طَلَبَ

Корен: ط ل ب*

Просјак тражи новац.

Изговор:

DIN: ṭalaba  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. тражити
2. молити
3. питати
4. желети
5. хтети
6. поручити
7. проучавати
8. звати (телефонски)

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
тражити	يَطْلُبُ	طَلَبَ	1.
много тражити	يُطَلِّبُ	طَلَّبَ	2.
тражити натраг	يُطَالِبُ	طَالَبَ	3.
бити далеко	يُطْلِبُ	أَطْلَبَ	4.
захтевати	يَتَطَلَّبُ	تَطَلَّبَ	5.
/	/	/	6.
бити тражен	يَنْطَلِبُ	إِنْطَلَبَ	7.
стално тражити	يَطَّلِبُ	إِطَّلَبَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Примери:

.طَلَبْتُ وَرَقَةً، وَحَصَلْتُ عَلَى وَرَقَتَيْنِ

Тражио сам један папир, а добио два.

Синоними:

• أَمَرَ - тражити, наредити
• بَحَثَ - тражити
• أَرادَ - желети
• سَأَلَ - питати

Супротне речи:

• إِكْتَشَفَ - наћи, открити
• وَجَدَ - наћи
• أَجابَ - одговорити
• رَذَّ - одговорити

Изреке и пословице:

.أُطْلُبْ الرَّجُلَ تَحْتَ لِسَانِهِ

Тражи човека испод његовог језика.

.لا تَطْلُبْ مَا لا تَسْتَحِقُّ

Не тражи оно што не заслужујеш.

Асоцијације:

• طالِبٌ - студент, молитељ, просјак
• سُؤالٌ - питање, молба, тражење
• بَحْثٌ - истраживање, испитивање

Изведене речи:

• طِلابٌ - захтев
• طَلَبٌ - молба, жеља, поруџбина
• طَلْبَةٌ - молитва
• طَليبٌ - просац, вереник
• مُطالِبٌ - тужилац
• مَطْلوبات - обавезе, дугови

Сродни чланци са Википедије:

طَلَبَ

Преводи

Енглески: [1] request ☞en Италијански: [1] chiedere ☞it Немачки: [1] fragen ☞de Шпански: [1] pedir ☞es Француски: [1] demander ☞fr Фински: [1] pyytää ☞fi Грчки: [1] ζητώ ☞el

Руски: [1] требовать ☞ru Португалски: [1] requerir ☞pt Македонски: [1] барање ☞mk Српски: [1] тражити ☞sr Мађарски: [1] kérdez ☞hu Бугарски: [1] пита ☞bg Кинески: [1] 請求 ☞zh

Конјугација глагола طَلَبَ (ṭalaba) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						طَالِبٌ (ṭālibun) (ṭālibun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَطْلُوبٌ (maṭlūbun) (maṭlūbun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	طَلَبْتُ (ṭalabtu) (ṭalabtu)	طَلَبْتَ (ṭalabta) (ṭalabta)	طَلَبَ (ṭalaba)		طَلَبْتُمَا (ṭalabtumā) (ṭalabtumā)	طَلَبَا (ṭalabā) (ṭalabā)		طَلَبْنَا (ṭalabnā) (ṭalabnā)	طَلَبْتُمْ (ṭalabtum) (ṭalabtum)	طَلَبُوا (ṭalabū) (ṭalabū)
	f		طَلَبْتِ (ṭalabti) (ṭalabti)	طَلَبَتْ (ṭalabat) (ṭalabat)			طَلَبَتَا (ṭalabatā) (ṭalabatā)			طَلَبْتُنَّ (ṭalabtunna) (ṭalabtunna)	طَلَبْنَ (ṭalabna) (ṭalabna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَطْلُبُ (ʾaṭlubu) (ʾaṭlubu)	تَطْلُبُ (taṭlubu) (taṭlubu)	يَطْلُبُ (yaṭlubu) (yaṭlubu)		تَطْلُبَانِ (taṭlubāni) (taṭlubāni)	يَطْلُبَانِ (yaṭlubāni) (yaṭlubāni)		نَطْلُبُ (naṭlubu) (naṭlubu)	تَطْلُبُونَ (taṭlubūna) (taṭlubūna)	يَطْلُبُونَ (yaṭlubūna) (yaṭlubūna)
	f		تَطْلُبِينَ (taṭlubīna) (taṭlubīna)	تَطْلُبُ (taṭlubu) (taṭlubu)			تَطْلُبَانِ (taṭlubāni) (taṭlubāni)			تَطْلُبْنَ (taṭlubna) (taṭlubna)	يَطْلُبْنَ (yaṭlubna) (yaṭlubna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَطْلُبَ (ʾaṭluba) (ʾaṭluba)	تَطْلُبَ (taṭluba) (taṭluba)	يَطْلُبَ (yaṭluba) (yaṭluba)		تَطْلُبَا (taṭlubā) (taṭlubā)	يَطْلُبَا (yaṭlubā) (yaṭlubā)		نَطْلُبَ (naṭluba) (naṭluba)	تَطْلُبُوا (taṭlubū) (taṭlubū)	يَطْلُبُوا (yaṭlubū) (yaṭlubū)
	f		تَطْلُبِي (taṭlubī) (taṭlubī)	تَطْلُبَ (taṭluba) (taṭluba)			تَطْلُبَا (taṭlubā) (taṭlubā)			تَطْلُبْنَ (taṭlubna) (taṭlubna)	يَطْلُبْنَ (yaṭlubna) (yaṭlubna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَطْلُبْ (ʾaṭlub) (ʾaṭlub)	تَطْلُبْ (taṭlub) (taṭlub)	يَطْلُبْ (yaṭlub) (yaṭlub)		تَطْلُبَا (taṭlubā) (taṭlubā)	يَطْلُبَا (yaṭlubā) (yaṭlubā)		نَطْلُبْ (naṭlub) (naṭlub)	تَطْلُبُوا (taṭlubū) (taṭlubū)	يَطْلُبُوا (yaṭlubū) (yaṭlubū)
	f		تَطْلُبِي (taṭlubī) (taṭlubī)	تَطْلُبْ (taṭlub) (taṭlub)			تَطْلُبَا (taṭlubā) (taṭlubā)			تَطْلُبْنَ (taṭlubna) (taṭlubna)	يَطْلُبْنَ (yaṭlubna) (yaṭlubna)
императив الأمر	m		اُطْلُبْ (uṭlub) (uṭlub)			اُطْلُبَا (uṭlubā) (uṭlubā)				اُطْلُبُوا (uṭlubū) (uṭlubū)
	f		اُطْلُبِي (uṭlubī) (uṭlubī)							اُطْلُبْنَ (uṭlubna) (uṭlubna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	طُلِبْتُ (ṭulibtu) (ṭulibtu)	طُلِبْتَ (ṭulibta) (ṭulibta)	طُلِبَ (ṭuliba)		طُلِبْتُمَا (ṭulibtumā) (ṭulibtumā)	طُلِبَا (ṭulibā) (ṭulibā)		طُلِبْنَا (ṭulibnā) (ṭulibnā)	طُلِبْتُمْ (ṭulibtum) (ṭulibtum)	طُلِبُوا (ṭulibū) (ṭulibū)
	f		طُلِبْتِ (ṭulibti) (ṭulibti)	طُلِبَتْ (ṭulibat) (ṭulibat)			طُلِبَتَا (ṭulibatā) (ṭulibatā)			طُلِبْتُنَّ (ṭulibtunna) (ṭulibtunna)	طُلِبْنَ (ṭulibna) (ṭulibna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُطْلَبُ (ʾuṭlabu) (ʾuṭlabu)	تُطْلَبُ (tuṭlabu) (tuṭlabu)	يُطْلَبُ (yuṭlabu) (yuṭlabu)		تُطْلَبَانِ (tuṭlabāni) (tuṭlabāni)	يُطْلَبَانِ (yuṭlabāni) (yuṭlabāni)		نُطْلَبُ (nuṭlabu) (nuṭlabu)	تُطْلَبُونَ (tuṭlabūna) (tuṭlabūna)	يُطْلَبُونَ (yuṭlabūna) (yuṭlabūna)
	f		تُطْلَبِينَ (tuṭlabīna) (tuṭlabīna)	تُطْلَبُ (tuṭlabu) (tuṭlabu)			تُطْلَبَانِ (tuṭlabāni) (tuṭlabāni)			تُطْلَبْنَ (tuṭlabna) (tuṭlabna)	يُطْلَبْنَ (yuṭlabna) (yuṭlabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُطْلَبَ (ʾuṭlaba) (ʾuṭlaba)	تُطْلَبَ (tuṭlaba) (tuṭlaba)	يُطْلَبَ (yuṭlaba) (yuṭlaba)		تُطْلَبَا (tuṭlabā) (tuṭlabā)	يُطْلَبَا (yuṭlabā) (yuṭlabā)		نُطْلَبَ (nuṭlaba) (nuṭlaba)	تُطْلَبُوا (tuṭlabū) (tuṭlabū)	يُطْلَبُوا (yuṭlabū) (yuṭlabū)
	f		تُطْلَبِي (tuṭlabī) (tuṭlabī)	تُطْلَبَ (tuṭlaba) (tuṭlaba)			تُطْلَبَا (tuṭlabā) (tuṭlabā)			تُطْلَبْنَ (tuṭlabna) (tuṭlabna)	يُطْلَبْنَ (yuṭlabna) (yuṭlabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُطْلَبْ (ʾuṭlab) (ʾuṭlab)	تُطْلَبْ (tuṭlab) (tuṭlab)	يُطْلَبْ (yuṭlab) (yuṭlab)		تُطْلَبَا (tuṭlabā) (tuṭlabā)	يُطْلَبَا (yuṭlabā) (yuṭlabā)		نُطْلَبْ (nuṭlab) (nuṭlab)	تُطْلَبُوا (tuṭlabū) (tuṭlabū)	يُطْلَبُوا (yuṭlabū) (yuṭlabū)
	f		تُطْلَبِي (tuṭlabī) (tuṭlabī)	تُطْلَبْ (tuṭlab) (tuṭlab)			تُطْلَبَا (tuṭlabā) (tuṭlabā)			تُطْلَبْنَ (tuṭlabna) (tuṭlabna)	يُطْلَبْنَ (yuṭlabna) (yuṭlabna)