putnik
putnik
Језици (1)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | putnik | putnici |
Генитив | putnika | putnika |
Датив | putniku | putnicima |
Акузатив | putnika | putnike |
Вокатив | putniče | putnici |
Инструментал | putnikom | putnicima |
Локатив | putniku | putnicima |
Именица
putnik, м
Облици:
Слогови: put-nik, мн. put-ni-ci
Значења:
- [1.] Osoba koja putuje. [1]
- [1.1.] U Sanskrtu nailazimo na imenicu muškog roda पथिक [2] (čita se) pathika, jedno od značenja je istovetno kao i u srpskom jeziku.
- [2.] Osoba koja se slučajno nađe, nameri u gostima (obično o Božiću). [1]
Порекло:
- [1.1.] iz praslavenskog:
Примери:
- [1.1.] Ȍndak tȁta ȕvek je dávo za pȗtnika koji pùtuje, prímer, níje kòt kuće, nȅgdi je na pútu. [3] Бешка, Ново Милошево, Меленци, Фаркаждин [1]
- [2.1.] Pȓvom dȍbi pȗtnik párče, pa pȍsle dȍbi pastȋr ȍma za njíme, pa pȍsle gȁzda, i svȅ rȇdom kȍlko ȉma glóte. Избиште [1]
- [2.2.] Ȍnda domàćin ȕzme čésnicu pa séče: pȓvo pȗtniku, kȍmād, ko nàīđe. Мартонош [1]
- [2.3.] Ȍndak tȁta kad otkr̀ja, pȓvo pȗtniku párče, pa pòloženīku. Нови Сад [1]
- [2.4.] Pȓvo párče òstavi pȗtniku. Стари Сланкамен [1]
- [2.5.] Nȅki pȗt spȁdne [novac iz česnice] pȗtniku nāmȅrniku. Банатска Паланка [1]
Асоцијације:
- [1.1.] put
Изведене речи:
- [1.1.] putnički
Преводи
|
|
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Sanskrt: [[1]]
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100, 103.