نَعِمَ

Корен: ن ع م*

Дете које се искрено радује.

Изговор:

DIN: naʿima  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. радовати се
2. уживати у
3. осећати
4. пробати

Примери:

.يَنْعَمُ الأَطْفالُ لِلْأَلْعَابِ و الحُلْوِيَّاتِ

Деца се радују играчкама и слаткишима.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
радовати се, осећати, пробати	يَنْعَمُ	نَعِمَ	1.
пружити удобан живот, размазити	يُنَعِّمُ	نَعَّمَ	2.
живети у изобиљу	يُنَاعِمُ	نَاعَمَ	3.
размекшати, угладити	يُنْعِمُ	أَنْعَمَ	4.
живети у благостању	يَتَنَعَّمُ	تَنَعَّمَ	5.
удобно живети	يَتَنَاعَمُ	تَنَاعَمَ	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
сматрати финим	يَسْتَنْعِمُ	إِسْتَنْعَمَ	10.

Синоними:

• فَرِحَ - радовати се
• سَعَدَ - бити срећан
• جَرَّبَ - искусити, пробати
• حَسَّ - осећати
• تَمَتَّعَ بِ - уживати у, наслађивати се

Супротне речи:

• حَزِنَ - туговати, бити тужан
• غَفَلَ عَنْ - игнорисати, не примећивати

Изреке и пословице:

.تَنْعَمُ عِنْدَما تُسْعِدُ الآخَرينَ

Радујеш се када усрећујеш друге.

Асоцијације:

• فَرَحٌ - радост
• ذَوْقٌ - укус
• إِحْساسٌ - осећање, осећај
• مِتْعَةٌ - уживање
• سَعادَةٌ - срећа
• حُزْنٌ - туга

Изведене речи:

• إِنْعامٌ - милост, пажња
• تَنَعُّمٌ - радост, ужитак, задовољство
• نِعْمَةٌ - срећа, радост, уживање
• نَعْمَةٌ - ужитак, нежност, срећа
• إِنْعامَةٌ - пажња, усрдност, наклоност, милост
• ناعِمٌ - сретан, мек, нежан
• نَعَمْ - да, свакако, сигурно

Сродни чланци са Википедије:

نَعِمَ

Преводи

Енглески: [1] be happy ☞en Италијански: [1] essere felici ☞it Немачки: [1] glücklich sein ☞de Шпански: [1] ser feliz ☞es Француски: [1] être heureux ☞fr Фински: [1] olla onnellinen ☞fi Грчки: [1] είναι ευτυχισμένος ☞el

Руски: [1] быть счастливым ☞ru Португалски: [1] ser feliz ☞pt Македонски: [1] биде среќен ☞mk Српски: [1] радовати се ☞sr Мађарски: [1] örül ☞hu Бугарски: [1] бъде щастлив ☞bg Кинески: [1] 樂於 ☞zh

Конјугација глагола نَعِمَ (naʿima) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						نَاعِمٌ (nāʿimun) (nāʿimun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَنْعُومٌ (manʿūmun) (manʿūmun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	نَعِمْتُ (naʿimtu) (naʿimtu)	نَعِمْتَ (naʿimta) (naʿimta)	نَعِمَ (naʿima)		نَعِمْتُمَا (naʿimtumā) (naʿimtumā)	نَعِمَا (naʿimā) (naʿimā)		نَعِمْنَا (naʿimnā) (naʿimnā)	نَعِمْتُمْ (naʿimtum) (naʿimtum)	نَعِمُوا (naʿimū) (naʿimū)
	f		نَعِمْتِ (naʿimti) (naʿimti)	نَعِمَتْ (naʿimat) (naʿimat)			نَعِمَتَا (naʿimatā) (naʿimatā)			نَعِمْتُنَّ (naʿimtunna) (naʿimtunna)	نَعِمْنَ (naʿimna) (naʿimna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَنْعَمُ (ʾanʿamu) (ʾanʿamu)	تَنْعَمُ (tanʿamu) (tanʿamu)	يَنْعَمُ (yanʿamu) (yanʿamu)		تَنْعَمَانِ (tanʿamāni) (tanʿamāni)	يَنْعَمَانِ (yanʿamāni) (yanʿamāni)		نَنْعَمُ (nanʿamu) (nanʿamu)	تَنْعَمُونَ (tanʿamūna) (tanʿamūna)	يَنْعَمُونَ (yanʿamūna) (yanʿamūna)
	f		تَنْعَمِينَ (tanʿamīna) (tanʿamīna)	تَنْعَمُ (tanʿamu) (tanʿamu)			تَنْعَمَانِ (tanʿamāni) (tanʿamāni)			تَنْعَمْنَ (tanʿamna) (tanʿamna)	يَنْعَمْنَ (yanʿamna) (yanʿamna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَنْعَمَ (ʾanʿama) (ʾanʿama)	تَنْعَمَ (tanʿama) (tanʿama)	يَنْعَمَ (yanʿama) (yanʿama)		تَنْعَمَا (tanʿamā) (tanʿamā)	يَنْعَمَا (yanʿamā) (yanʿamā)		نَنْعَمَ (nanʿama) (nanʿama)	تَنْعَمُوا (tanʿamū) (tanʿamū)	يَنْعَمُوا (yanʿamū) (yanʿamū)
	f		تَنْعَمِي (tanʿamī) (tanʿamī)	تَنْعَمَ (tanʿama) (tanʿama)			تَنْعَمَا (tanʿamā) (tanʿamā)			تَنْعَمْنَ (tanʿamna) (tanʿamna)	يَنْعَمْنَ (yanʿamna) (yanʿamna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَنْعَمْ (ʾanʿam) (ʾanʿam)	تَنْعَمْ (tanʿam) (tanʿam)	يَنْعَمْ (yanʿam) (yanʿam)		تَنْعَمَا (tanʿamā) (tanʿamā)	يَنْعَمَا (yanʿamā) (yanʿamā)		نَنْعَمْ (nanʿam) (nanʿam)	تَنْعَمُوا (tanʿamū) (tanʿamū)	يَنْعَمُوا (yanʿamū) (yanʿamū)
	f		تَنْعَمِي (tanʿamī) (tanʿamī)	تَنْعَمْ (tanʿam) (tanʿam)			تَنْعَمَا (tanʿamā) (tanʿamā)			تَنْعَمْنَ (tanʿamna) (tanʿamna)	يَنْعَمْنَ (yanʿamna) (yanʿamna)
императив الأمر	m		اِنْعَمْ (inʿam) (inʿam)			اِنْعَمَا (inʿamā) (inʿamā)				اِنْعَمُوا (inʿamū) (inʿamū)
	f		اِنْعَمِي (inʿamī) (inʿamī)							اِنْعَمْنَ (inʿamna) (inʿamna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	نُعِمْتُ (nuʿimtu) (nuʿimtu)	نُعِمْتَ (nuʿimta) (nuʿimta)	نُعِمَ (nuʿima)		نُعِمْتُمَا (nuʿimtumā) (nuʿimtumā)	نُعِمَا (nuʿimā) (nuʿimā)		نُعِمْنَا (nuʿimnā) (nuʿimnā)	نُعِمْتُمْ (nuʿimtum) (nuʿimtum)	نُعِمُوا (nuʿimū) (nuʿimū)
	f		نُعِمْتِ (nuʿimti) (nuʿimti)	نُعِمَتْ (nuʿimat) (nuʿimat)			نُعِمَتَا (nuʿimatā) (nuʿimatā)			نُعِمْتُنَّ (nuʿimtunna) (nuʿimtunna)	نُعِمْنَ (nuʿimna) (nuʿimna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُنْعَمُ (ʾunʿamu) (ʾunʿamu)	تُنْعَمُ (tunʿamu) (tunʿamu)	يُنْعَمُ (yunʿamu) (yunʿamu)		تُنْعَمَانِ (tunʿamāni) (tunʿamāni)	يُنْعَمَانِ (yunʿamāni) (yunʿamāni)		نُنْعَمُ (nunʿamu) (nunʿamu)	تُنْعَمُونَ (tunʿamūna) (tunʿamūna)	يُنْعَمُونَ (yunʿamūna) (yunʿamūna)
	f		تُنْعَمِينَ (tunʿamīna) (tunʿamīna)	تُنْعَمُ (tunʿamu) (tunʿamu)			تُنْعَمَانِ (tunʿamāni) (tunʿamāni)			تُنْعَمْنَ (tunʿamna) (tunʿamna)	يُنْعَمْنَ (yunʿamna) (yunʿamna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُنْعَمَ (ʾunʿama) (ʾunʿama)	تُنْعَمَ (tunʿama) (tunʿama)	يُنْعَمَ (yunʿama) (yunʿama)		تُنْعَمَا (tunʿamā) (tunʿamā)	يُنْعَمَا (yunʿamā) (yunʿamā)		نُنْعَمَ (nunʿama) (nunʿama)	تُنْعَمُوا (tunʿamū) (tunʿamū)	يُنْعَمُوا (yunʿamū) (yunʿamū)
	f		تُنْعَمِي (tunʿamī) (tunʿamī)	تُنْعَمَ (tunʿama) (tunʿama)			تُنْعَمَا (tunʿamā) (tunʿamā)			تُنْعَمْنَ (tunʿamna) (tunʿamna)	يُنْعَمْنَ (yunʿamna) (yunʿamna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُنْعَمْ (ʾunʿam) (ʾunʿam)	تُنْعَمْ (tunʿam) (tunʿam)	يُنْعَمْ (yunʿam) (yunʿam)		تُنْعَمَا (tunʿamā) (tunʿamā)	يُنْعَمَا (yunʿamā) (yunʿamā)		نُنْعَمْ (nunʿam) (nunʿam)	تُنْعَمُوا (tunʿamū) (tunʿamū)	يُنْعَمُوا (yunʿamū) (yunʿamū)
	f		تُنْعَمِي (tunʿamī) (tunʿamī)	تُنْعَمْ (tunʿam) (tunʿam)			تُنْعَمَا (tunʿamā) (tunʿamā)			تُنْعَمْنَ (tunʿamna) (tunʿamna)	يُنْعَمْنَ (yunʿamna) (yunʿamna)