пријатељ
пријатељ
Језици (1)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | пријатељ | пријатељи |
Генитив | пријатеља | пријатеља |
Датив | пријатељу | пријатељима |
Акузатив | пријатеља | пријатеље |
Вокатив | пријатељу | пријатељи |
Инструментал | пријатељем | пријатељима |
Локатив | пријатељу | пријатељима |
Именица
пријатељ, м
Слогови: при-ја-тељ, мн. при-ја-те-љи
Значења:
- [1.] особа за коју се развијају осећања пријатељства и другарства
- напомена за упоредно језикословље (лингвистику), речи: друг, пријатељ, јаран, Јарило, Митар морају се посматрати као једна целина.
Порекло:
- [1.1.] из праславенског *пријатель
Синоними:
- [1.1.] друг, другар, познаник, дружбеник, сапатник, садруг, компањон, пријашко, судруг, другарчина, прико, фиг. сапутник фиг., рег. јаро рег., јаран рег., фам. пајдаш фам., брат фам., бата фам., прикан фам., пријан фам., пајташ фам., жарг. ортак жарг., пајтос жарг., френд жарг., рет. камерад рет. [1]
Примери:
Асоцијације:
Изведене речи:
Референце
Сродни чланци са Википедије:
- [1] пријатељ