фа́лити

Глагол

уреди

фа́лити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. фа̑лим, фалити [1]
  2. , фалити, , хва̑лим [1]

Значења:

  1. Истицати нечије врлине, вредности, лепоту и сл., узносити, хвалити некога. [1]

Примери:

  1. Сви̏ су га фа́лили. Бечеј [1]
  2. Шта̏ то̀лко фа̑ли ту̑ дѐво̄јку, а пра̏ви се лу́да да ми̑ не̏ знамо с ки̏м се све̏ ву̏царала и шта̏ је ра́дила. [2] [3] Бока Турија Госпођинци Бегеч Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Јаша Томић Шурјан Арадац Неузина Сакуле Вршац Иванда [1]
  3. До̑ђе па фа̑ли мо̀мка, мо̀мку фа̑ли дѐво̄јку. Нови Сад [1]
  4. Ни́су та̏мо зна̏ли да то̑ ма̏ти фа̑ли сво̀ју ће́рку. Кула [1]
  5. Фа́лила сам те јуче како си био добар. Обреж [1]
  6. Па не̏ да се фа̑лим — на̑јбо̏љи смо би́ли у сѐлу. Визић [1]
  7. Са̀мо се фа̑лу. [2] [3] Ченеј Обзир Сомбор Падеј Кикинда Ново Милошево Башаид Међа Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Вршац Иванда [1]
  8. Са̏д се фа̑лу. Избиште [1]
  9. Ју̏, вала по̑ са̑та само то̑ је при́чала како је ње̑но че̏до сто̑ пу́ти фа̑љено у̀ школу ко да су дру̏га дѐца глу̏пава. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  10. Фа̑лим бо̏га што ми о̀стало јѐдно [око]. Бата [1]


Изведене речи:

  1. се [1]
  2. фа́љење [1]
  3. фа̑љен [1]


Синоними:

  1. зафалити [1]


Изрази:

  1. фалте ме уста ил ћу вас подерати ("исто"). Ново Милошево [1]
  2. Ко сефали, сам се квари ("хвалисавац постаје гори, лошији, изопачен"). [1]
  3. fалте ме уста да вас не поцепам ("благи прекор хвалисавцу"). [1]
  4. О, ти си здраво вредан, само умрле бабе па нема ко да тефали ("у обраћању лењивцу, нераднику"). Јасеново [1]
  5. фалити ко Циганин коња ("много хвалити"). [1]
  6. ˜ ("претерано (се) хвалити"). Ново Милошево [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 317, 348.
  3. 3,0 3,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 122, 152. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

Напомене

уреди