سَرَدَ
Изговор:
Значења:
- приповедати
- набројати
- навести
- цитирати
- брзо читати
- наставити
- продужити
- пробости
- пробити
- плести
- нанизати
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
исплести, наставити, нанизати | يَسْرُدُ | سَرَدَ | 1. |
бушити, шити | يُسَرِّدُ | سَرَّدَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
избушити, сашити | يُسْرِدُ | أَسْرَدَ | 4. |
бити нанизан | يَتَسَرَّدُ | تَسَرَّدَ | 5. |
/ | / | / | 6. |
/ | / | / | 7. |
/ | / | / | 8. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 10. |
Примери:
- .سَرَدَ لِأَحْفادِهِ عَنْ أَيامِ طُفُولَتِهِ
- Приповедао је унуцима о данима свог детињства.
Синоними:
Изреке и пословице:
- .لَيْسَ مِنْ المُمْكِنِ السَّرْدُ لِلحِمارَ الأَصَمَِ
- Не може се приповедати глувом магарцу.
Асоцијације:
- إِبْرَةٌ - игла
- إِقْتِباسٌ - цитат
- خَيْطٌ - конац
- قِرَاءَةٌ - читање
- قَصٌّ - приповедање
Изведене речи:
- سَرَدَ الحَدِيثَ - складно и течно говорити
- سَرَدَ القِراءَةَ - лепо и брзо читати
- سَرَّدَ ه - бушити, шити
- أَسْرَدَ ه - избушити, сашити
- تَسَرَّدَ - бити нанизан
- سارِدٌ - обућар; ременар
- سَرْدٌ - набрајање, навођење, цитирање; складно причање
- سَرَدٌ - решето; узастопност,низ
- سَرِيدٌ - шило
- سَرِيدَةٌ - кожни каиш
- مَسْرَدٌ - садржај
- مُسَرَّدٌ - панцир-кошуља
- مِسْرَدٌ - сито; бушилица
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола سَرَدَ (sarada) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
سَارِدٌ (sāridun) (sāridun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَسْرُودٌ (masrūdun) (masrūdun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | سَرَدْتُ (saradtu) (saradtu) |
سَرَدْتَ (saradta) (saradta) |
سَرَدَ (sarada) |
سَرَدْتُمَا (saradtumā) (saradtumā) |
سَرَدَا (saradā) (saradā) |
سَرَدْنَا (saradnā) (saradnā) |
سَرَدْتُمْ (saradtum) (saradtum) |
سَرَدُوا (saradū) (saradū) | |||
f | سَرَدْتِ (saradti) (saradti) |
سَرَدَتْ (saradat) (saradat) |
سَرَدَتَا (saradatā) (saradatā) |
سَرَدْتُنَّ (saradtunna) (saradtunna) |
سَرَدْنَ (saradna) (saradna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَسْرُدُ (ʾasrudu) (ʾasrudu) |
تَسْرُدُ (tasrudu) (tasrudu) |
يَسْرُدُ (yasrudu) (yasrudu) |
تَسْرُدَانِ (tasrudāni) (tasrudāni) |
يَسْرُدَانِ (yasrudāni) (yasrudāni) |
نَسْرُدُ (nasrudu) (nasrudu) |
تَسْرُدُونَ (tasrudūna) (tasrudūna) |
يَسْرُدُونَ (yasrudūna) (yasrudūna) | |||
f | تَسْرُدِينَ (tasrudīna) (tasrudīna) |
تَسْرُدُ (tasrudu) (tasrudu) |
تَسْرُدَانِ (tasrudāni) (tasrudāni) |
تَسْرُدْنَ (tasrudna) (tasrudna) |
يَسْرُدْنَ (yasrudna) (yasrudna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَسْرُدَ (ʾasruda) (ʾasruda) |
تَسْرُدَ (tasruda) (tasruda) |
يَسْرُدَ (yasruda) (yasruda) |
تَسْرُدَا (tasrudā) (tasrudā) |
يَسْرُدَا (yasrudā) (yasrudā) |
نَسْرُدَ (nasruda) (nasruda) |
تَسْرُدُوا (tasrudū) (tasrudū) |
يَسْرُدُوا (yasrudū) (yasrudū) | |||
f | تَسْرُدِي (tasrudī) (tasrudī) |
تَسْرُدَ (tasruda) (tasruda) |
تَسْرُدَا (tasrudā) (tasrudā) |
تَسْرُدْنَ (tasrudna) (tasrudna) |
يَسْرُدْنَ (yasrudna) (yasrudna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَسْرُدْ (ʾasrud) (ʾasrud) |
تَسْرُدْ (tasrud) (tasrud) |
يَسْرُدْ (yasrud) (yasrud) |
تَسْرُدَا (tasrudā) (tasrudā) |
يَسْرُدَا (yasrudā) (yasrudā) |
نَسْرُدْ (nasrud) (nasrud) |
تَسْرُدُوا (tasrudū) (tasrudū) |
يَسْرُدُوا (yasrudū) (yasrudū) | |||
f | تَسْرُدِي (tasrudī) (tasrudī) |
تَسْرُدْ (tasrud) (tasrud) |
تَسْرُدَا (tasrudā) (tasrudā) |
تَسْرُدْنَ (tasrudna) (tasrudna) |
يَسْرُدْنَ (yasrudna) (yasrudna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُسْرُدْ (usrud) (usrud) |
اُسْرُدَا (usrudā) (usrudā) |
اُسْرُدُوا (usrudū) (usrudū) |
||||||||
f | اُسْرُدِي (usrudī) (usrudī) |
اُسْرُدْنَ (usrudna) (usrudna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | سُرِدْتُ (suridtu) (suridtu) |
سُرِدْتَ (suridta) (suridta) |
سُرِدَ (surida) |
سُرِدْتُمَا (suridtumā) (suridtumā) |
سُرِدَا (suridā) (suridā) |
سُرِدْنَا (suridnā) (suridnā) |
سُرِدْتُمْ (suridtum) (suridtum) |
سُرِدُوا (suridū) (suridū) | |||
f | سُرِدْتِ (suridti) (suridti) |
سُرِدَتْ (suridat) (suridat) |
سُرِدَتَا (suridatā) (suridatā) |
سُرِدْتُنَّ (suridtunna) (suridtunna) |
سُرِدْنَ (suridna) (suridna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُسْرَدُ (ʾusradu) (ʾusradu) |
تُسْرَدُ (tusradu) (tusradu) |
يُسْرَدُ (yusradu) (yusradu) |
تُسْرَدَانِ (tusradāni) (tusradāni) |
يُسْرَدَانِ (yusradāni) (yusradāni) |
نُسْرَدُ (nusradu) (nusradu) |
تُسْرَدُونَ (tusradūna) (tusradūna) |
يُسْرَدُونَ (yusradūna) (yusradūna) | |||
f | تُسْرَدِينَ (tusradīna) (tusradīna) |
تُسْرَدُ (tusradu) (tusradu) |
تُسْرَدَانِ (tusradāni) (tusradāni) |
تُسْرَدْنَ (tusradna) (tusradna) |
يُسْرَدْنَ (yusradna) (yusradna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُسْرَدَ (ʾusrada) (ʾusrada) |
تُسْرَدَ (tusrada) (tusrada) |
يُسْرَدَ (yusrada) (yusrada) |
تُسْرَدَا (tusradā) (tusradā) |
يُسْرَدَا (yusradā) (yusradā) |
نُسْرَدَ (nusrada) (nusrada) |
تُسْرَدُوا (tusradū) (tusradū) |
يُسْرَدُوا (yusradū) (yusradū) | |||
f | تُسْرَدِي (tusradī) (tusradī) |
تُسْرَدَ (tusrada) (tusrada) |
تُسْرَدَا (tusradā) (tusradā) |
تُسْرَدْنَ (tusradna) (tusradna) |
يُسْرَدْنَ (yusradna) (yusradna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُسْرَدْ (ʾusrad) (ʾusrad) |
تُسْرَدْ (tusrad) (tusrad) |
يُسْرَدْ (yusrad) (yusrad) |
تُسْرَدَا (tusradā) (tusradā) |
يُسْرَدَا (yusradā) (yusradā) |
نُسْرَدْ (nusrad) (nusrad) |
تُسْرَدُوا (tusradū) (tusradū) |
يُسْرَدُوا (yusradū) (yusradū) | |||
f | تُسْرَدِي (tusradī) (tusradī) |
تُسْرَدْ (tusrad) (tusrad) |
تُسْرَدَا (tusradā) (tusradā) |
تُسْرَدْنَ (tusradna) (tusradna) |
يُسْرَدْنَ (yusradna) (yusradna) |