nedelja
nedelja
Jezici (1)
Padež | Jednina | Množina |
---|---|---|
Nominativ | недelja | недelje |
Genitiv | недelje | недelja |
Dativ | недelji | недeljama |
Akuzativ | недelja | недelje |
Vokativ | недeljo | недelje |
Instrumental | недeljom | недeljama |
Lokativ | недelji | недeljama |
Imenica
nedelja, ž
Izgovor:
Prethodni: | subota |
---|---|
Sledeći: | ponedeljak |
Slogovi: ne·дe·lja, mn. ne·дe·lje
Značenja:
- Sedmi ili zadnji dan u nedelji (sedmici). Dan posle subote i pre ponedeljka.
- Dan uoči uskršnjeg posta. [1]
Skraćenice:
Poreklo:
- Etimološki gledano to je: dan kad se "ne dela" to jest, ne radi.[2]
Primeri:
- Недelja je najbelja, meka kao kudelja, šarena k'o kecelja - stara dobra недelja.
- Bele nedelje jedu se mlečni proizvodi: mleko, sir, kajmak. Što god se skuva na bele poklade (nedelja), mora se pojesti tog dana, ne sme se baciti (ne znaju zašto). Na Bele poklade uveče svi se presvuku u čisto, mati donese bela luka i svi u kući, kako odrasli tako i mladi, namažu se belim lukom i to pod pazuhom, pod kolenima, oko vrata i prsiju; neki namažu samo tabane, a kada legnu, svi pod glavu stave češanj belog luka, u vrata i prozore zabodu noževe i viljuške, a metlu obrnuto naslone na vrata. Bio je običaj da celu tu noć gori svetlo, jer oko ponoći idu veštice [...] Sutradan je Čista nedelja. U Beloj nedelji stoka se isteruje rano ujutro i daje joj se sveža (tek izvučena) voda, da bi stoka imala mleka. [3] [1]
Izreke i poslovice:
Izvedene reči:
Prevodi
Reference
- ↑ 1,0 1,1 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Milan Šipka, Priče o rečima. s. 286-8
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 99.
Srodni članci sa Vikipedije:
- [1] nedelja