kȍnjski

Prilog

uredi

Prilog

uredi

kȍnjski, pril.

Oblici:

  1. -a, konjski, -o [1]

Značenja:

  1. Koji se odnosi na konja. [1]
  2. Kola koja vuku konji. [1]
  3. Pribor za uprezanje konja. [1]
  4. Sulfat bakra koji se, pomešan sa gašenim krečom u rastvoru vode, obično upotrebljava za prskanje vinove loze, plava galica. Jasenovo[1]
  5. Poseban način vezivanja kose, rep podignut iznad potiljka. [1]
  6. Mesto u ritu gde su konji izgrizli stabla. [2] Kovilj[1]
  7. Anthemis arvensis. [1]
  8. Kao deo botaničkih naziva. [1]
  9. Isto. [1]
  10. Anthemis arvensis. [3] Vajska[1]
  11. Mentha. [1]
  12. Salvia nemorosa. [1]
  13. Salvia pratensis. [1]
  14. Stachys recta. [1]
  15. Calamintha officinalis. [1]
  16. Rumex obtusifolius. [3] Neštin[1]
  17. Kao deo zooloških naziva. [1]
  18. Vrsta vodene gliste koja se hrani krvlju. [1]
  19. Vrsta velike zelene muve Hippobosca equi. Đurđevo[1]

Primeri:

  1. Ȉzvadili mu zȗb, žívog ga nàmučili, a kȃže kad ga vȉdo, vȅlik ko kȍnjski. [4] Jaša Tomić Sremska Mitrovica Deronje Đurđevo Bašaid Neuzina Boka Šurjan Vršac [1]
  2. Čenejci pamte „konjske bolesti”: sakagiju, durinu, ždrebećak i sipnju. [5] Čenej [1]
  3. Nȅ jѐdna kȍla — dvȍja su nam ȍdnēli u zȃdrugu — i vòlōvska i kȍnjska. [6] [7] [8] Vizić Voganj Bukovac Vrdnik Kupinovo Vajska Kula Lalić Turija Gospođinci Čurug Mol Banatsko Aranđelovo Sanad Padej Novi Bečej Taraš Elemir Čenta Sefkerin Alibunar [1]
  4. Sarači [su pravili i prodavali] razne predmete od kože, pre svega konjsku opremu (uzde, sedla, kubure), pletene kandžije, remenje i sl. Ruma [1]
  5. Sarači su u ranijem vremenu sami štavili konjske i goveđe kože i zatim od njih pravili konjsku opremu za vuču. [9] Nadalj [1]
  6. Màrvena štȁla i kȍnjska. Za mȃrvu je drùkčije, a za kònje je drùkčije. Kovilj [1]
  7. Sazídali smo jѐdnu štȁlu kȍnjsku kòja mȍže da stȁne ù nju kapacѝtēt stȏ dvájes kónja. [10] [11] Mokrin Jaša Tomić [1]
  8. To je dan konjskog vašara. [12] Dobrica [1]
  9. Za škȍlu nàmestimo kȍnjski rȇp s màšnicom da bȉde lépa, ȕredna. [13] Neuzina Turija Čurug Gospođinci Žabalj Jaša Tomić Boka Šurjan [1]
  10. Konje, kada uginu, u mnogim selima pokopavaju u posebna „konjska groblja”. Takva groblja se posebno obeležavaju a i mimoilaze ih na putu. [14] [1]
  11. Tȏ je kȍnjska kamíla, a kamílica što kȃžemo, tȏ je òvo što [...] za apotéku. [3] Parage Neštin Tovariševo Pivnice Obrovac Silbaš Despotovo [1]
  12. A òva, kȍnjska kamílica visòko naráste, pa krùpne cvétove ѝma, gòtov ko bȇla ráda. [3] Parage Neštin Bođani Tovariševo Pivnice Obrovac Silbaš Despotovo Bačka Palanka [1]
  13. Cvet mu je plav i ja ko mi ri še, a iz gle da kao ze va li ca. Cve ta pre ko ce log le ta po li va da ma i dru mo vi ma. Či ni mi se da taj cvet zo vu i „konj ski bo si ljak” ( — Pg Sl Dp) [FJzB]. [15] [1]
  14. Kȍnj ski bòsi ljak lѝlā cvѐtā. [16] Morović Despotovo Zmajevo Melenci Sefkerin [1]
  15. Kȍnjski bòsiljak, ȅvo ѝ sad ȉma nà njivi kòd nās. Vàko ȉma tȗ svȕd bȇli tàko cvȇt, kȍnjski bòsiljak. Pa ѝdu čȅle na kȍnjski bòsiljak. [3] Silbaš Neštin Obrovac Despotovo Bačka Palanka [1]
  16. Pijavica, po berberskom pričanju, ima dve vrste: konjske i ljudske. [17] Kikinda [1]


Reference

uredi
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.
  4. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 166.
  5. Konji vrani. 1987, 326 str, str. 125.
  6. Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  7. Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
  8. Bagrem beli. 1986, 146 str, str. 43.
  9. Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 54, 151.
  10. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 118.
  11. Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  12. Konji vrani. 1987, 326 str, str. 48.
  13. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  14. Konji vrani. 1987, 326 str, str. 95.
  15. Damjan Preradović, Nekoliko srpskih reči kojih nema u Vukovu rečniku. — LMS, 184, 1895, 83—111, str. 91.
  16. Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  17. Aleksandar R. Stefanović, Berberi i berberski zanat u kikindskom dištriktu u 19. i početkom 20. veka. — Rad, 18—19, 1969—1970, 73—82, str. 79.

Napomene

uredi