Викиречник

ла̏к

ла̏к

ла̏к (српски, lat. lȁk) уреди

Прилог уреди

ла̏к, прил.

Категорије: паст.


Облици:

  1. -а, лак, -о [1]
  2. лак [1]
  3. руке, руку, дроби, кад, лак, ти, живи, други, црна, му, земља се, главе [1]

Значења:

  1. Који је мале тежине, који није тежак. [2] Меленци Јасеново[1]
  2. Који не изискује веће напоре. [1]
  3. Лак живот. Вршац[1]
  4. Блудница, развратница. Вршац[1]
  5. Земља која се лако обрађује. [3][1]
  6. Кола за превоз лакшег терета, кола дуга око се дам шу ва (око 220 см). [1]
  7. Врста брзих кола са три упрегнута коња. [1]
  8. Крава коју је лако мусти, која лако пушта млеко. [4] Опово[1]
  9. Без муке, без напора, са лакоћом. [1]
  10. Који лако учити, схвата, памти. Јасеново[1]
  11. Који је вешт у вађењу зуба, који са лакоћом и безболно вади зуб. [1]
  12. Исто. [1]
  13. Израз приликом сахрањивања покојника. [1]
  14. Добро се живи уз туђу помоћ. Јасеново[1]

Примери:

  1. Све шта је стеко, дошло је лаком муком. [5] Црвена Црква Ново Милошево [1]
  2. О̀но̄ је ла̏кша катего̑рија — увла́чење у пе̑ћ, о̀во̄ је те̏жа — извла́чење. Мокрин [1]
  3. У њој [великој шупи] су били смештени велика кола од 11 шува, мала лака кола, чезије [...]. [6] Бачки Брестовац Мартинци Гибарац Ердевик Сремска Митровица Грабовци Карловчић Војка Крушедол Крчедин Бољевци Старчево Сивац Кула Бачка Паланка Деспотово Змајево Госпођинци Каћ Српски Крстур Падеј Мокрин [1]
  4. Крајем претходног века [ XIX ], призната су као најбржа, „лака мађарска кола” са три упрегнута коња, наводни проналазак краља Матије Корвина. [7] Суботица [1]
  5. Са̏д је ба̏р ла̏ко. [8] [9] Избиште Госпођинци Нови Бечеј Кумане Бока Фаркаждин [1]
  6. Ла̏ко је жи́вити брез рачу́на; те̑шко је жи́вити с рачу́ном. Ново Милошево [1]
  7. Сва̏ким ста̀ријим чо̀веку шко̏ди кад је̑ ка̀сније; зо̀то кад је̑ ра̀нӣје, о̏ндаке̄на је ла̏кше. Зрењанин [1]
  8. И то̑, то̑ је та̀ко ѝшло по сне́гу и то̑ је ла̏ко ѝшло. Арадац [1]
  9. Народ верује да постоје бербери лаке и тешке руке, тј. да понеки лако и брзо ваде зуб, да се бол скоро и не осети, док код других то дуже траје и са више бола. [10] Кикинда [1]
  10. У Ченти је био познат по „лакој руци” берберин Петар Рот. [10] [11] Чента Кикинда [1]
  11. И о̏нда њѐгова родбѝна ба̑ци ша̏ку зѐмље у̀нӯтра и ка̑же: „Ла̏ка му цр̑на зѐмља!”. [12] Башаид Вршац [1]


Изведене речи:

  1. ла̏ко [1]


Синоними:

  1. ласно [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. комп ла̀кшии]], -а]], -е Падеј [1]
  3. [1]
  4. ла̏ку но̑ћ ("поздрав увече пре одласка на спавање"; "При растанку уобичајено је поздрављање „збогом”, „збогом остај”, „уздравље”, „уздравље остај” и „лаку ноћ” ако је вече"). Остојићево Ново Милошево [1]
  5. ˜ ко перце [1]
  6. ˜ ко перо Јасеново [1]

Референце уреди

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 137.
  3. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 369.
  6. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  7. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 83.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 231, 369.
  9. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 140.
  10. ↑ 10,0 10,1 Александар Р. Стефановић, Бербери и берберски занат у кикиндском диштрикту у 19. и почетком 20. века. — Рад, 18—19, 1969—1970, 73—82, стр. 80.
  11. ↑ Душко Петров, Чента Леополдова Чента. Нови Сад — Зрењанин, 2002, 253 стр, стр. 235.
  12. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ла̏к&oldid=585855”