путник

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив путник путници
Генитив путника путника
Датив путнику путницима
Акузатив путника путнике
Вокатив путниче путници
Инструментал путником путницима
Локатив путнику путницима


Именица

путник, м

Облици:

[1.1.] пу̏тник Избиште, пу̑тник [1]
[1.1.] пу̑тник [1]

Слогови: пут-ник,  мн. пут-ни-ци


Значења:

[1.] Особа која путује. [1]
[1.1.] У Санскрту наилазимо на именицу мушког рода पथिक [2] (чита се) патхика, једно од значења је истоветно као и у српском језику.
[2.] Особа која се случајно нађе, намери у гостима (обично о Божићу). [1]

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Синоними:

[2.1.] путник намерник


Примери:

[1.1.] О̏ндак та̏та у̏век је да́во за пу̑тника који пу̀тује, при́мер, ни́је ко̀т куће, не̏гди је на пу́ту. [3] Бешка, Ново Милошево, Меленци, Фаркаждин [1]
[2.1.] Пр̑вом до̏би пу̑тник па́рче, па по̏сле до̏би пасти̑р о̏ма за њи́ме, па по̏сле га̏зда, и све̏ ре̑дом ко̏лко и̏ма гло́те. Избиште [1]
[2.2.] О̏нда дома̀ћин у̏зме че́сницу па се́че: пр̑во пу̑тнику, ко̏ма̄д, ко на̀ӣђе. Мартонош [1]
[2.3.] О̏ндак та̏та кад откр̀ја, пр̑во пу̑тнику па́рче, па по̀ложенӣку. Нови Сад [1]
[2.4.] Пр̑во па́рче о̀стави пу̑тнику. Стари Сланкамен [1]
[2.5.] Не̏ки пу̑т спа̏дне [новац из чеснице] пу̑тнику на̄ме̏рнику. Банатска Паланка [1]


Асоцијације:

[1.1.] пут

Изведене речи:

[1.1.] путнички



Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Санскрт: [[1]]
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100, 103.