путник
путник
Језици (1)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | путник | путници |
Генитив | путника | путника |
Датив | путнику | путницима |
Акузатив | путника | путнике |
Вокатив | путниче | путници |
Инструментал | путником | путницима |
Локатив | путнику | путницима |
Именица
путник, м
Облици:
Слогови: пут-ник, мн. пут-ни-ци
Значења:
- [1.] Особа која путује. [1]
- [1.1.] У Санскрту наилазимо на именицу мушког рода पथिक [2] (чита се) патхика, једно од значења је истоветно као и у српском језику.
- [2.] Особа која се случајно нађе, намери у гостима (обично о Божићу). [1]
Порекло:
- [1.1.] из праславенског:
Примери:
- [1.1.] О̏ндак та̏та у̏век је да́во за пу̑тника који пу̀тује, при́мер, ни́је ко̀т куће, не̏гди је на пу́ту. [3] Бешка, Ново Милошево, Меленци, Фаркаждин [1]
- [2.1.] Пр̑вом до̏би пу̑тник па́рче, па по̏сле до̏би пасти̑р о̏ма за њи́ме, па по̏сле га̏зда, и све̏ ре̑дом ко̏лко и̏ма гло́те. Избиште [1]
- [2.2.] О̏нда дома̀ћин у̏зме че́сницу па се́че: пр̑во пу̑тнику, ко̏ма̄д, ко на̀ӣђе. Мартонош [1]
- [2.3.] О̏ндак та̏та кад откр̀ја, пр̑во пу̑тнику па́рче, па по̀ложенӣку. Нови Сад [1]
- [2.4.] Пр̑во па́рче о̀стави пу̑тнику. Стари Сланкамен [1]
- [2.5.] Не̏ки пу̑т спа̏дне [новац из чеснице] пу̑тнику на̄ме̏рнику. Банатска Паланка [1]
Асоцијације:
- [1.1.] пут
Изведене речи:
- [1.1.] путнички
Преводи
|
|
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Санскрт: [[1]]
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100, 103.