putnik

Srpski

Padež Jednina Množina
Nominativ putnik putnici
Genitiv putnika putnika
Dativ putniku putnicima
Akuzativ putnika putnike
Vokativ putniče putnici
Instrumental putnikom putnicima
Lokativ putniku putnicima


Imenica

putnik, m

Oblici:

[1.1.] pȕtnik Izbište, pȗtnik [1]
[1.1.] pȗtnik [1]

Slogovi: put-nik,  mn. put-ni-ci


Značenja:

[1.] Osoba koja putuje. [1]
[1.1.] U Sanskrtu nailazimo na imenicu muškog roda पथिक [2] (čita se) pathika, jedno od značenja je istovetno kao i u srpskom jeziku.
[2.] Osoba koja se slučajno nađe, nameri u gostima (obično o Božiću). [1]

Poreklo:

[1.1.] iz praslavenskog:

Sinonimi:

[2.1.] putnik namernik


Primeri:

[1.1.] Ȍndak tȁta ȕvek je dávo za pȗtnika koji pùtuje, prímer, níje kòt kuće, nȅgdi je na pútu. [3] Beška, Novo Miloševo, Melenci, Farkaždin [1]
[2.1.] Pȓvom dȍbi pȗtnik párče, pa pȍsle dȍbi pastȋr ȍma za njíme, pa pȍsle gȁzda, i svȅ rȇdom kȍlko ȉma glóte. Izbište [1]
[2.2.] Ȍnda domàćin ȕzme čésnicu pa séče: pȓvo pȗtniku, kȍmād, ko nàīđe. Martonoš [1]
[2.3.] Ȍndak tȁta kad otkr̀ja, pȓvo pȗtniku párče, pa pòloženīku. Novi Sad [1]
[2.4.] Pȓvo párče òstavi pȗtniku. Stari Slankamen [1]
[2.5.] Nȅki pȗt spȁdne [novac iz česnice] pȗtniku nāmȅrniku. Banatska Palanka [1]


Asocijacije:

[1.1.] put

Izvedene reči:

[1.1.] putnički



Prevodi

Reference

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Sanskrt: [[1]]
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 100, 103.