Adonija
Adonija (srpski)
| Padež | Jednina | Množina |
|---|---|---|
| Nominativ | ... | ... |
| Genitiv | ... | ... |
| Dativ | ... | ... |
| Akuzativ | ... | ... |
| Vokativ | ... | ... |
| Instrumental | ... | ... |
| Lokativ | ... | ... |
Slogovi: ..., mn. ...
Izgovor:
Značenja:
- ...
Poreklo:
- ...
Primeri:
„2. Samuilova, glava 3”
- koja se zove i Treća knjiga o carevima
- Glava 1”
—- 5. A Adonija, sin Agitin podiže se govoreći: Ja ću biti car. I nabavi sebi kola i konjike, i pedeset ljudi koji trčahu pred njim.
[[{{{2}}}|5 Moj. 17:16]], [[{{{3}}}|2 Sam. 3:4]]
- 7. I dogovaraše se s Joavom sinom Serujinim i s Avijatarom sveštenikom, koji pomagahu Adoniji.
2 Sam. 20:25, 1 Car. 2:22, 1 Car. 2:28
- 8. Ali Sadok sveštenik i Venaja sin Jodajev i Natan prorok i Semaj i Rej i junaci Davidovi ne pristaše za Adonijom.
2 Sam. 23:8, 1 Car. 4:18
- 9. Tada nakla Adonija ovaca i volova i ugojene stoke kod kamena Zoeleta, koji je kod izvora Rogila, i pozva svu braću svoju, sinove careve, i sve ljude od Jude, sluge careve;
1 Car. 1:19, 1 Car. 1:41
Prošireni sadržaj
- 11. Tada reče Natan Vitsaveji, materi Solomunovoj govoreći: Jesi li čula da se zacario Adonija sin Agitin? A gospodar naš David ne zna.
2 Sam. 3:4
- 13. Hajde, otidi k caru Davidu i reci mu: Nisi li se ti, gospodaru moj care, zakleo sluškinji svojoj govoreći: Solomun, sin tvoj, biće car posle mene i on će sedeti na prestolu mom? Zašto se dakle zacari Adonija?
1 Dn. 22:9
- 24. I reče Natan: Care, gospodaru moj, jesi li ti kazao: Adonija će biti car posle mene, i on će sedeti na prestolu mom?
- 25. Jer otide danas i nakla volova i ugojene stoke i ovaca mnogo, i pozva sve sinove careve i vojvode i Avijatara sveštenika; i eno jedu i piju s njim i govore: Da živi car Adonija.
- 41. I začu Adonija i sve zvanice koje behu s njim, pošto jedoše; začu i Joav glas trubni, pa reče: Kakva je to vika i vreva u gradu?
- 42. I dokle on još govoraše, gle, dođe Jonatan sin Avijatara sveštenika; i Adonija mu reče: Hodi, jer si junak i nosiš dobre glase.
2 Sam. 18:27
- 43. A Jonatan odgovori i reče Adoniji: Ta, gospodar naš, car David, postavi Solomuna carem.
- 49. Tada se prepadoše, i ustaše sve zvanice Adonijine, i otidoše svak svojim putem.
- 50. A Adonija bojeći se Solomuna usta i otide, i uhvati se za rogove oltaru.
2 Moj. 21:14
- 51. I javiše Solomunu govoreći: Eno, Adonija se uplašio od cara Solomuna, i eno ga, uhvatio se za rogove oltaru, i veli: Neka mu se zakune car Solomun da neće ubiti slugu svog mačem.
Prevodi
|
|
Srodni članci sa Vikipedije:
※