Викиречник

kȍnjski

kȍnjski

kȍnjski (srpski, lat. kȍnjski)

uredi

Prilog

uredi

Prilog

uredi

kȍnjski, pril.

Oblici:

  1. -a, konjski, -o [1]

Značenja:

  1. Koji se odnosi na konja. [1]
  2. Kola koja vuku konji. [1]
  3. Pribor za uprezanje konja. [1]
  4. Sulfat bakra koji se, pomešan sa gašenim krečom u rastvoru vode, obično upotrebljava za prskanje vinove loze, plava galica. Jasenovo[1]
  5. Poseban način vezivanja kose, rep podignut iznad potiljka. [1]
  6. Mesto u ritu gde su konji izgrizli stabla. [2] Kovilj[1]
  7. Anthemis arvensis. [1]
  8. Kao deo botaničkih naziva. [1]
  9. Isto. [1]
  10. Anthemis arvensis. [3] Vajska[1]
  11. Mentha. [1]
  12. Salvia nemorosa. [1]
  13. Salvia pratensis. [1]
  14. Stachys recta. [1]
  15. Calamintha officinalis. [1]
  16. Rumex obtusifolius. [3] Neštin[1]
  17. Kao deo zooloških naziva. [1]
  18. Vrsta vodene gliste koja se hrani krvlju. [1]
  19. Vrsta velike zelene muve Hippobosca equi. Đurđevo[1]

Primeri:

  1. Ȉzvadili mu zȗb, žívog ga nàmučili, a kȃže kad ga vȉdo, vȅlik ko kȍnjski. [4] Jaša Tomić Sremska Mitrovica Deronje Đurđevo Bašaid Neuzina Boka Šurjan Vršac [1]
  2. Čenejci pamte „konjske bolesti”: sakagiju, durinu, ždrebećak i sipnju. [5] Čenej [1]
  3. Nȅ jѐdna kȍla — dvȍja su nam ȍdnēli u zȃdrugu — i vòlōvska i kȍnjska. [6] [7] [8] Vizić Voganj Bukovac Vrdnik Kupinovo Vajska Kula Lalić Turija Gospođinci Čurug Mol Banatsko Aranđelovo Sanad Padej Novi Bečej Taraš Elemir Čenta Sefkerin Alibunar [1]
  4. Sarači [su pravili i prodavali] razne predmete od kože, pre svega konjsku opremu (uzde, sedla, kubure), pletene kandžije, remenje i sl. Ruma [1]
  5. Sarači su u ranijem vremenu sami štavili konjske i goveđe kože i zatim od njih pravili konjsku opremu za vuču. [9] Nadalj [1]
  6. Màrvena štȁla i kȍnjska. Za mȃrvu je drùkčije, a za kònje je drùkčije. Kovilj [1]
  7. Sazídali smo jѐdnu štȁlu kȍnjsku kòja mȍže da stȁne ù nju kapacѝtēt stȏ dvájes kónja. [10] [11] Mokrin Jaša Tomić [1]
  8. To je dan konjskog vašara. [12] Dobrica [1]
  9. Za škȍlu nàmestimo kȍnjski rȇp s màšnicom da bȉde lépa, ȕredna. [13] Neuzina Turija Čurug Gospođinci Žabalj Jaša Tomić Boka Šurjan [1]
  10. Konje, kada uginu, u mnogim selima pokopavaju u posebna „konjska groblja”. Takva groblja se posebno obeležavaju a i mimoilaze ih na putu. [14] [1]
  11. Tȏ je kȍnjska kamíla, a kamílica što kȃžemo, tȏ je òvo što [...] za apotéku. [3] Parage Neštin Tovariševo Pivnice Obrovac Silbaš Despotovo [1]
  12. A òva, kȍnjska kamílica visòko naráste, pa krùpne cvétove ѝma, gòtov ko bȇla ráda. [3] Parage Neštin Bođani Tovariševo Pivnice Obrovac Silbaš Despotovo Bačka Palanka [1]
  13. Cvet mu je plav i ja ko mi ri še, a iz gle da kao ze va li ca. Cve ta pre ko ce log le ta po li va da ma i dru mo vi ma. Či ni mi se da taj cvet zo vu i „konj ski bo si ljak” ( — Pg Sl Dp) [FJzB]. [15] [1]
  14. Kȍnj ski bòsi ljak lѝlā cvѐtā. [16] Morović Despotovo Zmajevo Melenci Sefkerin [1]
  15. Kȍnjski bòsiljak, ȅvo ѝ sad ȉma nà njivi kòd nās. Vàko ȉma tȗ svȕd bȇli tàko cvȇt, kȍnjski bòsiljak. Pa ѝdu čȅle na kȍnjski bòsiljak. [3] Silbaš Neštin Obrovac Despotovo Bačka Palanka [1]
  16. Pijavica, po berberskom pričanju, ima dve vrste: konjske i ljudske. [17] Kikinda [1]


Sinonimi:

  1. konjara Bačka Palanka [1]


Reference

uredi
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 166.
  5. ↑ Konji vrani. 1987, 326 str, str. 125.
  6. ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  7. ↑ Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
  8. ↑ Bagrem beli. 1986, 146 str, str. 43.
  9. ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 54, 151.
  10. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 118.
  11. ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  12. ↑ Konji vrani. 1987, 326 str, str. 48.
  13. ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  14. ↑ Konji vrani. 1987, 326 str, str. 95.
  15. ↑ Damjan Preradović, Nekoliko srpskih reči kojih nema u Vukovu rečniku. — LMS, 184, 1895, 83—111, str. 91.
  16. ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  17. ↑ Aleksandar R. Stefanović, Berberi i berberski zanat u kikindskom dištriktu u 19. i početkom 20. veka. — Rad, 18—19, 1969—1970, 73—82, str. 79.

Napomene

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ко̏њски&oldid=557613”