خَزَنَ

Корен: خ ز ن*

Сви филмови се чувају у складишту архиве филмова.

Изговор:

DIN: ẖazana  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. гомилати
2. остављати
3. похрањивати
4. складишити
5. крити (тајну)
6. чувати

Примери:

.خُزِنَتْ كُلُّ كُتُبِي مِنْ الطُفُولَةِ فِي هَذِهِ الصُنْدُوقِ

Све моје књиге из детињства су ускладишене у овој кутији.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
гомилати	يَخْزُنُ	خَزَنَ	1.
нагомилавати	يُخَزِّنُ	خَزَّنَ	2.
/	/	/	3.
обогатити се	يُخْزِنُ	أَخْزَنَ	4.
/	/	/	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
гомилати	يَخْتَزِنُ	إِخْتَزَنَ	8.
/	/	/	9.
похранити, чувати	يَسْتَخْزِنُ	إِسْتَخْزَنَ	10.

Синоними:

• كَوَّمَ - гомилати
• جَمَّعَ - гомилати
• كَدَّسَ - гомилати
• تَرَكَ - остављати
• أَبْقَى - остављати
• وَضَعَ - остављати
• خَلَّفَ - остављати
• أَوْرَثَ - остављати

Супротне речи:

• رَمَى - бацити
• قَذَفَ - бацити

Изреке и пословице:

. تُخْزِنُ ثَّرْوَةَ الخَاطِىءِ لِتُصَّلُّ المُتَقِّينَ

Bогатство грешника се чува за праведникe.

Асоцијације:

• صُنْدُوقٌ - сандук
• عَنْبَرٌ - складиште
• عُلْبَةٌ - кутија

Изведене речи:

• تَخْزِينٌ - похрана, складишење, остављање
• خَازِنٌ - ризничар, благајник
• خَزَّانٌ - складишар, магацинер
• خَزَانَةٌ - собица у сеоској кући
• خِزَانَةٌ - ризница, трезор, благајна, каса
• خَزْنَةٌ - ризница, трезор
• خَزِينَةٌ - благо, ризница, трезор
• مَخْزُونٌ - похрањен, нагомилан, ускладишен

Сродни чланци са Википедије:

خَزَنَ

Преводи

Енглески: [1] store ☞en Италијански: [1] negozio ☞it Немачки: [1] Speicher ☞de Шпански: [1] acumular ☞es Француски: [1] magasin ☞fr Фински: [1] myymälä ☞fi Грчки: [1] κατάστημα ☞el

Руски: [1] накопить ☞ru Португалски: [1] acumular ☞pt Македонски: [1] акумулираат ☞mk Српски: [1] похрањивати ☞sr Мађарски: [1] felhalmozódnak ☞hu Бугарски: [1] натрупват ☞bg Кинески: [1] 积累 ☞zh

Конјугација глагола خَزَنَ (ẖazana) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						خَازِنٌ (ḵāzinun) (ẖāzinun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَخْزُونٌ (maḵzūnun) (maẖzūnun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خَزَنْتُ (ḵazantu) (ẖazantu)	خَزَنْتَ (ḵazanta) (ẖazanta)	خَزَنَ (ẖazana)		خَزَنْتُمَا (ḵazantumā) (ẖazantumā)	خَزَنَا (ḵazanā) (ẖazanā)		خَزَنْنَا (ḵazannā) (ẖazannā)	خَزَنْتُمْ (ḵazantum) (ẖazantum)	خَزَنُوا (ḵazanū) (ẖazanū)
	f		خَزَنْتِ (ḵazanti) (ẖazanti)	خَزَنَتْ (ḵazanat) (ẖazanat)			خَزَنَتَا (ḵazanatā) (ẖazanatā)			خَزَنْتُنَّ (ḵazantunna) (ẖazantunna)	خَزَنْنَ (ḵazanna) (ẖazanna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَخْزُنُ (ʾaḵzunu) (ʾaẖzunu)	تَخْزُنُ (taḵzunu) (taẖzunu)	يَخْزُنُ (yaḵzunu) (yaẖzunu)		تَخْزُنَانِ (taḵzunāni) (taẖzunāni)	يَخْزُنَانِ (yaḵzunāni) (yaẖzunāni)		نَخْزُنُ (naḵzunu) (naẖzunu)	تَخْزُنُونَ (taḵzunūna) (taẖzunūna)	يَخْزُنُونَ (yaḵzunūna) (yaẖzunūna)
	f		تَخْزُنِينَ (taḵzunīna) (taẖzunīna)	تَخْزُنُ (taḵzunu) (taẖzunu)			تَخْزُنَانِ (taḵzunāni) (taẖzunāni)			تَخْزُنْنَ (taḵzunna) (taẖzunna)	يَخْزُنْنَ (yaḵzunna) (yaẖzunna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَخْزُنَ (ʾaḵzuna) (ʾaẖzuna)	تَخْزُنَ (taḵzuna) (taẖzuna)	يَخْزُنَ (yaḵzuna) (yaẖzuna)		تَخْزُنَا (taḵzunā) (taẖzunā)	يَخْزُنَا (yaḵzunā) (yaẖzunā)		نَخْزُنَ (naḵzuna) (naẖzuna)	تَخْزُنُوا (taḵzunū) (taẖzunū)	يَخْزُنُوا (yaḵzunū) (yaẖzunū)
	f		تَخْزُنِي (taḵzunī) (taẖzunī)	تَخْزُنَ (taḵzuna) (taẖzuna)			تَخْزُنَا (taḵzunā) (taẖzunā)			تَخْزُنْنَ (taḵzunna) (taẖzunna)	يَخْزُنْنَ (yaḵzunna) (yaẖzunna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَخْزُنْ (ʾaḵzun) (ʾaẖzun)	تَخْزُنْ (taḵzun) (taẖzun)	يَخْزُنْ (yaḵzun) (yaẖzun)		تَخْزُنَا (taḵzunā) (taẖzunā)	يَخْزُنَا (yaḵzunā) (yaẖzunā)		نَخْزُنْ (naḵzun) (naẖzun)	تَخْزُنُوا (taḵzunū) (taẖzunū)	يَخْزُنُوا (yaḵzunū) (yaẖzunū)
	f		تَخْزُنِي (taḵzunī) (taẖzunī)	تَخْزُنْ (taḵzun) (taẖzun)			تَخْزُنَا (taḵzunā) (taẖzunā)			تَخْزُنْنَ (taḵzunna) (taẖzunna)	يَخْزُنْنَ (yaḵzunna) (yaẖzunna)
императив الأمر	m		اُخْزُنْ (uḵzun) (uẖzun)			اُخْزُنَا (uḵzunā) (uẖzunā)				اُخْزُنُوا (uḵzunū) (uẖzunū)
	f		اُخْزُنِي (uḵzunī) (uẖzunī)							اُخْزُنْنَ (uḵzunna) (uẖzunna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خُزِنْتُ (ḵuzintu) (ẖuzintu)	خُزِنْتَ (ḵuzinta) (ẖuzinta)	خُزِنَ (ẖuzina)		خُزِنْتُمَا (ḵuzintumā) (ẖuzintumā)	خُزِنَا (ḵuzinā) (ẖuzinā)		خُزِنْنَا (ḵuzinnā) (ẖuzinnā)	خُزِنْتُمْ (ḵuzintum) (ẖuzintum)	خُزِنُوا (ḵuzinū) (ẖuzinū)
	f		خُزِنْتِ (ḵuzinti) (ẖuzinti)	خُزِنَتْ (ḵuzinat) (ẖuzinat)			خُزِنَتَا (ḵuzinatā) (ẖuzinatā)			خُزِنْتُنَّ (ḵuzintunna) (ẖuzintunna)	خُزِنْنَ (ḵuzinna) (ẖuzinna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُخْزَنُ (ʾuḵzanu) (ʾuẖzanu)	تُخْزَنُ (tuḵzanu) (tuẖzanu)	يُخْزَنُ (yuḵzanu) (yuẖzanu)		تُخْزَنَانِ (tuḵzanāni) (tuẖzanāni)	يُخْزَنَانِ (yuḵzanāni) (yuẖzanāni)		نُخْزَنُ (nuḵzanu) (nuẖzanu)	تُخْزَنُونَ (tuḵzanūna) (tuẖzanūna)	يُخْزَنُونَ (yuḵzanūna) (yuẖzanūna)
	f		تُخْزَنِينَ (tuḵzanīna) (tuẖzanīna)	تُخْزَنُ (tuḵzanu) (tuẖzanu)			تُخْزَنَانِ (tuḵzanāni) (tuẖzanāni)			تُخْزَنْنَ (tuḵzanna) (tuẖzanna)	يُخْزَنْنَ (yuḵzanna) (yuẖzanna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُخْزَنَ (ʾuḵzana) (ʾuẖzana)	تُخْزَنَ (tuḵzana) (tuẖzana)	يُخْزَنَ (yuḵzana) (yuẖzana)		تُخْزَنَا (tuḵzanā) (tuẖzanā)	يُخْزَنَا (yuḵzanā) (yuẖzanā)		نُخْزَنَ (nuḵzana) (nuẖzana)	تُخْزَنُوا (tuḵzanū) (tuẖzanū)	يُخْزَنُوا (yuḵzanū) (yuẖzanū)
	f		تُخْزَنِي (tuḵzanī) (tuẖzanī)	تُخْزَنَ (tuḵzana) (tuẖzana)			تُخْزَنَا (tuḵzanā) (tuẖzanā)			تُخْزَنْنَ (tuḵzanna) (tuẖzanna)	يُخْزَنْنَ (yuḵzanna) (yuẖzanna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُخْزَنْ (ʾuḵzan) (ʾuẖzan)	تُخْزَنْ (tuḵzan) (tuẖzan)	يُخْزَنْ (yuḵzan) (yuẖzan)		تُخْزَنَا (tuḵzanā) (tuẖzanā)	يُخْزَنَا (yuḵzanā) (yuẖzanā)		نُخْزَنْ (nuḵzan) (nuẖzan)	تُخْزَنُوا (tuḵzanū) (tuẖzanū)	يُخْزَنُوا (yuḵzanū) (yuẖzanū)
	f		تُخْزَنِي (tuḵzanī) (tuẖzanī)	تُخْزَنْ (tuḵzan) (tuẖzan)			تُخْزَنَا (tuḵzanā) (tuẖzanā)			تُخْزَنْنَ (tuḵzanna) (tuẖzanna)	يُخْزَنْنَ (yuḵzanna) (yuẖzanna)