أَمَرَ
Глаголски вид | |||
---|---|---|---|
свршени | несвршени | ||
أَمَرَ | يَِأْمُرُ |
Изговор:
Значења:
- наредити
- заповедити
- наложити
Примери:
- .المَلِكُ سَلْمَان يَأْمُرُ الحَرَسَ الوَطَنِيَّ بِالمُشَارَكَةِ فِي الحَمْلَةِ عَلَى اليَمَنِ
- Саудијски краљ Салман је наредио Националној гарди да учествује у војној кампањи против Јемена.
Синоними:
Супротне речи:
- تَحَيَّرَ - оклевати
Изреке и пословице:
- .الذِي لا يَسْتَطِيعُ أَنْ يَأْمُرَ عَلَيْهِ أَنْ يَطِيعَ
- Онај ко не уме да наређује, тај мора да слуша наређења.
Асоцијације:
Изведене речи:
- آمِرٌ - заповедник, господар
- إِمَارٌ - наредба, едикт
- إِمَارَةٌ - емират, кнежевина, власт, ранг кнеза
- أَمِيرَةٌ - принцеза
- أَمَّارٌ - о.који заповеда,наређује
- إِمْرَةٌ - заповедништво, власт, напредак
- أَمِيرٌ - принц, емир, кнез, заповедник
- أَمِيرُ المُؤْمِنِين - владар правоверних /титула халифе/
- أَمِيريٌّ - емирски, кнежевски, властелински
- تَأَمُّرٌ - власт, заповедничко држање
- تَأَمُورٌ - министар, везир, самостан, манастир
- مَأْمُورٌ - чиновник, службеник
- مُؤَمَّرٌ - именован за емира
- أَمْرٌ - наредба, заповест, одредба, декрет, моћ
- مُؤْتَمَرٌ - конгрес, конференција, састанак
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|