ветар
ветар
Језици (1)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | ветар | ветрови |
Генитив | ветра | ветрова |
Датив | ветру | ветровима |
Акузатив | ветар | ветрове |
Вокатив | ветре | ветрови |
Инструментал | ветром | ветровима |
Локатив | ветру | ветровима |
Именица
ветар, м
Аудио: | (датотека) |
Категорије:
- [2.1.] мед. вет.
Облици:
Морфолошке варијације:
- [1.1.] икавски: витар ијекавски: вјетар екавски: ветар
Слогови: ве-тар, мн. ве-тро-ви
Значења:
- [1.] Струјање ваздуха.
- [1.1.] Југо. [2] Кикинда[1]
- [2.] Заразно кожно обољење код људи и животиња, erysipelas. [1]
- [1.1.] У санскрту наилазимо на именицу мушког рода वातृ [3] (чита се) ватр истоветног значења као и у српском језику.
Порекло:
- [1.1.] из праславенског *ветръ
Примери:
- [1.1.] Та̏мо су ве̏трови ла́дни и цу̏гови, што је мли̏на висо̀ка (и̏ма два̑ спра̏та) и завѐја̄ву ве̏трови око̀ ње. [4] [5] [6] [7] Нови Бечеј, Сремска Митровица, Суботица, Сомбор, Сивац, Ченеј, Ковиљ, Ђала, Мокрин, Кикинда, Падеј, Ново Милошево, Башаид, Итебеј, Кумане, Елемир, Зрењанин, Јаша Томић, Томашевац, Фаркаждин, Иланџа, Вршац [1]
- [1.2.] Ку́пио [ми је] јѐдну ма̑лу каба̀ницу и у̀ве̄же ме штра̑њком да ве̏тар не ра̀шӣри мо̑ј огр̀та̄ч. Рума [1]
- [1.3.] Сно̀пове наре́ђали на̀ пе̄нџер и на вра́та да им нѐ дӯва ве̏тар у̀ собу. Мартонош [1]
- [2.1.] А о̀ни [свиње] за три̑ да̑на до̏били цр̀вени ве̏тар и у̀гинӯ нам сви̏ ( Пг — Јм Мр СР Ви Ги Млв Сот Бц Кк Ма Ер Лж Св Чр Шу Јз Кнк Во Ја Х Пт Вр СКм Гр Бу Нрд МР Ог Кр Мк Пх Кчћ Куп Го Крч Вјк НСл Бљ Бтц Бл Сур; С Г То БП Фу; Ит Оп; Ло ). [8] [9] [10] [1]
Изрази:
- [1.1.] о̀кретати се према ве̏тру ("прилагођавати се приликама, бити превртљив"). Вршац [1]
- [1.2.] до̏нео га ˜ ("изненада доћи, појавити се"). Сомбор [1]
- [1.3.] Говорити у ˜ ("узалуд говорити"). Сомбор, Вршац [1]
- [1.4.] пу̀стити ˜ Сомбор [1]
- [1.5.] па̏с ла̏је, ˜ но̏си ("не придавати значај нечијим речима"). Вршац [1]
- [1.6.] пѝшати уз ˜ ("пркосити, терати инат на своју штету"). Сомбор [1]
- [1.7.] кога да јуриш, ветар на планину ("тражити непознатог починиоца"). Јасеново [1]
- [1.8.] ка̏ко ˜ ду̑ва ("прилагођавати се приликама, бити превртљив"). Сомбор [1]
- [1.9.] приповедати у ˜ ("узалуд говорити"). Мартонош [1]
Асоцијације:
Изведене речи:
- [1.1.] ветровит, ветрометина, ветрењача
Преводи
|
|
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.44.
- ↑ Санскрт: [[1]]
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 78,53.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.7,77,83,84.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.30,40,50,64,15,73.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.2.
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет),985,74 стр.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII,991, 553—620, стр. 40.
Сродни чланци са Википедије:
- [1] ветар