dȏjni
dȏjni
Kategorije: rib.
Oblici:
Značenja:
- Koji je dole, ispod nečeg drugog, niži u odnosu na nešto drugo. [1]
- Voda iz donjeg toka, iz donjeg sliva. [1]
- Donja usna. [2] Farkaždin[1]
- Donji dupli konopac na alovu ili na nekoj drugoj mreži. [1]
- Navlačenje lica cipele na kalup i stavljanje đona. [1]
- Drvena gredica na trapu zaprežnih kola na koju naleže osovina. [3] Sviloš Lalić Silbaš Srpska Crnja Padej[1]
- Deo donjeg rublja. Itebej Izbište[1]
- Prvi sloj snopova žita u kamari. [4][1]
- Donje vodoravno drvo na lotri. [3] Vrdnik Beška Golubinci Mol Kula Bačko Gradište Zmajevo Silbaš Gospođinci Kać Alibunar[1]
- Prvi, donji snop žita u krstini. [1]
- Vrsta struka koji se postavlja pri dnu reke i u pravcu toka. [1]
- Donji dupli konopac na alovu ili na nekoj drugoj mreži. [1]
- Prvi, donji snop žita u krstini. [5][1]
- Mesto u dnu stola. Vršac[1]
- Donje vodoravno drvo na lotri. [3] Žitište[1]
- Zabačeno mesto u kući. [6]
- Prvi, donji snop žita u krstini. Subotica[1]
- Donje vodoravno drvo na lotri. [3] Golubinci[1]
- Drveni deo kola neposredno iznad osovine. [3] Belegiš Vršac[1]
- Donji dupli konopac na alovu ili na nekoj drugoj mreži. [7] Klenak[1]
- Donje vodoravno drvo na lotri. [3] Vojka Lalić Turija Deronje Bačka Palanka Titel Radojevo Bašaid Melenci Bavanište[1]
- Vrsta alova kojim se radi po dnu. [1]
- Isto. [3] Deronje Bačka Palanka[6]
- Drvena gredica na trapu zaprežnih kola na koju naleže osovina. Sviloš Lalić Silbaš Padej Srpska Crnja[6]
- Alatka koja se stavlja u rupu na nakovnju, za oblikovanje gvožđa odozdo. [6]
- Donje vodoravno drvo na lotri. [3] Srpska Crnja Elemir Konak Orlovat Perlez Vršac Sefkerin Dolovo Bela Crkva Pančevo Deliblato[6]
- Koji je u nizini (o naseljima, krajevima). [8] [9] Vrdnik Ledinci Buđanovci Čortanovci Sivac[6]
- Jugo. [10] Kikinda[6]
- Voda iz donjeg toka, voda iz donjeg sliva. [6]
- Južni. Stari Slankamen[6]
- Koji se oblači ispod druge odeće. [6]
- Pu ni ja mu ška blu za, sa ko koji se zakopčavao do grla. [6]
- Manja, jednokrilna vrata kroz koja se ulazi u dvorište. [6]
- Koji se odnosi na stražnji deo kuće. Bačka Palanka[6]
- Isto. [11] Deronje[6]
Primeri:
- Ne vàlja dȕgo da stòji tolùzina na zѐmlji; tȃ strána što je dȏjna tȃ trȕne ako bi dȕže stȍjalo (i zѐmlja vúče snȃgu), ako bi se ȍkišalo. [12] [8] [9] [2] [13] Jaša Tomić Ledinci Ruma Karlovčić Golubinci Inđija Beška Šimanovci Batajnica Ravno Selo Gospođinci Kovilj Đala Iđoš Itebej Melenci Jaša Tomić Aradac Šurjan Boka Neuzina Farkaždin Ilandža Čenta Vršac [6]
- Raséče se kòlāč načȅtvoro, ali sa dȏjne stráne. Stari Slankamen [6]# Pa kȍrēn rȅpe, ȏn je dȏlnji, a ȉmāš glȃvu rȅpe, tȏ je gȏrnje. Subotica [6]
- Otkinulo ti se dȏlnje dugme. Jasenovo Đala [6]# Kad po vú češ dȏljni dȅo aljina iz ormára, srȕ ši du ti se i ȍstale. [14] [15] [16] Čenej Đala Srpski Krstur Novi Kneževac Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja [6]# Donji snopovi su mokri. [17] Jasenovo Pačir [6]
- Ȍndak òna [pčela] ùzima kȃp na dȏnjim vȉlicama. Ilandža [6]# Ako na primer dojne vode dolazidu , porast dojnih voda, ondak je kod nas jako teško raditi u ribarstvu [ShLR]. Stari Slankamen [6]# Zna se alov [šta ima]: odvoda, gornja odvoda i dojna odvoda. Na dojnem imade olovice da ide po dnu, a odgore ima paraši. [7] Mol [6]# Lȁk je mѐni bȉo tȃj dȏjni pòsao, tȏ sam vòlo da rȃdim. Jaša Tomić [6]# Pȓvo se mȅće dȏjni snȍp. [18] Mošorin [6]# Na dojnim strukovima sitne udice, na kečigu. [7] Elemir [6]# Dole isto olovi, mislim olovice tako okrugle nanizano — gornja obrvka i dolnja. [7] Klenak [6]# Mȏra da je u dȏljnjoj fijóci, tráži!. Novo Miloševo [6]# Radili smo i s gornjim alovom. Tu nema ni cigle, tu izvadimo alov, svaki drugi olov izvadimo napolje. Gornji alov vučemo, leti, noćom gornji alov, da nju donji alov. [7] Padej [6]# Ȉmamo dȏnji rȕntāmer, kòji ùlazi u nȃkovanj, i gȏrnji. [19] Titel [6]# Donji kraj sela ima više krava. Jasenovo [6]# Ako na primer dojne vode dolazidu , porast dojnih voda, ondak je kod nas jako teško raditi u ribarstvu [ShLR]. Stari Slankamen [6]# Ȉma dȏjni vȅš. Izbište Itebej Kumane [6]
- Mȉ smo nosȉli u dvȃ: i dȏjna i gȏrnja košȕlja. Vršac [6]# Vidi ti se dȏlnja suknja. Jasenovo [6]
- Kòšulja, gȏrnja, dȏlnja. Đala [6]# Donji kaput je šiven tako da se zakopčavao do pod grlo. Takav kaput se zvao bena. [20] Nadalj [6]# Dojna vrata su na ulicu. [11] Gardinovci Lalić Deronje Bačka Palanka [6]
Izrazi:
- [1]
- sup nȃjdȏjni Gospođinci [1]
- komp donjiji. — A donja kujna je donjija od predsoblja i „zimske kujne”, ponegde i od vajata i špajza, i ona je s lebrnjim pendžerom što gleda u avliju ("A donja kujna je donjija od predsoblja i „zimske kujne”, ponegde i od vajata i špajza, i ona je s lebrnjim pendžerom što gleda u avliju"). Stapar [6]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
- ↑ 2,0 2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 382.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 121.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 120.
- ↑ 6,00 6,01 6,02 6,03 6,04 6,05 6,06 6,07 6,08 6,09 6,10 6,11 6,12 6,13 6,14 6,15 6,16 6,17 6,18 6,19 6,20 6,21 6,22 6,23 6,24 6,25 6,26 6,27 6,28 6,29 6,30 6,31 6,32 6,33 6,34 6,35 6,36 6,37 6,38 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ 8,0 8,1 Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 348.
- ↑ 9,0 9,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 155.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 144.
- ↑ 11,0 11,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 165, 264, 276.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136, 144.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 98, 366.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 144.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 13.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
- ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 52.