ла̏к
ла̏к
Прилог
уредиПрилог
уредила̏к, прил.
Категорије: паст.
Облици:
Значења:
- Који је мале тежине, који није тежак. [2] Меленци Јасеново[1]
- Који не изискује веће напоре. [1]
- Лак живот. Вршац[1]
- Блудница, развратница. Вршац[1]
- Земља која се лако обрађује. [3][1]
- Кола за превоз лакшег терета, кола дуга око се дам шу ва (око 220 см). [1]
- Врста брзих кола са три упрегнута коња. [1]
- Крава коју је лако мусти, која лако пушта млеко. [4] Опово[1]
- Без муке, без напора, са лакоћом. [1]
- Који лако учити, схвата, памти. Јасеново[1]
- Који је вешт у вађењу зуба, који са лакоћом и безболно вади зуб. [1]
- Исто. [1]
- Израз приликом сахрањивања покојника. [1]
- Добро се живи уз туђу помоћ. Јасеново[1]
Примери:
- Све шта је стеко, дошло је лаком муком. [5] Црвена Црква Ново Милошево [1]
- О̀но̄ је ла̏кша катего̑рија — увла́чење у пе̑ћ, о̀во̄ је те̏жа — извла́чење. Мокрин [1]
- У њој [великој шупи] су били смештени велика кола од 11 шува, мала лака кола, чезије [...]. [6] Бачки Брестовац Мартинци Гибарац Ердевик Сремска Митровица Грабовци Карловчић Војка Крушедол Крчедин Бољевци Старчево Сивац Кула Бачка Паланка Деспотово Змајево Госпођинци Каћ Српски Крстур Падеј Мокрин [1]
- Крајем претходног века [ XIX ], призната су као најбржа, „лака мађарска кола” са три упрегнута коња, наводни проналазак краља Матије Корвина. [7] Суботица [1]
- Са̏д је ба̏р ла̏ко. [8] [9] Избиште Госпођинци Нови Бечеј Кумане Бока Фаркаждин [1]
- Ла̏ко је жи́вити брез рачу́на; те̑шко је жи́вити с рачу́ном. Ново Милошево [1]
- Сва̏ким ста̀ријим чо̀веку шко̏ди кад је̑ ка̀сније; зо̀то кад је̑ ра̀нӣје, о̏ндаке̄на је ла̏кше. Зрењанин [1]
- И то̑, то̑ је та̀ко ѝшло по сне́гу и то̑ је ла̏ко ѝшло. Арадац [1]
- Народ верује да постоје бербери лаке и тешке руке, тј. да понеки лако и брзо ваде зуб, да се бол скоро и не осети, док код других то дуже траје и са више бола. [10] Кикинда [1]
- У Ченти је био познат по „лакој руци” берберин Петар Рот. [10] [11] Чента Кикинда [1]
- И о̏нда њѐгова родбѝна ба̑ци ша̏ку зѐмље у̀нӯтра и ка̑же: „Ла̏ка му цр̑на зѐмља!”. [12] Башаид Вршац [1]
Изведене речи:
Изрази:
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 137.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 369.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 83.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 231, 369.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 140.
- ↑ 10,0 10,1 Александар Р. Стефановић, Бербери и берберски занат у кикиндском диштрикту у 19. и почетком 20. века. — Рад, 18—19, 1969—1970, 73—82, стр. 80.
- ↑ Душко Петров, Чента Леополдова Чента. Нови Сад — Зрењанин, 2002, 253 стр, стр. 235.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.