куђење

куђење

Језици (1)

Српски

куђење, с

Слогови: ку-ђе-ње, мн. ку-ђе-ња

Значења:

[1.] некога укоравати, грдити и приговарати, замерати, налазити мане и недостатке

[1.1.] У санскрту наилазимо на вишезначну именицу средњег рода कुत्सन ^[1] (чита се) кутсана, једно од значења је као и у српском језику.

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Синоними:

[1.1.] кудња, кудба

Примери:

[1.1.] Најзад, такође треба избегавати давање неком савета, прекоравање или куђење некога.

[1.2.] Додуше, још се привикавамо на режим „топло-хладно” и то вагање, хвалисање или претерано куђење.

[1.3.] Истински пријатељ хвали вредности које су похвале достојне и отворено куди оно што је за куђење.

[1.4.] Куђење ваљане дјевојке сматрало се смртним гријехом исто као и лажно свједочење пред судом, јер постојао је страх од освете.

[1.5.] Већ смо се дотицали теме кажњавања и забрана и помињали смо да у адолесцентском узрасту строгост и куђење морају бити сведени на минимум.

Асоцијације:

[1.1.] кудити

Изведене речи:

[1.1.] куђен