nedelja

Srpski

Padež Jednina Množina
Nominativ недelja недelje
Genitiv недelje недelja
Dativ недelji недeljama
Akuzativ недelja недelje
Vokativ недeljo недelje
Instrumental недeljom недeljama
Lokativ недelji недeljama


Imenica

nedelja, ž

Izgovor:

IPA: [...]  
Audio:  noicon(datoteka)
Prethodni: subota
Sledeći: ponedeljak

Slogovi: ne·дe·lja,  mn. ne·дe·lje


Značenja:

  1. Sedmi ili zadnji dan u nedelji (sedmici). Dan posle subote i pre ponedeljka.
  2. Dan uoči uskršnjeg posta. [1]

Skraćenice:

ne., ned.

Poreklo:

Etimološki gledano to je: dan kad se "ne dela" to jest, ne radi.[2]


Primeri:

  1. Недelja je najbelja, meka kao kudelja, šarena k'o kecelja - stara dobra недelja.
  2. Bele nedelje jedu se mlečni proizvodi: mleko, sir, kajmak. Što god se skuva na bele poklade (nedelja), mora se pojesti tog dana, ne sme se baciti (ne znaju zašto). Na Bele poklade uveče svi se presvuku u čisto, mati donese bela luka i svi u kući, kako odrasli tako i mladi, namažu se belim lukom i to pod pazuhom, pod kolenima, oko vrata i prsiju; neki namažu samo tabane, a kada legnu, svi pod glavu stave češanj belog luka, u vrata i prozore zabodu noževe i viljuške, a metlu obrnuto naslone na vrata. Bio je običaj da celu tu noć gori svetlo, jer oko ponoći idu veštice [...] Sutradan je Čista nedelja. U Beloj nedelji stoka se isteruje rano ujutro i daje joj se sveža (tek izvučena) voda, da bi stoka imala mleka. [3] [1]

Izreke i poslovice:


Izvedene reči:

nedeljnik



Prevodi

Reference

  1. 1,0 1,1 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Milan Šipka, Priče o rečima. s. 286-8
  3. Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 99.

Srodni članci sa Vikipedije:

[1] nedelja