Викиречник

lȁk

lȁk

lȁk (srpski, ćir. lȁk)

uredi

Prilog

uredi

Prilog

uredi

lȁk, pril.

Kategorije: past.


Oblici:

  1. -a, lak, -o [1]
  2. lak [1]
  3. ruke, ruku, drobi, kad, lak, ti, živi, drugi, crna, mu, zemlja se, glave [1]

Značenja:

  1. Koji je male težine, koji nije težak. [2] Melenci Jasenovo[1]
  2. Koji ne iziskuje veće napore. [1]
  3. Lak život. Vršac[1]
  4. Bludnica, razvratnica. Vršac[1]
  5. Zemlja koja se lako obrađuje. [3][1]
  6. Kola za prevoz lakšeg tereta, kola duga oko se dam šu va (oko 220 sm). [1]
  7. Vrsta brzih kola sa tri upregnuta konja. [1]
  8. Krava koju je lako musti, koja lako pušta mleko. [4] Opovo[1]
  9. Bez muke, bez napora, sa lakoćom. [1]
  10. Koji lako učiti, shvata, pamti. Jasenovo[1]
  11. Koji je vešt u vađenju zuba, koji sa lakoćom i bezbolno vadi zub. [1]
  12. Isto. [1]
  13. Izraz prilikom sahranjivanja pokojnika. [1]
  14. Dobro se živi uz tuđu pomoć. Jasenovo[1]

Primeri:

  1. Sve šta je steko, došlo je lakom mukom. [5] Crvena Crkva Novo Miloševo [1]
  2. Ònō je lȁkša kategȏrija — uvláčenje u pȇć, òvō je tȅža — izvláčenje. Mokrin [1]
  3. U njoj [velikoj šupi] su bili smešteni velika kola od 11 šuva, mala laka kola, čezije [...]. [6] Bački Brestovac Martinci Gibarac Erdevik Sremska Mitrovica Grabovci Karlovčić Vojka Krušedol Krčedin Boljevci Starčevo Sivac Kula Bačka Palanka Despotovo Zmajevo Gospođinci Kać Srpski Krstur Padej Mokrin [1]
  4. Krajem prethodnog veka [ XIX ], priznata su kao najbrža, „laka mađarska kola” sa tri upregnuta konja, navodni pronalazak kralja Matije Korvina. [7] Subotica [1]
  5. Sȁd je bȁr lȁko. [8] [9] Izbište Gospođinci Novi Bečej Kumane Boka Farkaždin [1]
  6. Lȁko je žíviti brez račúna; tȇško je žíviti s račúnom. Novo Miloševo [1]
  7. Svȁkim stàrijim čòveku škȍdi kad jȇ kàsnije; zòto kad jȇ rànīje, ȍndakēna je lȁkše. Zrenjanin [1]
  8. I tȏ, tȏ je tàko ìšlo po snégu i tȏ je lȁko ìšlo. Aradac [1]
  9. Narod veruje da postoje berberi lake i teške ruke, tj. da poneki lako i brzo vade zub, da se bol skoro i ne oseti, dok kod drugih to duže traje i sa više bola. [10] Kikinda [1]
  10. U Čenti je bio poznat po „lakoj ruci” berberin Petar Rot. [10] [11] Čenta Kikinda [1]
  11. I ȍnda njègova rodbìna bȃci šȁku zèmlje ùnūtra i kȃže: „Lȁka mu cȓna zèmlja!”. [12] Bašaid Vršac [1]


Izvedene reči:

  1. lȁko [1]


Sinonimi:

  1. lasno [1]


Izrazi:

  1. [1]
  2. komp làkšii]], -a]], -e Padej [1]
  3. [1]
  4. lȁku nȏć ("pozdrav uveče pre odlaska na spavanje"; "Pri rastanku uobičajeno je pozdravljanje „zbogom”, „zbogom ostaj”, „uzdravlje”, „uzdravlje ostaj” i „laku noć” ako je veče"). Ostojićevo Novo Miloševo [1]
  5. ˜ ko perce [1]
  6. ˜ ko pero Jasenovo [1]

Reference

uredi
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 137.
  3. ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  4. ↑ Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 369.
  6. ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  7. ↑ Konji vrani. 1987, 326 str, str. 83.
  8. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 231, 369.
  9. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 140.
  10. ↑ 10,0 10,1 Aleksandar R. Stefanović, Berberi i berberski zanat u kikindskom dištriktu u 19. i početkom 20. veka. — Rad, 18—19, 1969—1970, 73—82, str. 80.
  11. ↑ Duško Petrov, Čenta Leopoldova Čenta. Novi Sad — Zrenjanin, 2002, 253 str, str. 235.
  12. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 129.

Napomene

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=lȁk&oldid=585856”