutar ☞pt Македонски: [1] слуша ☞mk Српски: [1] слушати ☞sr Мађарски: [1] hallgat ☞hu Бугарски: [1] слушам ☞bg Кинески: [1] 聽 ☞zh

Конјугација глагола سَمِعَ (samiʿa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						سَامِعٌ (sāmiʿun) (sāmiʿun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَسْمُوعٌ (masmūʿun) (masmūʿun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	سَمِعْتُ (samiʿtu) (samiʿtu)	سَمِعْتَ (samiʿta) (samiʿta)	سَمِعَ (samiʿa)		سَمِعْتُمَا (samiʿtumā) (samiʿtumā)	سَمِعَا (samiʿā) (samiʿā)		سَمِعْنَا (samiʿnā) (samiʿnā)	سَمِعْتُمْ (samiʿtum) (samiʿtum)	سَمِعُوا (samiʿū) (samiʿū)
	f		سَمِعْتِ (samiʿti) (samiʿti)	سَمِعَتْ (samiʿat) (samiʿat)			سَمِعَتَا (samiʿatā) (samiʿatā)			سَمِعْتُنَّ (samiʿtunna) (samiʿtunna)	سَمِعْنَ (samiʿna) (samiʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَسْمَعُ (ʾasmaʿu) (ʾasmaʿu)	تَسْمَعُ (tasmaʿu) (tasmaʿu)	يَسْمَعُ (yasmaʿu) (yasmaʿu)		تَسْمَعَانِ (tasmaʿāni) (tasmaʿāni)	يَسْمَعَانِ (yasmaʿāni) (yasmaʿāni)		نَسْمَعُ (nasmaʿu) (nasmaʿu)	تَسْمَعُونَ (tasmaʿūna) (tasmaʿūna)	يَسْمَعُونَ (yasmaʿūna) (yasmaʿūna)
	f		تَسْمَعِينَ (tasmaʿīna) (tasmaʿīna)	تَسْمَعُ (tasmaʿu) (tasmaʿu)			تَسْمَعَانِ (tasmaʿāni) (tasmaʿāni)			تَسْمَعْنَ (tasmaʿna) (tasmaʿna)	يَسْمَعْنَ (yasmaʿna) (yasmaʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَسْمَعَ (ʾasmaʿa) (ʾasmaʿa)	تَسْمَعَ (tasmaʿa) (tasmaʿa)	يَسْمَعَ (yasmaʿa) (yasmaʿa)		تَسْمَعَا (tasmaʿā) (tasmaʿā)	يَسْمَعَا (yasmaʿā) (yasmaʿā)		نَسْمَعَ (nasmaʿa) (nasmaʿa)	تَسْمَعُوا (tasmaʿū) (tasmaʿū)	يَسْمَعُوا (yasmaʿū) (yasmaʿū)
	f		تَسْمَعِي (tasmaʿī) (tasmaʿī)	تَسْمَعَ (tasmaʿa) (tasmaʿa)			تَسْمَعَا (tasmaʿā) (tasmaʿā)			تَسْمَعْنَ (tasmaʿna) (tasmaʿna)	يَسْمَعْنَ (yasmaʿna) (yasmaʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَسْمَعْ (ʾasmaʿ) (ʾasmaʿ)	تَسْمَعْ (tasmaʿ) (tasmaʿ)	يَسْمَعْ (yasmaʿ) (yasmaʿ)		تَسْمَعَا (tasmaʿā) (tasmaʿā)	يَسْمَعَا (yasmaʿā) (yasmaʿā)		نَسْمَعْ (nasmaʿ) (nasmaʿ)	تَسْمَعُوا (tasmaʿū) (tasmaʿū)	يَسْمَعُوا (yasmaʿū) (yasmaʿū)
	f		تَسْمَعِي (tasmaʿī) (tasmaʿī)	تَسْمَعْ (tasmaʿ) (tasmaʿ)			تَسْمَعَا (tasmaʿā) (tasmaʿā)			تَسْمَعْنَ (tasmaʿna) (tasmaʿna)	يَسْمَعْنَ (yasmaʿna) (yasmaʿna)
императив الأمر	m		اِسْمَعْ (ismaʿ) (ismaʿ)			اِسْمَعَا (ismaʿā) (ismaʿā)				اِسْمَعُوا (ismaʿū) (ismaʿū)
	f		اِسْمَعِي (ismaʿī) (ismaʿī)							اِسْمَعْنَ (ismaʿna) (ismaʿna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	سُمِعْتُ (sumiʿtu) (sumiʿtu)	سُمِعْتَ (sumiʿta) (sumiʿta)	سُمِعَ (sumiʿa)		سُمِعْتُمَا (sumiʿtumā) (sumiʿtumā)	سُمِعَا (sumiʿā) (sumiʿā)		سُمِعْنَا (sumiʿnā) (sumiʿnā)	سُمِعْتُمْ (sumiʿtum) (sumiʿtum)	سُمِعُوا (sumiʿū) (sumiʿū)
	f		سُمِعْتِ (sumiʿti) (sumiʿti)	سُمِعَتْ (sumiʿat) (sumiʿat)			سُمِعَتَا (sumiʿatā) (sumiʿatā)			سُمِعْتُنَّ (sumiʿtunna) (sumiʿtunna)	سُمِعْنَ (sumiʿna) (sumiʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُسْمَعُ (ʾusmaʿu) (ʾusmaʿu)	تُسْمَعُ (tusmaʿu) (tusmaʿu)	يُسْمَعُ (yusmaʿu) (yusmaʿu)		تُسْمَعَانِ (tusmaʿāni) (tusmaʿāni)	يُسْمَعَانِ (yusmaʿāni) (yusmaʿāni)		نُسْمَعُ (nusmaʿu) (nusmaʿu)	تُسْمَعُونَ (tusmaʿūna) (tusmaʿūna)	يُسْمَعُونَ (yusmaʿūna) (yusmaʿūna)
	f		تُسْمَعِينَ (tusmaʿīna) (tusmaʿīna)	تُسْمَعُ (tusmaʿu) (tusmaʿu)			تُسْمَعَانِ (tusmaʿāni) (tusmaʿāni)			تُسْمَعْنَ (tusmaʿna) (tusmaʿna)	يُسْمَعْنَ (yusmaʿna) (yusmaʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُسْمَعَ (ʾusmaʿa) (ʾusmaʿa)	تُسْمَعَ (tusmaʿa) (tusmaʿa)	يُسْمَعَ (yusmaʿa) (yusmaʿa)		تُسْمَعَا (tusmaʿā) (tusmaʿā)	يُسْمَعَا (yusmaʿā) (yusmaʿā)		نُسْمَعَ (nusmaʿa) (nusmaʿa)	تُسْمَعُوا (tusmaʿū) (tusmaʿū)	يُسْمَعُوا (yusmaʿū) (yusmaʿū)
	f		تُسْمَعِي (tusmaʿī) (tusmaʿī)	تُسْمَعَ (tusmaʿa) (tusmaʿa)			تُسْمَعَا (tusmaʿā) (tusmaʿā)			تُسْمَعْنَ (tusmaʿna) (tusmaʿna)	يُسْمَعْنَ (yusmaʿna) (yusmaʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُسْمَعْ (ʾusmaʿ) (ʾusmaʿ)	تُسْمَعْ (tusmaʿ) (tusmaʿ)	يُسْمَعْ (yusmaʿ) (yusmaʿ)		تُسْمَعَا (tusmaʿā) (tusmaʿā)	يُسْمَعَا (yusmaʿā) (yusmaʿā)		نُسْمَعْ (nusmaʿ) (nusmaʿ)	تُسْمَعُوا (tusmaʿū) (tusmaʿū)	يُسْمَعُوا (yusmaʿū) (yusmaʿū)
	f		تُسْمَعِي (tusmaʿī) (tusmaʿī)	تُسْمَعْ (tusmaʿ) (tusmaʿ)			تُسْمَعَا (tusmaʿā) (tusmaʿā)			تُسْمَعْنَ (tusmaʿna) (tusmaʿna)	يُسْمَعْنَ (yusmaʿna) (yusmaʿna)