пити
piti
Језици (2)
Глагол
Слогови: pi-ti
Значења:
- [1.] utoljavati žeđ [1]
- [2.] Provoditi vreme pijući alkoholna pića, opijati se. [2]
- [1.1.] U sanskrtu nailazimo na korenski glagol पा (čita se) pa u trećem licu jednine पिबति [3][4] (čita se) pibati, nekoliko značenja su istovetna kao i u srpskom jeziku.
Порекло:
- [1.1.] od praslavenskog *piti, crkvenoslavenskog piti
Синоними:
- [1.1.] прел. ispijati прел., toliti, utišavati, toliti žeđ, gasiti žeđ, ublažavati, napajati se, lokati, рет. kapiti рет. [1]
- [2.1.] прел. opijati se прел., alkoholisati se, cugati, napijati se, bančiti, cevčiti, lokati, фам. udarati (po piću) фам., dudučiti фам., tući (po piću) фам., razvaljivati se фам., uneređivati se фам., šljokati фам., šljemati фам., razbijati se (od pića) фам., жарг. cirkati фам. жарг., lešiti se фам. жарг., bekrijati, terevenčiti, piti, lumpovati, арх. godovati арх., pijančevati, provoditi se, bučno slaviti, udarati brigu na veselje, šenlučiti, veseliti se, gostiti se, pirovati, bančiti, lumpati, lolati se, ludovati [1]
Примери:
- [1.1.] Níje bílo cȓne kàfe da se pȉje. Ченеј [2]
- [1.2.] Ȉdi pȋ vȍde da mi nè bideš žédan tȁmo, jel čȉm nȅgdi òtvorim vráta, hȍman trȃžiš vȍde. [5] [6] Неузина, Итебеј, Житиште, Јаша Томић, Шурјан, Бока, Фаркаждин, Иланџа, Чента [2]
- [2.1.] Tȗ se jȇ i pȉje, onak se vesèlu, pȅvādu. [5] [6] [7] Итебеј, Бачинци, Черевић, Ђала, Српски Крстур, Ново Милошево, Нови Бечеј, Кумане, Меленци, Елемир, Томашевац, Фаркаждин, Чента, Сефкерин, Избиште, Гај [2]
- [2.2.] Pìjemo ràkije spòkoj dúše što je ȉzumro. Башаид [2]
- [2.3.] U nȅke svȁtove il dì god da ìdem, pa da pȉjem dȁn-nȏć da se nȁpijem. Мокрин [2]
- [2.4.] Pa ȍnda kad prȋđe vèčera, ȍnda jȅdeš ȏra i pȉješ. Мартонош [2]
- [2.5.] I ȏn dȏđe, ȕzme víno i nȍsi tȁmo, pȉju. [8] Велики Гај, Мартонош, Дероње, Товаришево, Ново Милошево, Томашевац, Избиште, Чип [2]
- [2.6.] Pìje, grȍm ga spálio, po nȅkolko dána se nè trēzni. Јаша Томић, Шурјан, Неузина [2]
Изрази:
- [2.7.] sa svojima jej i pij, al ne spreži ("sa rodbinom ne treba poslovati"). [2]
- [2.8.] ˜ kao vȏ ("piti mnogo, u velikim gutljajima"). Мокрин [2]
- [2.9.] Ko da si pio bunike ("zbunjen, lud, neuračunljiv"). Нештин, Сомбор, Бођани, Вајска, Дероње, Бач, Товаришево, Параге, Пивнице, Обровац, Силбаш, Деспотово, Бачка Паланка, Ђурђево, Каћ, Ковиљ, Јаша Томић, Неузина, Бока, Шурјан, Вршац [2]
- [2.10.] ˜ ko smuk Јасеново [2]
- [2.11.] ˜ jȁbuku ("gostiti se prilikom prosidbe"; "Kad su se dèvōjke udávale, ȍnda je svȅkar dȁo"). Ново Милошево [2]
- [2.12.] ko pije za dugo nije ("kratak je životni vek alkoholičaru"). [2]
Асоцијације:
Изведене речи:
- [1.1.] zapiti, ispiti, napiti, opiti, otpiti, popiti, propiti, upiti
- [1.1.] piće, pivo, pitko, pijaća voda, opijat
Преводи
|
|
Референце
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Ћосић Павле (2008) цхаптер IX, ин Речник Синонима (ин Српски), Београд, Србија: Корнет, →ИСБН, паге 714; републисхед Нови Сад,: Прометеј, 2018, →ИСБН, паге 1356 2008 (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) Речник синонима, Београд: Корнет, →ИСБН, паге 714 (ЦОБИСС)
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Санскрт: [[1]]
- ↑ Санскрт: [[2]]
- ↑ 5,0 5,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 129. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 6,0 6,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХВ, 1994, 419 стр, стр. 125, 132, 148. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХВИИИ, 1997, 586 стр, стр. 164, 225.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£ИХ, књ. ХИИ, 1993, 137—153, стр. 140.