džega
džega
Jezici (1)
Padež | Jednina | Množina |
---|---|---|
Nominativ | džega | džege |
Genitiv | džege | džega |
Dativ | džegi | džegama |
Akuzativ | džegu | džege |
Vokativ | džego | džege |
Instrumental | džegom | džegama |
Lokativ | džegi | džegama |
Imenica
džega, ž
Oblici:
Slogovi: dže-ga, mn. dže-ge
Značenja:
- [1] Vrsta kape kojom se pokriva spletena kosa. [1]
- [2] Manja trouglasta marama (obično izvezena) kojom žene povezuju spletenu kosu. [1]
- [3] Spletena kosa, vitica, kika uvijena u krug i pokrivena maramom ili naročitom kapom. [1]
- [4] mesnati delikates od iznutrica
Primeri:
- [1.1.] Devojke su išle gologlave, mlade su nosile džegu. [2] Bačka Palanka, Čerević, Mol, Ostojićevo [1]
- [1.2.] Ȍnda su mlȃde nòsile džége. [3] Laćarak, Susek, Sviloš, Pačir, Sombor, Turija, Čurug, Gospođinci, Žabalj [1]
- [1.3.] Mlade žene su nekoliko godina posle venčanja nosile kapu „zlataru” ili “džegu”. [2] Ostojićevo [1]
- [1.4.] Posle porođaja žene su na glavi, preko opletene kose, nosile džege, male kapice sa okruglim dnom. [4] [1]
- [1.5.] „Džega” je bila vrsta crne kape. Ima čvrsto „dance”, a unaokolo je ubrana tkanina. Bilo je džega vezenih i nevezenih. U nekih je džega imala nešto kao rep koji se spuštao niz vrat. Džega je stavljana na glavu po konđi. [5] [6] [7] Jarkovac, Berkasovo, Mokrin [1]
- [1.6.] A mȍlim te, ȅklovala i tȇ džége što sam ti govòrila, cȓnim kóncem, tȏ je nѐviđeno. Kula [1]
- [1.7.]Džégu su nòsile ȕdāte žѐne dok se ne pòrode. Novi Sad, Subotica, Turija, Ravno Selo, Novo Miloševo [1]
- [2.1.] Dòšla je vòjvodӣnca, povézala mi džégu. [1]
- [2.2.] Povéži lȇpo džégu. [1]
- [3.1.] Punđe nose neudate ženske, a džege udate. Begeč [1]
- [4.1.] Morao sam da bacim svu džegu jer se uprelavila. [8] Mokrin, Novi Bečej, Ilandža [1]
- [4.2.] Dobro pripremljena i osušena džega važi za delikates i zbog toga se jede umereno. Novo Miloševo [1]
Prevodi
|
|
Reference
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 151.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 74.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 97.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 150, 154.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 142.
- ↑ Ivanka Rajkov, Prilog za dijalektološki rečnik govora Mokrina. — PPJ, 7, 1971, 187—192.