خَجِلَ

Корен: خ ج ل*

Девојчица која се постидела.

Изговор:

DIN: ẖağila  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. бити стидљив
2. бити срамежљив
3. бити постиђен
4. бити посрамљен

Примери:

لِماذا يَخْجَلُ أَغْلَبُ الرِجالِ أَنْ يُعَبِّرَ الحُبَّ؟

Зашто се већина мушкараца плаши да изрази љубав?

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити стидљив	يَخْجَلُ	خَجِلَ	1.
постидити	يُخَجِّلُ	خَجَّلَ	2.
/	/	/	3.
високо израсти	يُخْجِلُ	أَخْجَلَ	4.
/	/	/	5.
стидети се	يَتَخَاجَلُ	تَخَاجَلَ	6.
бити постиђен	يَنْخَجِلُ	إِنْخَجَلَ	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
стидети се	يَسْتَخْجِلُ	إِسْتَخْجَلَ	10.

Синоними:

• إِسْتَحَى - стидети се
• تَحَشَّمَ - стидети се

Супротне речи:

• بَرَزَ - истицати се

Изреке и пословице:

.مِما يَخْجَلُ الذَّكِيٌّ فَيَفْخَرُ أَحْمَقُ بِذَلِكَ

„Чега се паметан стиди, тиме се будала поноси.” - народна изрека

.يُمْكِنُ إِنْسانٌ طَيِّبٌ أَنْ يَخْجَلَ مِنْ نَفْسِهِ وَ حَتَى أَمامَ كَلْبٍ

„Исправан човек се може постидети чак и пред псом.” - Антон Павлович Чехов

Асоцијације:

• طِفْلٌ - дете
• بِنْتٌ - девојчица

Изведене речи:

• خَجالَةٌ - стидљивост, збуњеност, плашљивост
• خَجَلٌ - стид, срамежљивост, срамота, бојажљивост
• خَجِلٌ - стидљив, збуњен, плашљив
• خَجْلانُ - срамежљив, бојажљив
• خَجْلَةٌ - стид, срам, збуњеност
• خَجولٌ - стидљив, збуњен, плашљив
• مُخْجِلٌ - сраман, срамотан, ружан
• مَخْجولٌ - постиђен, збуњен

Сродни чланци са Википедије:

خَجِلَ

Преводи

Енглески: [1] be shy ☞en Италијански: [1] essere timido ☞it Немачки: [1] schüchtern sein ☞de Шпански: [1] sea ​​tímido ☞es Француски: [1] être timide ☞fr Фински: [1] kainostella ☞fi Грчки: [1] είναι ντροπαλός ☞el

Руски: [1] бояться ☞ru Португалски: [1] ser tímido ☞pt Македонски: [1] се грижи ☞mk Српски: [1] постидети se ☞sr Мађарски: [1] félénk ☞hu Бугарски: [1] стеснявам се ☞bg Кинески: [1] 怕羞 ☞zh

Конјугација глагола خَجِلَ (ẖağila) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						خَاجِلٌ (ḵājilun) (ẖāğilun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَخْجُولٌ (maḵjūlun) (maẖğūlun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خَجِلْتُ (ḵajiltu) (ẖağiltu)	خَجِلْتَ (ḵajilta) (ẖağilta)	خَجِلَ (ẖağila)		خَجِلْتُمَا (ḵajiltumā) (ẖağiltumā)	خَجِلَا (ḵajilā) (ẖağilā)		خَجِلْنَا (ḵajilnā) (ẖağilnā)	خَجِلْتُمْ (ḵajiltum) (ẖağiltum)	خَجِلُوا (ḵajilū) (ẖağilū)
	f		خَجِلْتِ (ḵajilti) (ẖağilti)	خَجِلَتْ (ḵajilat) (ẖağilat)			خَجِلَتَا (ḵajilatā) (ẖağilatā)			خَجِلْتُنَّ (ḵajiltunna) (ẖağiltunna)	خَجِلْنَ (ḵajilna) (ẖağilna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَخْجَلُ (ʾaḵjalu) (ʾaẖğalu)	تَخْجَلُ (taḵjalu) (taẖğalu)	يَخْجَلُ (yaḵjalu) (yaẖğalu)		تَخْجَلَانِ (taḵjalāni) (taẖğalāni)	يَخْجَلَانِ (yaḵjalāni) (yaẖğalāni)		نَخْجَلُ (naḵjalu) (naẖğalu)	تَخْجَلُونَ (taḵjalūna) (taẖğalūna)	يَخْجَلُونَ (yaḵjalūna) (yaẖğalūna)
	f		تَخْجَلِينَ (taḵjalīna) (taẖğalīna)	تَخْجَلُ (taḵjalu) (taẖğalu)			تَخْجَلَانِ (taḵjalāni) (taẖğalāni)			تَخْجَلْنَ (taḵjalna) (taẖğalna)	يَخْجَلْنَ (yaḵjalna) (yaẖğalna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَخْجَلَ (ʾaḵjala) (ʾaẖğala)	تَخْجَلَ (taḵjala) (taẖğala)	يَخْجَلَ (yaḵjala) (yaẖğala)		تَخْجَلَا (taḵjalā) (taẖğalā)	يَخْجَلَا (yaḵjalā) (yaẖğalā)		نَخْجَلَ (naḵjala) (naẖğala)	تَخْجَلُوا (taḵjalū) (taẖğalū)	يَخْجَلُوا (yaḵjalū) (yaẖğalū)
	f		تَخْجَلِي (taḵjalī) (taẖğalī)	تَخْجَلَ (taḵjala) (taẖğala)			تَخْجَلَا (taḵjalā) (taẖğalā)			تَخْجَلْنَ (taḵjalna) (taẖğalna)	يَخْجَلْنَ (yaḵjalna) (yaẖğalna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَخْجَلْ (ʾaḵjal) (ʾaẖğal)	تَخْجَلْ (taḵjal) (taẖğal)	يَخْجَلْ (yaḵjal) (yaẖğal)		تَخْجَلَا (taḵjalā) (taẖğalā)	يَخْجَلَا (yaḵjalā) (yaẖğalā)		نَخْجَلْ (naḵjal) (naẖğal)	تَخْجَلُوا (taḵjalū) (taẖğalū)	يَخْجَلُوا (yaḵjalū) (yaẖğalū)
	f		تَخْجَلِي (taḵjalī) (taẖğalī)	تَخْجَلْ (taḵjal) (taẖğal)			تَخْجَلَا (taḵjalā) (taẖğalā)			تَخْجَلْنَ (taḵjalna) (taẖğalna)	يَخْجَلْنَ (yaḵjalna) (yaẖğalna)
императив الأمر	m		اِخْجَلْ (iḵjal) (iẖğal)			اِخْجَلَا (iḵjalā) (iẖğalā)				اِخْجَلُوا (iḵjalū) (iẖğalū)
	f		اِخْجَلِي (iḵjalī) (iẖğalī)							اِخْجَلْنَ (iḵjalna) (iẖğalna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خُجِلْتُ (ḵujiltu) (ẖuğiltu)	خُجِلْتَ (ḵujilta) (ẖuğilta)	خُجِلَ (ẖuğila)		خُجِلْتُمَا (ḵujiltumā) (ẖuğiltumā)	خُجِلَا (ḵujilā) (ẖuğilā)		خُجِلْنَا (ḵujilnā) (ẖuğilnā)	خُجِلْتُمْ (ḵujiltum) (ẖuğiltum)	خُجِلُوا (ḵujilū) (ẖuğilū)
	f		خُجِلْتِ (ḵujilti) (ẖuğilti)	خُجِلَتْ (ḵujilat) (ẖuğilat)			خُجِلَتَا (ḵujilatā) (ẖuğilatā)			خُجِلْتُنَّ (ḵujiltunna) (ẖuğiltunna)	خُجِلْنَ (ḵujilna) (ẖuğilna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُخْجَلُ (ʾuḵjalu) (ʾuẖğalu)	تُخْجَلُ (tuḵjalu) (tuẖğalu)	يُخْجَلُ (yuḵjalu) (yuẖğalu)		تُخْجَلَانِ (tuḵjalāni) (tuẖğalāni)	يُخْجَلَانِ (yuḵjalāni) (yuẖğalāni)		نُخْجَلُ (nuḵjalu) (nuẖğalu)	تُخْجَلُونَ (tuḵjalūna) (tuẖğalūna)	يُخْجَلُونَ (yuḵjalūna) (yuẖğalūna)
	f		تُخْجَلِينَ (tuḵjalīna) (tuẖğalīna)	تُخْجَلُ (tuḵjalu) (tuẖğalu)			تُخْجَلَانِ (tuḵjalāni) (tuẖğalāni)			تُخْجَلْنَ (tuḵjalna) (tuẖğalna)	يُخْجَلْنَ (yuḵjalna) (yuẖğalna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُخْجَلَ (ʾuḵjala) (ʾuẖğala)	تُخْجَلَ (tuḵjala) (tuẖğala)	يُخْجَلَ (yuḵjala) (yuẖğala)		تُخْجَلَا (tuḵjalā) (tuẖğalā)	يُخْجَلَا (yuḵjalā) (yuẖğalā)		نُخْجَلَ (nuḵjala) (nuẖğala)	تُخْجَلُوا (tuḵjalū) (tuẖğalū)	يُخْجَلُوا (yuḵjalū) (yuẖğalū)
	f		تُخْجَلِي (tuḵjalī) (tuẖğalī)	تُخْجَلَ (tuḵjala) (tuẖğala)			تُخْجَلَا (tuḵjalā) (tuẖğalā)			تُخْجَلْنَ (tuḵjalna) (tuẖğalna)	يُخْجَلْنَ (yuḵjalna) (yuẖğalna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُخْجَلْ (ʾuḵjal) (ʾuẖğal)	تُخْجَلْ (tuḵjal) (tuẖğal)	يُخْجَلْ (yuḵjal) (yuẖğal)		تُخْجَلَا (tuḵjalā) (tuẖğalā)	يُخْجَلَا (yuḵjalā) (yuẖğalā)		نُخْجَلْ (nuḵjal) (nuẖğal)	تُخْجَلُوا (tuḵjalū) (tuẖğalū)	يُخْجَلُوا (yuḵjalū) (yuẖğalū)
	f		تُخْجَلِي (tuḵjalī) (tuẖğalī)	تُخْجَلْ (tuḵjal) (tuẖğal)			تُخْجَلَا (tuḵjalā) (tuẖğalā)			تُخْجَلْنَ (tuḵjalna) (tuẖğalna)	يُخْجَلْنَ (yuḵjalna) (yuẖğalna)