evo

Srpski

evo (srpski, lat. evo)

rečca

evo, rčc.

Oblici:

  1. ѐvo, ȅvo [1]

Značenja:

  1. Za ukazivanje na ono što je blizu ili se približava, pojavljuje. [1]
  2. Za ukazivanje na ono što se daje, donosi, nudi. [1]

Primeri:

  1. Ȅvo, mȏj ùnuk dóđe. [2] [3] Kumane Novo Miloševo [1]# Ѐvo ga, dȍtrča. [3] Crepaja Farkaždin [1]# Eve je druga. Kusić Vračev Gaj [1]
  2. Eve je ode. [1]
  3. Eve sam ja u štalu. Jasenovo [1]# Ȅvo, ȉmam da ti dȃm. Ilandža Đurđevo [1]


Izrazi:

  1. ˜ tebi drven/kosten zub, daj ti meni gvozden zub ("izraz koji se koristi kada detetu ispadne mlečni zub"). [1]
e 5 ž e 5 r
o nj n đ m k l
v 5 d g 5 i

Reference

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 151.
  3. 3,0 3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 291.

Napomene