зрно

Српски

зрно (српски, ћир. зрно)

Падеж Једнина Множина
Номинатив зрно зрна
Генитив зрна зрна
Датив зрну зрнима
Акузатив зрно зрна
Вокатив зрно зрна
Инструментал зрном зрнима
Локатив зрну зрнима


Именица

зрно, с

Категорије:

[1.1.] бот.

Облици:

[1.1.] áди [1]

Слогови: зр-но,  мн. зр-на


Значења:

[1] Ситни, заобљени биљни плод. [1]
[2] Плод житарице (пшенице, кукуруза и сл.). [1]
[3] Метак; куглица барута. Вилово[1]

Примери:

[1.1.] Млéка, двȃ-трȋ јàјета, дȉ покòје зȑно сúва грóжђа. [3] [4] Арадац, Сремски Карловци, Надаљ, Чуруг, Госпођинци, Жабаљ, Каћ, Ковиљ, Мошорин, Тител, Санад, Банатска Паланка, Крушчица [1]
[2.1.] Ȕзме тòрбицу или вéдро, и ùзима ù шаку и пȗшћа по двȁ зȑна, јèдно, кȁко ìспада из рúке. [5] [6] [7] [4] Томашевац, Лаћарак, Суботица, Бегеч, Надаљ, Чуруг, Госпођинци, Жабаљ, Каћ, Ковиљ, Мошорин, Тител, Кикинда, Зрењанин, Банатска Паланка, Ковин [1]
[2.2.] Тȏ се сàмо кòје зȑно кùруза мȅте, знȃш ли, жȉто је у ствáри, али сàмо дèгод кòје зȑно се мȅте кукùруза. Суботица [1]
[2.3.] Ȍнда под квȍчку се нàрēђа кùрузна зȑна. Мартонош [1]
[2.4.] Слȁма нàпред ìде, а зȑно, òчишћено, гòтово, нȁтраг, ȕ џāк. Меленци [1]
[2.5.] Кȍпа рȕпу, па ȍндак једна жȅнска тȕри двȁ-трȉ зȑна. Јасеново [1]
[2.6.] Вȉше ùшпāра зрнáди, вȉше зàсеје. [8] [9] [10] Томашевац, Госпођинци, Итебеј [1]
[2.7.] Тȏ се сȅје брáздом, и чȅшће, кад бȃциш зȑнāде чȅшће: кад вȉше бȃциш, вȉше нȉкне. Зрењанин [1]
[2.8.] Пасуљевина се одваја за храну стоци, али се претходно пребере и од зеленог зрневља кува најукуснији млади пасуљ. [11] [12] Платичево, Госпођинци, Ново Милошево [1]
[3.1.] Чèтир ȉ по — тȏ је дȋмни, а бèздимни бáрут је јȁчи, ȏн ће ти рàспасти пȕшку ако мȅтеш вȉше, ȉсто ȉмаш скáлу кȍлко òни зрнáди, ìсто сàчма ìде, па штòпла, па пòклопац, па завр̀тāч òнај зàврнеш га. Вилово [1]

Изрази:

[1.1.] колико у маку има зрна, толико у години има светаца Јарковац [1]
[1.2.] I ћорава кокошка неки пут нађе ˜ ("и неспособан човек понекад уради нешто успешно"). Јасеново [1]

Асоцијације:

[1.1.] комад [2]

Изведене речи:

[1.1.] зрнад [1]
[1.1.] зрневље, зр̀нēвље [1]



Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Ћосић, Павле; ет ал. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Корнет. ИСБН 978-86-86673-09-1.  (ЦОБИСС)
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХВ, 1994, 419 стр, стр. 81.
  4. 4,0 4,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХВИИ, 1991, 623—708.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СЛХХВ, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 170, 157, 176.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 141.
  7. Жито. 1988, 208 стр, стр. 60, 119.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХВИИИ, 1997, 586 стр, стр. 73, 74.
  9. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СЛХХВ, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 157, 167.
  10. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 148.
  11. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СЛХХВ, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 150.
  12. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 21, 22.