فَسَرَ

Корен: ف س ر*

Наставник објашњава градиво написано на табли.

Изговор:

DIN: fasara  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. објаснити
2. разјаснити
3. открити

Примери:

.فَسَرَ لَهَا مَعْنَى مُعَامَلَتِهِ بَعْدَ الغَذَاءِ

Објаснио јој је значење његових поступака након вечере.

Синоними:

• وَضَّعَ - објаснити, разјаснити
• شَرَحَ - објаснити
• بَيَّنَ - објаснити, разјаснити
• جَلَّى - објаснити, разјаснити
• صَرَّحَ - објаснити
• أَوْضَحَ - разјаснити
• كَشَفَ - открити
• إِكْتَشَفَ - открити

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
објаснити	يَفْسُرُ	فَسَرَ	1.
објашњавати, тумачити	يُفَسِّرُ	فَسَّرَ	2.
/	/	/	9.
/	/	/	9.
бити протумачен	يَتَفَسَّرُ	تَفَسَّرَ	5.
/	/	/	9.
/	/	/	9.
/	/	/	9.
/	/	/	9.
питати за објашњење	يَسْتَفْسِرُ	إِسْتَفْسَرَ	10.

Супротне речи:

• خَبَّأَ - сакрити
• أَخْفَى - сакрити
• حَجَبَ - сакрити
• كَتَمَ - сакрити
• سَتَرَ - сакрити

Изреке и пословице:

.يُمْكِنُ أَنْ تُفْسِرَ جَمِيعَ القَوَانِينَ بِإسْتِثْنَاءِ قَانُونِ القَلْبِ

ٍСви се закони могу објаснити, осим закона срца.

Асоцијације:

• سِرٌّ - тајна
• حَقٌّ - истина
• وَحْيٌ - откровење

Изведене речи:

• إِسْتِفْسَارٌ - упит, питање, тражење објашњења, информисање
• تَفْسِرَةٌ - објашњење
• تَفْسِيرٌ - објашњење, разјашњење, тумачење, интерпретација
• مُفَسِّرٌ - коментатор

Сродни чланци са Википедије:

فَسَرَ

Преводи

Енглески: [1] explain ☞en Италијански: [1] spiegare ☞it Немачки: [1] erklären ☞de Шпански: [1] explicar ☞es Француски: [1] expliquer ☞fr Фински: [1] selittää ☞fi Грчки: [1] εξηγήσει ☞el

Руски: [1] объяснять ☞ru Португалски: [1] explicar ☞pt Македонски: [1] објасни ☞mk Српски: [1] објаснити ☞sr Мађарски: [1] magyarázni ☞hu Бугарски: [1] обяснявам ☞bg Кинески: [1] 说明 ☞zh

Конјугација глагола فَسَرَ (fasara) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						فَاسِرٌ (fāsirun) (fāsirun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَفْسُورٌ (mafsūrun) (mafsūrun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	فَسَرْتُ (fasartu) (fasartu)	فَسَرْتَ (fasarta) (fasarta)	فَسَرَ (fasara)		فَسَرْتُمَا (fasartumā) (fasartumā)	فَسَرَا (fasarā) (fasarā)		فَسَرْنَا (fasarnā) (fasarnā)	فَسَرْتُمْ (fasartum) (fasartum)	فَسَرُوا (fasarū) (fasarū)
	f		فَسَرْتِ (fasarti) (fasarti)	فَسَرَتْ (fasarat) (fasarat)			فَسَرَتَا (fasaratā) (fasaratā)			فَسَرْتُنَّ (fasartunna) (fasartunna)	فَسَرْنَ (fasarna) (fasarna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَفْسُرُ (ʾafsuru) (ʾafsuru)	تَفْسُرُ (tafsuru) (tafsuru)	يَفْسُرُ (yafsuru) (yafsuru)		تَفْسُرَانِ (tafsurāni) (tafsurāni)	يَفْسُرَانِ (yafsurāni) (yafsurāni)		نَفْسُرُ (nafsuru) (nafsuru)	تَفْسُرُونَ (tafsurūna) (tafsurūna)	يَفْسُرُونَ (yafsurūna) (yafsurūna)
	f		تَفْسُرِينَ (tafsurīna) (tafsurīna)	تَفْسُرُ (tafsuru) (tafsuru)			تَفْسُرَانِ (tafsurāni) (tafsurāni)			تَفْسُرْنَ (tafsurna) (tafsurna)	يَفْسُرْنَ (yafsurna) (yafsurna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَفْسُرَ (ʾafsura) (ʾafsura)	تَفْسُرَ (tafsura) (tafsura)	يَفْسُرَ (yafsura) (yafsura)		تَفْسُرَا (tafsurā) (tafsurā)	يَفْسُرَا (yafsurā) (yafsurā)		نَفْسُرَ (nafsura) (nafsura)	تَفْسُرُوا (tafsurū) (tafsurū)	يَفْسُرُوا (yafsurū) (yafsurū)
	f		تَفْسُرِي (tafsurī) (tafsurī)	تَفْسُرَ (tafsura) (tafsura)			تَفْسُرَا (tafsurā) (tafsurā)			تَفْسُرْنَ (tafsurna) (tafsurna)	يَفْسُرْنَ (yafsurna) (yafsurna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَفْسُرْ (ʾafsur) (ʾafsur)	تَفْسُرْ (tafsur) (tafsur)	يَفْسُرْ (yafsur) (yafsur)		تَفْسُرَا (tafsurā) (tafsurā)	يَفْسُرَا (yafsurā) (yafsurā)		نَفْسُرْ (nafsur) (nafsur)	تَفْسُرُوا (tafsurū) (tafsurū)	يَفْسُرُوا (yafsurū) (yafsurū)
	f		تَفْسُرِي (tafsurī) (tafsurī)	تَفْسُرْ (tafsur) (tafsur)			تَفْسُرَا (tafsurā) (tafsurā)			تَفْسُرْنَ (tafsurna) (tafsurna)	يَفْسُرْنَ (yafsurna) (yafsurna)
императив الأمر	m		اُفْسُرْ (ufsur) (ufsur)			اُفْسُرَا (ufsurā) (ufsurā)				اُفْسُرُوا (ufsurū) (ufsurū)
	f		اُفْسُرِي (ufsurī) (ufsurī)							اُفْسُرْنَ (ufsurna) (ufsurna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	فُسِرْتُ (fusirtu) (fusirtu)	فُسِرْتَ (fusirta) (fusirta)	فُسِرَ (fusira)		فُسِرْتُمَا (fusirtumā) (fusirtumā)	فُسِرَا (fusirā) (fusirā)		فُسِرْنَا (fusirnā) (fusirnā)	فُسِرْتُمْ (fusirtum) (fusirtum)	فُسِرُوا (fusirū) (fusirū)
	f		فُسِرْتِ (fusirti) (fusirti)	فُسِرَتْ (fusirat) (fusirat)			فُسِرَتَا (fusiratā) (fusiratā)			فُسِرْتُنَّ (fusirtunna) (fusirtunna)	فُسِرْنَ (fusirna) (fusirna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُفْسَرُ (ʾufsaru) (ʾufsaru)	تُفْسَرُ (tufsaru) (tufsaru)	يُفْسَرُ (yufsaru) (yufsaru)		تُفْسَرَانِ (tufsarāni) (tufsarāni)	يُفْسَرَانِ (yufsarāni) (yufsarāni)		نُفْسَرُ (nufsaru) (nufsaru)	تُفْسَرُونَ (tufsarūna) (tufsarūna)	يُفْسَرُونَ (yufsarūna) (yufsarūna)
	f		تُفْسَرِينَ (tufsarīna) (tufsarīna)	تُفْسَرُ (tufsaru) (tufsaru)			تُفْسَرَانِ (tufsarāni) (tufsarāni)			تُفْسَرْنَ (tufsarna) (tufsarna)	يُفْسَرْنَ (yufsarna) (yufsarna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُفْسَرَ (ʾufsara) (ʾufsara)	تُفْسَرَ (tufsara) (tufsara)	يُفْسَرَ (yufsara) (yufsara)		تُفْسَرَا (tufsarā) (tufsarā)	يُفْسَرَا (yufsarā) (yufsarā)		نُفْسَرَ (nufsara) (nufsara)	تُفْسَرُوا (tufsarū) (tufsarū)	يُفْسَرُوا (yufsarū) (yufsarū)
	f		تُفْسَرِي (tufsarī) (tufsarī)	تُفْسَرَ (tufsara) (tufsara)			تُفْسَرَا (tufsarā) (tufsarā)			تُفْسَرْنَ (tufsarna) (tufsarna)	يُفْسَرْنَ (yufsarna) (yufsarna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُفْسَرْ (ʾufsar) (ʾufsar)	تُفْسَرْ (tufsar) (tufsar)	يُفْسَرْ (yufsar) (yufsar)		تُفْسَرَا (tufsarā) (tufsarā)	يُفْسَرَا (yufsarā) (yufsarā)		نُفْسَرْ (nufsar) (nufsar)	تُفْسَرُوا (tufsarū) (tufsarū)	يُفْسَرُوا (yufsarū) (yufsarū)
	f		تُفْسَرِي (tufsarī) (tufsarī)	تُفْسَرْ (tufsar) (tufsar)			تُفْسَرَا (tufsarā) (tufsarā)			تُفْسَرْنَ (tufsarna) (tufsarna)	يُفْسَرْنَ (yufsarna) (yufsarna)