Викиречник

lȁk

lȁk

lȁk (српски, ћир. ла̏к) уреди

Прилог уреди

lȁk, прил.

Категорије: паст.


Облици:

  1. -a, lak, -o [1]
  2. lak [1]
  3. ruke, ruku, drobi, kad, lak, ti, živi, drugi, crna, mu, zemlja se, glave [1]

Значења:

  1. Koji je male težine, koji nije težak. [2] Меленци Јасеново[1]
  2. Koji ne iziskuje veće napore. [1]
  3. Lak život. Вршац[1]
  4. Bludnica, razvratnica. Вршац[1]
  5. Zemlja koja se lako obrađuje. [3][1]
  6. Kola za prevoz lakšeg tereta, kola duga oko se dam šu va (oko 220 sm). [1]
  7. Vrsta brzih kola sa tri upregnuta konja. [1]
  8. Krava koju je lako musti, koja lako pušta mleko. [4] Опово[1]
  9. Bez muke, bez napora, sa lakoćom. [1]
  10. Koji lako učiti, shvata, pamti. Јасеново[1]
  11. Koji je vešt u vađenju zuba, koji sa lakoćom i bezbolno vadi zub. [1]
  12. Isto. [1]
  13. Izraz prilikom sahranjivanja pokojnika. [1]
  14. Dobro se živi uz tuđu pomoć. Јасеново[1]

Примери:

  1. Sve šta je steko, došlo je lakom mukom. [5] Црвена Црква Ново Милошево [1]
  2. Ònō je lȁkša kategȏrija — uvláčenje u pȇć, òvō je tȅža — izvláčenje. Мокрин [1]
  3. U njoj [velikoj šupi] su bili smešteni velika kola od 11 šuva, mala laka kola, čezije [...]. [6] Бачки Брестовац Мартинци Гибарац Ердевик Сремска Митровица Грабовци Карловчић Војка Крушедол Крчедин Бољевци Старчево Сивац Кула Бачка Паланка Деспотово Змајево Госпођинци Каћ Српски Крстур Падеј Мокрин [1]
  4. Krajem prethodnog veka [ XIX ], priznata su kao najbrža, „laka mađarska kola” sa tri upregnuta konja, navodni pronalazak kralja Matije Korvina. [7] Суботица [1]
  5. Sȁd je bȁr lȁko. [8] [9] Избиште Госпођинци Нови Бечеј Кумане Бока Фаркаждин [1]
  6. Lȁko je žíviti brez račúna; tȇško je žíviti s račúnom. Ново Милошево [1]
  7. Svȁkim stàrijim čòveku škȍdi kad jȇ kàsnije; zòto kad jȇ rànīje, ȍndakēna je lȁkše. Зрењанин [1]
  8. I tȏ, tȏ je tàko ìšlo po snégu i tȏ je lȁko ìšlo. Арадац [1]
  9. Narod veruje da postoje berberi lake i teške ruke, tj. da poneki lako i brzo vade zub, da se bol skoro i ne oseti, dok kod drugih to duže traje i sa više bola. [10] Кикинда [1]
  10. U Čenti je bio poznat po „lakoj ruci” berberin Petar Rot. [10] [11] Чента Кикинда [1]
  11. I ȍnda njègova rodbìna bȃci šȁku zèmlje ùnūtra i kȃže: „Lȁka mu cȓna zèmlja!”. [12] Башаид Вршац [1]


Изведене речи:

  1. lȁko [1]


Синоними:

  1. lasno [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. komp làkšii]], -a]], -e Падеј [1]
  3. [1]
  4. lȁku nȏć ("pozdrav uveče pre odlaska na spavanje"; "Pri rastanku uobičajeno je pozdravljanje „zbogom”, „zbogom ostaj”, „uzdravlje”, „uzdravlje ostaj” i „laku noć” ako je veče"). Остојићево Ново Милошево [1]
  5. ˜ ko perce [1]
  6. ˜ ko pero Јасеново [1]

Референце уреди

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 137.
  3. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 369.
  6. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  7. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 83.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 231, 369.
  9. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 140.
  10. ↑ 10,0 10,1 Александар Р. Стефановић, Бербери и берберски занат у кикиндском диштрикту у 19. и почетком 20. века. — Рад, 18—19, 1969—1970, 73—82, стр. 80.
  11. ↑ Душко Петров, Чента Леополдова Чента. Нови Сад — Зрењанин, 2002, 253 стр, стр. 235.
  12. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=lȁk&oldid=585856”