قَسَمَ

Корен: ق س م *

Подељена стаза.

Изговор:

DIN: qasama  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. поделити
2. оделити
3. досудити
4. планирати
5. колебати се

Примери:

.قَسَمْتُ ألْخُبْزَ إلى 5 أَجْزَاءِ

Поделила сам хлеб на пет делова.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
разделити	يَقْسِمُ	قَسَمَ	1.
разделити на висе делова	يُقَسِّمُ	قَسَّمَ	2.
делити заједно с	يُقَاسِمُ	قَاسَمَ	3.
заклињати се	يُقْسِمُ	أَقْسَمَ	4.
раздвојити, раставити	يَتَقَسَّمُ	تَقَسَّمَ	5.
један другом се заклињати	يَتَقَاسَمُ	تَقَاسَمَ	6.
бити раздвојен	يَنْقَسِمُ	إِنْقَسَمَ	7.
поделити између себе	يَقْتَسِمُ	إِقْتَسَمَ	8.
/	/	/	9.
тражити да се подели	يَسْتَقْسِمُ	إِسْتَقْسَمَ	10.

Синоними:

• قَطَعَ - исећи
• َّقَص - исећи
• َخَفَض - исећи

Супротне речи:

• تَوَحَدَ - ујединити
• دَمَجَ - спојити
• جَمَعَ - сакупити, окупити

Изреке и пословице:

.مُتَّحِدِين نُقيمُ و مُنْقَسِمين نَسْقُطُ

Удружени опстајемо, а подељени падамо. Езоп

Асоцијације:

• كَعَكَةٌ - торта
• هَدَايَا - поклони

Изведене речи:

• إِنْقِسَامٌ - дељење, радвајање, растављање, шизма
• تَقْسِيمٌ - егзорцизам
• تَقْسِمَةٌ - солистичка тачка
• تَقْسِيمِيٌّ - дистрибутиван
• قَاسِمٌ - делитељ, именитељ
• قُسَامَةٌ - милостиња
• قِسْمٌ - део, кварт, полицијска станица, дистрикт, одељење, биро,разред, категорија
• قَسُومٌ - расут, разбацан
• قَسِيمٌ - друга половина, копија
• مُقَسَّمٌ - раздељен, дотеран
• مَقْسُومٌ - дељеник

Сродни чланци са Википедије:

قَسَمَ

Преводи

Енглески: [1] divide ☞en Италијански: [1] dividere ☞it Немачки: [1] teilen ☞de Шпански: [1] dividir ☞es Француски: [1] partager ☞fr Фински: [1] jakautua ☞fi Грчки: [1] χωρίζω ☞el

Руски: [1] делить ☞ru Португалски: [1] dividir ☞pt Македонски: [1] дели ☞mk Српски: [1] поделити ☞sr Мађарски: [1] vízválasztó ☞hu Бугарски: [1] разделям ☞bg Кинески: [1] 分 ☞zh

Конјугација глагола قَسَمَ (qasama) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						قَاسِمٌ (qāsimun) (qāsimun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَقْسُومٌ (maqsūmun) (maqsūmun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	قَسَمْتُ (qasamtu) (qasamtu)	قَسَمْتَ (qasamta) (qasamta)	قَسَمَ (qasama)		قَسَمْتُمَا (qasamtumā) (qasamtumā)	قَسَمَا (qasamā) (qasamā)		قَسَمْنَا (qasamnā) (qasamnā)	قَسَمْتُمْ (qasamtum) (qasamtum)	قَسَمُوا (qasamū) (qasamū)
	f		قَسَمْتِ (qasamti) (qasamti)	قَسَمَتْ (qasamat) (qasamat)			قَسَمَتَا (qasamatā) (qasamatā)			قَسَمْتُنَّ (qasamtunna) (qasamtunna)	قَسَمْنَ (qasamna) (qasamna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَقْسِمُ (ʾaqsimu) (ʾaqsimu)	تَقْسِمُ (taqsimu) (taqsimu)	يَقْسِمُ (yaqsimu) (yaqsimu)		تَقْسِمَانِ (taqsimāni) (taqsimāni)	يَقْسِمَانِ (yaqsimāni) (yaqsimāni)		نَقْسِمُ (naqsimu) (naqsimu)	تَقْسِمُونَ (taqsimūna) (taqsimūna)	يَقْسِمُونَ (yaqsimūna) (yaqsimūna)
	f		تَقْسِمِينَ (taqsimīna) (taqsimīna)	تَقْسِمُ (taqsimu) (taqsimu)			تَقْسِمَانِ (taqsimāni) (taqsimāni)			تَقْسِمْنَ (taqsimna) (taqsimna)	يَقْسِمْنَ (yaqsimna) (yaqsimna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَقْسِمَ (ʾaqsima) (ʾaqsima)	تَقْسِمَ (taqsima) (taqsima)	يَقْسِمَ (yaqsima) (yaqsima)		تَقْسِمَا (taqsimā) (taqsimā)	يَقْسِمَا (yaqsimā) (yaqsimā)		نَقْسِمَ (naqsima) (naqsima)	تَقْسِمُوا (taqsimū) (taqsimū)	يَقْسِمُوا (yaqsimū) (yaqsimū)
	f		تَقْسِمِي (taqsimī) (taqsimī)	تَقْسِمَ (taqsima) (taqsima)			تَقْسِمَا (taqsimā) (taqsimā)			تَقْسِمْنَ (taqsimna) (taqsimna)	يَقْسِمْنَ (yaqsimna) (yaqsimna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَقْسِمْ (ʾaqsim) (ʾaqsim)	تَقْسِمْ (taqsim) (taqsim)	يَقْسِمْ (yaqsim) (yaqsim)		تَقْسِمَا (taqsimā) (taqsimā)	يَقْسِمَا (yaqsimā) (yaqsimā)		نَقْسِمْ (naqsim) (naqsim)	تَقْسِمُوا (taqsimū) (taqsimū)	يَقْسِمُوا (yaqsimū) (yaqsimū)
	f		تَقْسِمِي (taqsimī) (taqsimī)	تَقْسِمْ (taqsim) (taqsim)			تَقْسِمَا (taqsimā) (taqsimā)			تَقْسِمْنَ (taqsimna) (taqsimna)	يَقْسِمْنَ (yaqsimna) (yaqsimna)
императив الأمر	m		اِقْسِمْ (iqsim) (iqsim)			اِقْسِمَا (iqsimā) (iqsimā)				اِقْسِمُوا (iqsimū) (iqsimū)
	f		اِقْسِمِي (iqsimī) (iqsimī)							اِقْسِمْنَ (iqsimna) (iqsimna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	قُسِمْتُ (qusimtu) (qusimtu)	قُسِمْتَ (qusimta) (qusimta)	قُسِمَ (qusima)		قُسِمْتُمَا (qusimtumā) (qusimtumā)	قُسِمَا (qusimā) (qusimā)		قُسِمْنَا (qusimnā) (qusimnā)	قُسِمْتُمْ (qusimtum) (qusimtum)	قُسِمُوا (qusimū) (qusimū)
	f		قُسِمْتِ (qusimti) (qusimti)	قُسِمَتْ (qusimat) (qusimat)			قُسِمَتَا (qusimatā) (qusimatā)			قُسِمْتُنَّ (qusimtunna) (qusimtunna)	قُسِمْنَ (qusimna) (qusimna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُقْسَمُ (ʾuqsamu) (ʾuqsamu)	تُقْسَمُ (tuqsamu) (tuqsamu)	يُقْسَمُ (yuqsamu) (yuqsamu)		تُقْسَمَانِ (tuqsamāni) (tuqsamāni)	يُقْسَمَانِ (yuqsamāni) (yuqsamāni)		نُقْسَمُ (nuqsamu) (nuqsamu)	تُقْسَمُونَ (tuqsamūna) (tuqsamūna)	يُقْسَمُونَ (yuqsamūna) (yuqsamūna)
	f		تُقْسَمِينَ (tuqsamīna) (tuqsamīna)	تُقْسَمُ (tuqsamu) (tuqsamu)			تُقْسَمَانِ (tuqsamāni) (tuqsamāni)			تُقْسَمْنَ (tuqsamna) (tuqsamna)	يُقْسَمْنَ (yuqsamna) (yuqsamna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُقْسَمَ (ʾuqsama) (ʾuqsama)	تُقْسَمَ (tuqsama) (tuqsama)	يُقْسَمَ (yuqsama) (yuqsama)		تُقْسَمَا (tuqsamā) (tuqsamā)	يُقْسَمَا (yuqsamā) (yuqsamā)		نُقْسَمَ (nuqsama) (nuqsama)	تُقْسَمُوا (tuqsamū) (tuqsamū)	يُقْسَمُوا (yuqsamū) (yuqsamū)
	f		تُقْسَمِي (tuqsamī) (tuqsamī)	تُقْسَمَ (tuqsama) (tuqsama)			تُقْسَمَا (tuqsamā) (tuqsamā)			تُقْسَمْنَ (tuqsamna) (tuqsamna)	يُقْسَمْنَ (yuqsamna) (yuqsamna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُقْسَمْ (ʾuqsam) (ʾuqsam)	تُقْسَمْ (tuqsam) (tuqsam)	يُقْسَمْ (yuqsam) (yuqsam)		تُقْسَمَا (tuqsamā) (tuqsamā)	يُقْسَمَا (yuqsamā) (yuqsamā)		نُقْسَمْ (nuqsam) (nuqsam)	تُقْسَمُوا (tuqsamū) (tuqsamū)	يُقْسَمُوا (yuqsamū) (yuqsamū)
	f		تُقْسَمِي (tuqsamī) (tuqsamī)	تُقْسَمْ (tuqsam) (tuqsam)			تُقْسَمَا (tuqsamā) (tuqsamā)			تُقْسَمْنَ (tuqsamna) (tuqsamna)	يُقْسَمْنَ (yuqsamna) (yuqsamna)